Istorijska senka nad savezom: Zašto Poljska preti Zelenskom oduzimanjem najvišeg ordena?

Diplomatski odnosi između Poljske i Ukrajine pali su na izuzetno niske grane, a razlog tome je bolno nasleđe Drugog svetskog rata koje je ponovo izbilo u prvi plan. Spor je eskalirao nakon odluke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da jedinicu specijalnih snaga nazove po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), organizaciji koju Varšava direktno krivi za masakre nad poljskim stanovništvom.

Dok UPA za Kijev predstavlja simbol otpora i borbe za nezavisnost, u poljskoj kolektivnoj svesti ona je sinonim za Volinjski masakr, u kojem je ubijeno oko 100.000 Poljaka. Predsednik Poljske Karol Navrocki, reagovao je oštro najavivši mogućnost oduzimanja Ordena belog orla, najvišeg poljskog odlikovanja, koje je ranije uručio Zelenskom. Navrocki je poručio da je ukrajinska administracija veličanjem onih koje on naziva "banditima i ubicama" dokazala da Ukrajina trenutno nije spremna da postane deo evropske porodice. Čak je i premijerDonald Tusk, uprkos svom snažnom proukrajinskom stavu, bio prinuđen da kritikuje Kijev, naglasivši da je odgovornost za popravljanje ove "nepotrebne situacije" isključivo na ukrajinskoj strani.

Sukob različitih kultura sećanja i istorijskih vizura

Istoričar i saradnik Newsmax Balkans, Vladimir Todić, objasnio je u razgovoru za Euronews Srbija da koren problema leži u duboko suprotstavljenim narativima. On je podsetio da su odnosi počeli da opadaju još 2023. godine, kada je Zelenski indirektno optužio tadašnjeg predsednika Dudu da ide na ruku Rusiji. Todić ističe da je odluka o imenovanju elitne jedinice po herojima UPA bila "kap koja je prelila čašu", jer je reč o formaciji koja je, pored borbe za nezavisnost, sprovodila etničko čišćenje Poljaka 1943. godine.

"Čini mi se da Ukrajinci percipiraju nacionalističke jedinice iz Drugog svetskog rata kao temu oko koje moderan ukrajinizam može da se homogenizuje protiv Rusije. Sa druge strane, u Poljskoj postoji potpuni nacionalni konsenzus oko ove teme", izjavio je Todić.

Euronews

On je dodao da Poljake posebno boli što se u ukrajinskom narativu prećutkuje da je UPA, u periodu od šest do devet meseci, likvidirala ogroman broj civila, što poljska istoriografija definiše kao etničko čišćenje sa elementima genocida. Todić naglašava da ukrajinski političari grade priču o otporu, dok Poljska zahteva suočavanje sa zločinima, ekshumaciju žrtava i zvanično izvinjenje koje do sada nije stiglo u očekivanoj formi.

Situaciju dodatno komplikuje unutrašnja politička scena u Poljskoj. Desničarske strukture, predvođene strankom Konfederacija i Kšištofom Bosakom, traže radikalne mere – od blokade Starlink satelitskih usluga za ukrajinsku vojsku do potpunog zaustavljanja procesa pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji. Todić napominje da se pritisak na vladu Donalda Tuska povećava, naročito od strane predsednika Karola Navrockog, koji je kao doktor istorijskih nauka veoma asertivan po pitanju zaštite poljskog istorijskog sećanja.

Diplomatija bez rezultata: Neuspela misija Kirila Budanova

Pokušaj Kijeva da smiri tenzije slanjem šefa obaveštajne službe Kirila Budanova u Varšavu, prema dostupnim informacijama, doživeo je potpuni fijasko. Vladimir Todić ističe da je Budanov u Poljskoj prepoznat upravo kao zagovornik obnove tradicija iz Drugog svetskog rata, što ga je činilo najgorim mogućim izborom za pregovarača. Premijer Tusk je nakon ovih susreta putem društvenih mreža sugerisao da su razgovori bili "katastrofalni", dok su poljski mediji izveštavali o pravom "medijskom ratu" između ukrajinskog ambasadora i poljskih eksperata.

"Dok Ukrajina ne uradi sve ono što poljska strana očekuje oko izvinjenja i iskopavanja posmrtnih ostataka, ove istorijske teme će biti apsolutna prepreka za Varšavu", jasan je Todić. On podseća da poljsku javnost duboko vređa činjenica da je Kijev dozvolio Nemcima da dostojno sahrane vojnike Vermahta, dok se poljskim žrtvama iz Volinije to pravo i dalje osporava. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se kod 52 odsto Poljaka stav prema Ukrajincima pogoršao, što je direktna posledica insistiranja Zelenskog na kontroverznim istorijskim simbolima.

Tanjug/AP/Petros Karadjias

Uprkos strateškom interesu Poljske da Rusija bude iscrpljena u ratu, Todić veruje da Varšava neće popustiti. Poljska nastavlja da modernizuje sopstvenu vojsku i ulaže u odbranu, svesna hibridnih napada i pretnji sa istoka, ali istovremeno odbija da bude "iskorišćena". Kako je Todić zaključio, osećaj da je Poljska bila logistički punkt i utočište za milione izbeglica, a da zauzvrat dobija veličanje onih koji su ubijali njene pretke, stvorio je nepremostiv jaz koji će zaseniti čak i predstojeće donatorske konferencije u Gdanjsku.

Diplomatska kriza se nastavlja, a oduzimanje ordena Zelenskom moglo bi biti samo prvi u nizu koraka hlađenja odnosa između nekada najbližih saveznika.