Hrvatska pokazni primer ostatku bivše fudbalske SFRJ: Kontinuitet bez konkurencije

Fudbalska reprezentacija Hrvatske opet će učestvovati na Svetskom prvenstvu, ali njen odlazak na Mundijal sledeće godine nije podvig, vanredan iskorak, čudo, dugo čekan uspeh... već normalna stvar, obzirom na to da se radi o bivšoj jugoslovenskoj republici s ubedljivo najviše učešća na Mndijalima, ali i šampionatima Evrope u konkurenciji zemalja nastalih na tlu nekadašnje SFRJ.

Od dobijanja državne samostalnosti, početkom devedesetih, "kockasti" su propustili samo EURO 2000. godine i SP 2010. Zato su prolazili kvalifikacije za Mundijal 1998, 2002, 2006, 2014, 2018. i 2022, godine. I sada će, nakon što su pobedom nad Farskim Ostrvima overili prvu poziciju u grupi L. Pri čemu, nisu samo puki učesnici već su čak tri puta stizali do medalja. Pre šest leta, u Rusiji, kao planetarni vicešampioni, a 1998. i 2022, u Francuskoj i Kataru, kao trećeplasirana selekcija.

Na kontinentalnim šampionatima imaju manje uspeha, ali takođe zavidan kontinuitet, jer su bili deo EURO 1996, 2004, 2008, 2012, 2016, 2020. i 2024. godine. Na njima im je najveći domet peto mesto na turniru u Austriji i Švajcarskoj, pre 17 godina. Sve to s Lukom Modrićem na čelu kolone, jer je najtrofejniji igrač u istoriji jednog Real Madrida samo na SP učestvovao u četiri navrata. I peti će put, sa navršenih 40 godina.

S druge strane, ostatak bivše Juge, uglavnom samo učestvuje u kvalifikacijama. Srbija je još najbolja u konkurenciji pet selekcija, jer je četiri puta dobacivala do Mundijala, a dva puta do EURO.  Uvek ostajući daleko od borbe za visoko mesto u konačnom poretku. Slovenci su nešto slabiji, s (po) dva Mundijala i EURO u svojoj istoriji.

Bosna i Hercegovina samo jednom se zvala akterom SP, dok EURO nije ni omirisala. Severna Makedonija zna kako je biti deo evropske elite, jer je to jednom iskusila, dok su joj Mundijali i dalje nedosanjan san. Crnogorci u oba slučaju samo maštaju o tome kako bi bilo lepo da i oni jednom prođu neke kvaliffikacije.