Na današnji dan rođen košarkaški genije Nikola Jokić: Od somborskog bucka do žive legende NBA

Postoje datumi koji su samo broj u kalendaru, a postoje i oni koji nose posebnu težinu, dani koji vremenom prerastu sopstveni okvir i postanu simbol nečega mnogo većeg od pukog rođendana. Devetnaesti februar je upravo takav datum, jer je tada rođen Nikola Jokić, momak iz Sombora koji je gotovo nečujno, bez pompe i bez velikih najava, izrastao u jednog od najvećih košarkaša svoje generacije i igrača koji je zauvek promenio način na koji se posmatra moderna košarka.

Njegova priča nikada nije ličila na holivudski scenario u kojem se od malih nogu zna ko je buduća zvezda, niti je bio dete sa naslovnica i etiketom čuda od talenta, već je bio drugačiji, pomalo neobičan u stilu igre, sporiji od većine, bez izraženog atleticizma koji se tada smatrao neophodnim za najviši nivo. Ipak, dok su drugi jurili eksplozivnost, zakucavanja i spektakl, on je strpljivo gradio nešto mnogo vrednije i dugotrajnije – osećaj za igru, pregled terena, razumevanje prostora i vremena, sposobnost da vidi potez unapred i da košarku pojednostavi gotovo do savršenstva.

Put ka vrhu vodio je preko Mega Vizure, gde je počeo da pokazuje da u njegovim rukama lopta dobija neku posebnu logiku, kao da svaki napad ima skriveni plan koji samo on jasno vidi. Nije bio najbrži, nije bio fizički dominantan u odnosu na konkurenciju, ali je imao retku sposobnost da kontroliše ritam utakmice, da jednim dodavanjem razbije odbranu i da čitav tim učini boljim, zbog čega je već tada bilo jasno da je u pitanju igrač koji razmišlja kao plejmejker, iako igra na poziciji centra.

Na draftu 2014. godine izabran je kao 41. pik, gotovo u tišini, bez reflektora i velikih očekivanja, u toku reklame za popularni lanac brze hrane, dok su neka druga imena bila u centru pažnje. Dolazak u Denver Nagetse nije doneo trenutnu eksploziju, nije bilo instant slave niti priče o spasitelju franšize, ali je iz godine u godinu rastao zajedno sa timom, preuzimao odgovornost, učio, napredovao i postajao lider bez potrebe da to glasno ističe, već isključivo kroz igru i rezultate.

U ligi u kojoj dominiraju atleticizam, brzina i individualna moć, u okviru NBA Nikola Jokić je doneo nešto potpuno drugačije, kvalitete kao što su vizija, kreativnost i sposobnost da razigrava saigrače na način svojstven vrhunskim plejmejkerima. Postao je trostruki MVP, šampion NBA lige, MVP finala, čovek koji tripl-dabl učinke beleži sa takvom lakoćom da su postali gotovo očekivani deo gotovo svake večeri, a pritom je poobarao brojne rekorde za centre, od broja asistencija do istorijskih statističkih linija u plej-ofu.

Kroz sezone u Denveru Nikola Jokić je izrastao u statistički najkompletnijeg centra moderne ere, sa prosekom poena, skokova i asistencija koji ga svrstavaju među retke igrače u istoriji lige sposobne da u isto vreme budu i prvi strelci i glavni organizatori igre svog tima. Njegove plej-of partije, posebno u šampionskoj sezoni, potvrdile su da može da podigne nivo igre kada je najpotrebnije, beležeći istorijske brojke koje su ga svrstale u društvo najvećih imena NBA lige. 

Posebno je impresivno to što je već sada među vodećim igračima svih vremena po broju tripl-dablova, a tempo kojim ih ostvaruje nagoveštava ono što je izvesno, da će u skorijem periodu prestići Rasela Vestbruka i popeti se na prvo mesto liste, što je dostignuće koje je do skoro delovalo nezamislivo za jednog centra.

Još pre nego što je Nikola Jokić postao trostruki MVP, legende lige su primećivale njegov potencijal. Kobi Brajant je odavno predvideo da će Jokić postati najkorisniji igrač lige, hvaleći njegovu inteligenciju, pregled igre i sposobnost da izvede poteze koje većina igrača ne može ni da zamisli. Pored njega, Lebron Džejms, Šek O’Nil i mnogi drugi vrhunski igrači nisu krili divljenje prema njegovom stilu, ističući kako Jokić svojom vizijom i tihim liderstvom menja način na koji centri igraju u modernoj košarci. Njegova sposobnost da podigne ceo tim, kontroliše tempo i u isto vreme beleži impresivne brojke izaziva poštovanje kako saigrača, tako i rivala.
 

On je plejmejker u telu centra, organizator igre koji sa vrha reketa vidi sve, koji ume da pogodi sa distance, da odigra leđima, da asistira preko celog terena i da u isto vreme kontroliše skok, ritam i emociju utakmice. Upravo ta sposobnost da spoji ulogu centra i plejmejkera učinila ga je jedinstvenim u savremenoj košarci, jer je redefinisao poziciju petice i pokazao da visina i snaga ne moraju da budu ograničenje za kreativnost i viziju. Njegove brojke su impresivne, ali ono što ga zaista izdvaja jeste osećaj da se košarka, dok je on na parketu, vraća svojoj suštini, a to su timska igra, inteligencija i jednostavnost.

Za Srbiju, Jokić je mnogo više od vrhunskog sportiste i NBA zvezde. On je dokaz da ne moraš da budeš najglasniji da bi bio najbolji, da put do vrha ne mora da bude praćen velikim rečima i samopromocijom, već radom, posvećenošću i verom u sopstveni stil. Ostao je vezan za Sombor, za porodicu, za svoje konje i mir koji ga definiše, i upravo ta prizemnost daje dodatnu težinu njegovim uspesima, jer u njemu ljudi vide i komšiju iz kraja i košarkaškog genija u isto vreme.

Njegova karijera još traje, stranice istorije se i dalje ispisuju, a rekordi se gomilaju iz sezone u sezonu, ali već sada je jasno da je ostavio trag koji neće biti izbrisan generacijama. Devetnaesti februar odavno više nije samo datum rođenja jednog dečaka iz Sombora, već dan koji podseća da je košarka dobila igrača koji je pokazao da se igra može voditi glavom jednako koliko i telom, i da inteligencija, strpljenje i vizija mogu promeniti čitavu igru.