Šta je Kijevsko-pečerska lavra i kakve su prve reakcije na jedan od najmasovnijih napada na glavni grad Ukrajine?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U noći između 14. i 15. juna 2026. godine Rusija je izvela jedan od najmasovnijih kombinovanih napada dronovima i raketama na Ukrajinu od početka rata, sa glavnim težištem udara usmerenim na Kijev. Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, lansirano je oko 611 dronova i 70 raketa. U glavnom gradu izbio je veliki požar na krovu Uspenskog sabora unutar Kijevo-pečerske lavre, jednog od najznačajnijih verskih, kulturnih i istorijskih spomenika ne samo Ukrajine već i celog hrišćanskog sveta.
Lavra je deo UNESCO-ve svetske baštine još od 1990. godine. Vatrogasci su se satima borili sa plamenom koji je zahvatio stotine kvadratnih metara krova, a šteta je već sada opisana kao ozbiljna i potencijalno katastrofalna za ovaj vekovima stari kompleks.
Požar je zahvatio krov sabora koji potiče iz 11. veka, a dramatične slike vatrene stihije brzo su obišle svet preko društvenih mreža i medija.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko i šef kijevske vojne administracije Timur Tkačenko potvrdili su direktan pogodak na kompleks lavre, uz značajna oštećenja na drugim delovima grada.
Ukrajinske vlasti optužuju Rusiju za namerno gađanje ove svetinje, ističući da je reč o simboličnom udaru na ukrajinski identitet i hrišćansko nasleđe. U napadu je u Kijevu poginulo najmanje četiri osobe, više od 20 je povređeno, a oko 140.000 domaćinstava ostalo je bez električne energije usled oštećenja infrastrukture.
Ovo nije prvi put da lavra strada u ratu, ali jeste jedan od najtežih incidenata od Drugog svetskog rata. Dok su vatrogasci i monasi radili na gašenju vatre, evakuisane su dragocene relikvije i ikone, što je sprečilo još veće gubitke.
Prve reakcije iz Ukrajine i odricanje od odgovornosti iz Rusije
Iz Ukrajine su stigle oštre osude napada, te ga je predsednik Volodimir Zelenski nazvao "udarom na hrišćansku zajednicu i kulturno nasleđe čovečanstva".
Povezane vesti
Premijerka Julija Sviridenko oglasila se na društvenoj mreži X, gde je navela da je udar na lavru bio deo ovog velikog napada na Kijev, ali i Harkov.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha najavio je hitno pokretanje procedura u UNESCO-u i drugim međunarodnim telima.
"Samo ruska bagra koja nema ništa sveto može namerno oštetiti Kijevo-pečersku lavru, jedinstveni UNESCO spomenik pod posebnom zaštitom. Putin je time zauvek upisao svoje ime među najgore varvare istorije", naveo je, dodajući da Ukrajina očekuje odlučne reakcije od međunarodne zajednice.
Mitropolit Epifanije, poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), brzo je reagovao na društvenim mrežama.
"U noći 15. juna, usled ruskog granatiranja, gori krov jednog od najsvetijih mesta hrišćanskog sveta - Uspenskog sabora Kijevo-pečerske lavre. Molimo se za spas ove svetinje od uništenja. Još jedan ruski zločin protiv čovečnosti, istorije i hrišćanstva".
Pozvao je vernike na molitvu i međunarodnu solidarnost.
Namesnik manastira, episkop Avraamije, izvestio je da su monasi, osoblje i vatrogasci uspeli da evakuišu veliki deo dragocenih relikvija i ikona tokom napada, čime su minimizovani gubici.
Povezane vesti
Požar na krovu je ugašen u jutarnjim satima, a procena štete je u toku. Pozvao je međunarodnu zajednicu, verske lidere i sve ljude dobre volje da pomognu u zaštiti ovog duhovnog i kulturnog blaga.
Ministarka kulture Tetjana Berežna osudila je napad kao "jedan od najtežih zločina protiv svetskog kulturnog nasleđa". Podsetila je da lavra uživa pojačanu zaštitu po Haškoj konvenciji i da napad na nju predstavlja udar ne samo na Ukrajinu već na nasleđe čovečanstva.
"Kada gori Kijevo-pečerska lavra, to nije samo ukrajinska tragedija – to je tragedija za ceo svet“, poručila je.
Povezane vesti
Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je Kijevo-pečerska lavra pogođena raketnim sistemom protivvazdušne odbrane "patriot" američke proizvodnje, navodeći da bi jedan od razloga za to moglo da bude slanje Ukrajini tih raketa kojima je istekao rok korišćenja.
"Prema potvrđenim izveštajima, raketa američkog sistema protivvazdušne odbrane patriot pogodila je kompleks Kijevo-pečerske lavre", navodi se u saopštenju ministarstva, preneo je TASS.
Oštre reakcije širom sveta
Ni međunarodne reakcije nisu izostale. Francuski predsednik Emanuel Makron je osudio napad na UNESCO lokaciju. U svom postu na X naveo je da "ništa ne opravdava ovaj napad na naše univerzalno nasleđe" i da Francuska stoji spremno da pomogne Ukrajini u zaštiti kulturnog blaga. Naglasio je da napad jača odlučnost za rad na primirju
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je takođe komentarisala napad i navela da je jedini interes Rusije nasilje i uništenje.
"Teški napadi na Ukrajinu prošle noći, sa još civila ubijenih i Kijevsko-pečerska lavra, lokacija UNESCO-a, ozbiljno oštećena. Danas se lideri G7 sastaju u Evijanu. Razgovaraćemo o narednim koracima kako bismo pojačali pritisak na Rusiju, doveli Putina za pregovarački sto i okončali ovo besmisleno ubijanje. Evropa želi mir. Niko više od ukrajinskog naroda. Rusija je, s druge strane, ponovo pokazala da je njen jedini interes nasilje i uništenje", navela je ona.
Takođe, ministar spoljnih poslova Francuske Žan Noel Baro osudio je napad na Kijevsko-pečersku lavru u Ukrajini, rekavši da je to za Francuze isto kao da je bombardovan Notr Dam.
Baro je rekao da osuđuje "izuzetno ozbiljnu štetu na Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice, koji je na listi svetske baštine UNESKO.
"Za nas Francuze, ovo je ekvivalent bombardovanju Notr Dama ili Sen Denija, što je očigledno neprihvatljivo. Naša podrška Ukrajini se nastavlja i pojačava", izjavio je Baro, prenosi Figaro.
Značaj Kijevo-pečerske lavre za pravoslavlje i hrišćansko nasleđe
Kijevo-pečerska lavra, poznata i kao Manastir pećina, osnovana je 1051. godine i predstavlja jedan od najstarijih i najvažnijih pravoslavnih manastira u istočnoj Evropi. Njeni podzemni pećinski kompleksi, gde su vekovima živeli i sahranjivani monasi i svetitelji, postali su kolevka ruske, ukrajinske i beloruske pravoslavne tradicije.
Lavra je bila centar duhovnog, obrazovnog i kulturnog života tokom srednjeg veka, a njeni monasi su igrali ključnu ulogu u širenju hrišćanstva među istočnim Slovenima.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Tokom istorije, lavra je preživela brojne katastrofe, kao što su tatarska invazija u 13. veku, požari, pljačke i ratovi. Posebno teška oštećenja pretrpela je tokom Drugog svetskog rata, kada je Uspenski sabor delimično uništen.
Obnovljen je tek u nezavisnoj Ukrajini. UNESCO je 1990. uvrstio lavru, zajedno sa Sofijskim saborom, na listu svetske baštine, priznajući njen univerzalni značaj.
Komentari (0)