Rekonstrukcija slučaja nestanka Danke Ilić: Ključna faza istrage ili priznanje prethodnih propusta?

Šta se desilo sa dvogodišnjom Dankom Ilić iz Bora i dalje se ne zna. Odgovor na ovo pitanje nije poznat ni više od godinu dana. Naime, slučaj koji je u martu prošle godine potresao Srbiju, ali i region, još uvek nije dobio svoj epilog, i pored toga što se najpre stekao utisak da će biti rešen nakon desetodnevne potrage za devojčicom i hapšenjem osumnjičenih za ovaj zločin.

Telo devojčice ni danas nije pronađeno, postoje brojne spekulacije, ali su dvojica radnika borskog Vodovoda optužena za njeno ubistvo. Takođe, još dvoje ljudi je osumnjičeno da su učestvovali u zločinu, ali je jedan od njih preminuo u pritvoru.

Naime, Viši sud u Zaječaru je dva puta potvrdio optužnicu protiv D.D. i S.J., ali je Apelacioni sud u Nišu oba puta poništio rešenje o potvrđivanju. Više javno tužilaštvo u Zaječaru sada je počelo da pribavlja izveštaje za rekonstrukciju događaja u okviru dopune istrage u vezi sa nestankom.

Sagovornici Euronews Srbija objašnjavaju da postupak ne tapka u mestu, ali navode da se on sada vratio u prvih šest meseci od kada je nestanak devojčice prijavljen.

Advokat Stefan Ćorda kaže za Euronews da se, u skladu sa zakonom, rekonstrukcije vrše sa ciljem ponavljanja već izvedenih dokaza i njihove provere. Ističe da je time slučaj Danke Ilić vraćen u fazu istrage.

Euronews Srbija

"Potrebno je da postoje identični uslovi kao što su bili tog dana, što je teško ponoviti. Proveravaju se sve verzije događaja koje su dosad iskristalisale tokom istrage. To je jako kompleksan posao, ne bi smelo da se više prave greške kao dosad, a sigurno ih je bilo, čim je dva puta vraćena optužnica na dopunu i čim je promenjen sud", kaže on.

On je podsetio da se, uprkos zakonskoj formi, rekonstrukcija obično sprovodi onda kada nešto u istrazi “nedostaje”.

“U zakonu piše da su svi dokazi jednake snage, pa tako i rekonstrukcija, ali iz prakse znamo da se ona sprovodi kada neki elementi istrage nisu jasni. Da imamo one nesporne DNK dokaze o kojima govorimo mesecima, verujem da do rekonstrukcije ne bi ni došlo“, rekao je Ćorda.

Takođe, nekadašnji načelnik Bezbednosno-informativne agencije Radiša Roskić navodi da je rekonstrukcija složen kriminalistički zahvat čiji će kvalitet zavisiti od javnog tužioca.

"Javni tužilac mora biti do poslednjeg detalja upoznat sa svim što je u dosadašnjem toku postupka bilo već ostvareno ili stečeno kao nekakvo saznanje. Tužilac je očigledno već započeo pripreme za ovu rekonstrukciju time što je ponovo ispitao majku male Danke Ilić kao svedoka. Majka je poslednja koja je bila u kontaktu sa detetom i, prema pravilima policijske i tužilačke istrage, ona je veoma važan faktor. Onaj koji je poslednji u kontaktu trebalo bi da da sve repere za kvalitetnu rekonstrukciju", kaže Roskić.

On je istakao da rekonstrukcija, kao najnovija faza, zavisi prvenstveno od temeljne pripreme tužilaštva.

“Ukoliko postoje različite verzije događaja, sve se moraju jednako proveriti. Tužilac mora da ima jasnu sliku o svakom elementu prethodnog toka istrage, a cilj je da se vremensko-prostorni uslovi što vernije preslikaju“, rekao je.

Etičko-pravni aspekt slučaja

Komentarišući dvojicu radnika Vodovoda koji su glavni osumnjičeni u ovom slučaju, Ćorda naglašava da je tokom ovog slučaja, bez ikakve sumnje, postojao i veći pritisak javnosti. Zbog toga je, smatra on, važno da nadležni organi detaljno provere svaki trag.

“Ljudi su 15 meseci u pritvoru, a mi i dalje nemamo DNK dokaze, ni telo. Ako optužnica ponovo ne bude dovoljno jaka, mora se razmotriti puštanje osumnjičenih. Držati ih i dalje bez materijalnih dokaza ozbiljno kompromituje ceo pravni sistem“, dodaje on.

Kaže i da porodica Danke Ilić i dalje nema pravnog zastupnika, što smatra ozbiljnim propustom.

"Majka deteta je govorila za medije, branila se javno, nije išla na poligraf zbog trudnoće, i to su elementi koji su od početka bili diskutabilni. Porodica mora da ima advokata, a tužilaštvo mora raditi bez spoljnog pritiska“, navodi Ćorda.

GSS

Priznanje kao dokaz: Da li je dovoljno za optužnicu?

Priznanje okrivljenog ili optuženog u krivičnom postupku je važan element za zakonitost provođenja krivičnog postupka, ali ne i dovoljan, objašnjavaju sagovornici Euronews Srbija. Roskić kaže da ono mora da bude u skladu sa svim drugim dokazima.

"Dakle, priznanje, kao što znamo, može biti iznuđeno. U konkretnom slučaju imamo vrlo spornu okolnost, o kojoj se praktično, koliko ja znam, u poslednje vreme uopšte i ne govori, a to je smrt rođenog brata u službenim prostorijama policijske uprave u Boru. Istragu o tome vodi Više javno tužilaštvo u Nišu", kaže.

Kako dodaje, javnost je u želji da se što pre slučaj reši prekršila pretpostavku nevinosti kad su u pitanju optužena lica.

"Mislim na javnost i tu najrazličitijim oblicima. Najsvetlija tačka je zapravo postupanje apelacionog suda u Nišu. Taj sud nije podlegao ni jednom obliku pritiska, ni pritisku koji izaziva po prirodi stvari sam ovaj krivično-pravni događaj, ali ni pritisku kompletne javnosti, od političke preko javnosti u lokalnoj sredini, preko različitih takozvanih pravnih stručnjaka koji su davali, iskazivali svoje procene, ocene i tako dalje", rekao je on.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Na pitanje koji dokazi moraju da postoje i da li je samo priznanje krivice, u ovom slučaju, dovoljno da suđenje krene, Ćorda kaže da nije. Naročito što jedan od okrivljenih nije odmah priznao izvršenje krivičnog dela.

"U ovom slučaju, da je priznanje bilo, da kažemo, tako vezano sa nekim nespornim DNK tragom, ja mislim da bismo ovde već imali gotovo slučaj. Okrivljeni može da prizna delo, pa da se kasnije vodi postupak vezano za to priznanje. Postoji još jedna druga stvar koju smo mi 2010. godine uveli, a to je "sporazum o priznanju krivičnog dela". Na primer, on je mogao da uštedi svima nama ovo jedno skupo suđenje. Da naprave sporazum sa tužilaštvom, da priznaju delo, da dobiju presudu i da mi završimo ovo pre osam meseci ili devet - 10 meseci, ali ni to se nije desilo i to nešto takođe znači", kaže i dodaje da bi onda sporazum tužilaštvo odnelo sudiji koji bi ga verifikovao.

Međutim, u slučaju Danke Ilić situacija je potpuno drugačija. Ćorda kaže da se ovaj sporazum nikada nije pominjao, već samo priznanje krivice.

"Oni prvo ćute, pa priznaju, pa ovaj drugi menja, pa povlači. Zbog toga će sud jednog dana, ako uđemo u fazu suđenja, da ih pita zbog čega je iskaz menjan. Nakon toga će sud da prosudi da li su oni lagali, ili su govorili neistinu prvi put ili drugi put, pa će to da se gleda sa drugim dokazima, i videće se da li oni imaju osnova uopšte da budu optuženi ili ne", dodaje.

Podstimo, devojčica Danka Ilić je sa majkom i bratom 26. marta prople godine otišla do porodične kuće u Banjskom Polju kako bi se, kako je majka kasnije navela, deca poigrala. Ona je sa njima bila u dvorištu i fotografisala ih, a potom fotografije slala suprugu. Kasnije je upravo jedna od njih i korišćena u trenucima kada se za devojčicom tragalo. Detaljnije o ovom slučaju čitajte u posebnoj vesti.