Bogdan Bogdanović ima posebu emociju kad igra za Srbiju

Košarkaška reprezentacija Srbije priprema se za FIBA kvalifikacioni prozor bez Bogdana Bogdanovića. Kapiten "orlova" i član Los Anđeles Klipersa se oporavlja od povrede i neće ga biti uz Nikolu Jokića u selekciji koju sa klupe predvodi Dušan Alimpijević.

Dok čeka ponedeljak o odluku Klipersa da li će ga zadžati za sledeću NBA sezonu ili će postati slobodan igrač, Bogdanović je dao zanimljiv intrervju za "Vogue Adria".

Istakao je da ga ništa ne motiviše kao igranje za reprezentaciju Srbije.

"Kada igram sa reprezentacijom to je onda posebna emocija koja me motiviše da igram u dresu Srbije. Tada imam priliku da učinim naše ljude ponosnim i svaki izlazak na teren je za njih", započeo je Bogdanović za "Vogue Adria".

Tim uvek stavlja ispred ličnog interesa.

"Ne razmišljam mnogo o ličnim kvalitetima jer je tu najbitnija timska dinamika. Bitno mi je da se dobro slažemo i podržavamo na terenu kao i van njega, tako da je moj najbolji kvalitet možda to sto održavam prijateljstvo i tu zajednicu".

Draža mu je Evroliga od NBA, gde igra već devet godina.

"U Evropi mnogo više vremena posvećujemo taktici i analizi protivnika, i imamo mnogo više vremena za trening kako bi se spremili za te utakmice. NBA tempo je mnogo intenzivniji i rekao bih da je fokus više na sopstvenom timu ali i individualnoj odgovornosti. Mentalno u NBA moram da budem spreman da se stalno prilagođavam, zbog učestalih putovanja, nema rutine koja je ista. NBA dozvoljava slobodniju košarku koja se igra brže, sa manje prekida i većom autonomijom u igri. Evroligaška košarka je taktički disciplinovanija i strože regulisana i dosta utiču očekivanja i pritisci publike na igru".

Kobi Brajant bio je njegov uzor.

"Kobi Brajant i njegov Mamba mentalitet su me dosta inspirisali kad sam bio mlađi. Bio je jako posvećen i imao je poseban, iskren pristup sportu. Nisam imao priliku da igram protiv njega, ali ispratio sam njegov poslednji meč u karijeri".

Najveća mana mu je, kako sam kaže, to što uvek kasni.

"Saigrači bi definitivno rekli da me čekaju posle treninga ili utakmice jer sam uvek poslednji u teretani ili svlačionici. To se onda odrazi i na privatni život jer svuda kasnim ‘akademskih 15 minuta’. Mislim da su se do sad svi navikli pa me prevare za početno vreme", zaključio je.