Nove ustavne promene zbog pravosuđa? Da li je ova grana vlasti otrgnuta od države pod pritiskom NVO sektora

Izjava predsednika Srbije o potrebi za pravdom, uz moguće nove ustavne promene, izazvala je raspravu o stanju pravosuđa. Dok jedni smatraju da postojeći mehanizmi mogu ispraviti nepravde, drugi upozoravaju na politizaciju, korporativizam i upliv nevladinih organizacija.

O ovoj temi za Euronews Srbija su govorili Dragana Boljević, počasna potpredsednica Društva sudija Srbije i Miodrag Marković, član Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Boljević: Mi nismo izuzeti od krivičnog postupka

Počasna predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević smatra da se u javnosti preterano fokusira na mali broj krivičnih predmeta, dok pravosuđe godišnje reši oko 1,7 miliona predmeta, od čega su krivični samo desetak posto.

"Kada se priča o pravosuđu i kada se priča o predmetima, obično se tematizuje jedan promil predmeta koji se rešava u srpskom sudstvu. Ja kad kažem 'pravosuđe' mislim najpre na sudije i tužioce, a kad kažem 'sudstvo' onda mislim samo na sudove. Godišnje se reši oko 1.700.000 predmeta. Krivični predmeti su od prilike uvek negde samo oko desetak posto, a uvek se u javnosti samo o krivičnim predmetima priča i to izvade neki od njih i to je svega jedan promil i onda se na osnovu toga izvode neki zaključci", kaže Boljević.

Ona smatra da se na osnovu pojedinačnih slučajeva neosnovano izvode zaključci o stanju pravde u zemlji.

"Da li ima pravde ili nema pravde i da li je neki sudija povredio etičku ili disciplinsku ili eventualno i krivičnu odgovornost, to se utvrđuje u postupcima koji su za to propisani, a propisani su postupci raznorazni, prema tome nema nikakve potrebe da, što bi se reklo narodski, koljemo vola za po' kile mesa", rekla je Boljević.

Euronews Srbija

Ona objašnjava da postoje različiti mehanizmi za adresiranje nepravdi u pravosuđu, uključujući žalbe stranki i odluke viših sudova, koji imaju konačnu reč o zakonitosti odluka.

"Prema tome, ako ima neki sudija koji je u nekom konkretnom predmetu uradio nešto što se smatra nepravdom, onda postoje različiti načini da se to ispravi. Pre svega stranke u postupku imaju pravo da se žale, pa onda Viši sud o tome odlučuje, da li je to pravilna odluka ili nije pravilna odluka. Ako Viši sud kaže da je odluka i pravilna i zakonita, pa možemo mi da komentarišemo šta hoćemo, ali Viši sud je, koji je nadležan, stavio tačku na to", objašnjava ona.

Pored žalbi, Boljević naglašava postojanje disciplinskih i krivičnih postupaka za sankcionisanje sudija koji prekrše etička ili zakonska pravila, ističući da sudije nisu izuzete od odgovornosti.

"Ali nevezano od toga, postoji disciplinski postupak koji može da inicira bilo ko, pa onda disciplinski tužilac dalje da procesuira ako smatra da je to osnovano. i onda komisija da izrekne odgovarajuću sankciju ako smatra da je sudija izvršio neki disciplinski prekršaj. Konačno, ako se zaista smatra da je sudija nekim svojim ponašanjem ili na neki strašno grub način uradio neku krivičnu delo. Postoji krivični postupak. Mi nismo izuzeti od krivičnog postupka", kaže ona.

Marković: Dobili smo korporativističko pravosuđe koje je politizovano

Miodrag Marković, član Udruženja sudija i tužilaca Srbije, izražava neslaganje s Boljević, tvrdeći da ustavne promene iz 2023. nisu donele očekivanu nezavisnost, već su stvorile korporativističko pravosuđe.

On kritikuje Visoke savete sudstva i tužilaštva zbog pristrasnog izbora sudija i tužilaca, posebno onih povezanih s Društvom sudija, dok članovi njegovog udruženja navodno nemaju priliku za napredovanje.

"Naše udruženje smatra da su ustavne promene iz 2023. godine u velikoj meri dovele do prilično lošeg stanja u pravosuđu. Tu se, nažalost, sa gospođom Boljević ne mogu složiti da stanje nije toliko loše i da nema potrebe za ikakvim izmenama. Potrebne su izmene, i to veoma ozbiljne, možda čak i razmišljati o ustavnim promenama koje bi išle u kontrasmeru od onih koje smo imali pre dve godine", kaže Marković.

On dodaje koji su razlozi iza neuspeha ustavnih reformi iz 2023. godine.

"Naime, ideja je bila da se tim ustavnim promenama onemogući uticaj izvršne vlasti, odnosno politike, na rad sudstva i tužilaštva. Drugim rečima, da se u prvom planu isključe iz izbora. Sami tužilački i sudijski saveti su koncipirani tako da su svedeni predstavnici izvršne vlasti na minimum. Posledica toga je da se pravosuđe u potpunosti otrglo od države, bar jedan njegov deo. Imamo vrlo čudne odluke koje donose pojedini nosioci funkcija, imamo čudne odluke koje donose na kraju krajeva i saveti", kaže on i nastavlja:

Euronews Srbija

"Eto recimo konkretno, dobili smo korporativističko pravosuđe, dobili smo savete koji biraju samo svoje, kako da kažemo, sledbenike. Konkretno, Društvo sudija Srbije ima većinu članova među izbornim članovima u Visokom savetu sudstva. Njihovi članovi napreduju, dok recimo članovi Udruženja sudija i tužilaca, iako mi raspolažemo veoma kvalitetnim kadrom, za protekle tri godine niko od njih nije bio izabran na višu funkciju“, rekao je Marković.

On upozorava na politizaciju sudija i tužilaca, navodeći primere njihovog učešća na političkim tribinama i javnih komentara o izborima, što smatra kršenjem etičkih pravila.

"Pojedine sudije i tužioci se aktivno bave politikom. Učestvuju na raznim tribinama raznoraznih političkih organizacija. Tu vam je recimo ovaj Proglas najpoznatiji, najbolji primer. Zatim, neki od njih daju čak i svoje komentare vezano za izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Čak smo imali situaciju da je jedna tužiteljka u emisiji na televiziji Nova S, 'Utisak nedelje', hvalila blokadere tvrdeći da su oni heroji koji će izgraditi novo društvo. Bukvalno, ulaze u politiku", kaže on i nastavlja:

"Nama je strogo zabranjeno da se bavimo politikom. Strogo nam je zabranjeno da zloupotrebljavamo svoje funkcije i ne smemo da se predstavljamo kao javni tužioci ili kao sudije kada dajemo bilo kakvu izjavu koja nema striktnu vezu sa našom profesijom", rekao je Marković.

"Sudije moraju da budu nepristrasne kada sude"

Boljević dalje brani nezavisnost sudstva, naglašavajući da istaknuti pravnici, birani u Skupštini, predstavljaju narodni suverenitet i demantuje optužbe o dominaciji Društva sudija u Visokom savetu sudstva. Ona ističe da su ustavne promene iz 2023. donele veću odgovornost tužilaca.

"Što se tiče oduzimanja narodnog suvereniteta građanima, nije tačno zbog toga što se istaknuti pravnici biraju u Skupštini od strane onih kojima je narod predao svoj suverenitet na izborima, pa su kao poslanici ušli u Narodnu skupštinu. Oni su ti koji biraju četiri istaknuta pravnika i uloga tih istaknutih pravnika u sudskom, odnosno tužilačkom savetu može da bude mnogo veća nego što su oni do sada upražnjavali", kaže on i dodaje:

"Zaista, u tužilaštvu se mnogo veća promena desila sa promenama Ustava nego što se desilo u sudstvu. I to nije bilo toliko očigledno u kolegama tužiocima. Čini mi se sve dok nisu i sudski zakoni usvojeni. A zašto? Zbog toga što praktično nosilac tužilačke funkcije više nije imanentno samo republički tužilac, odnosno vrhovni tužilac. Sada je svaki od tužilaca i onaj koji je bio bivši zamenik i onaj koji je bio šef tužilaštva i onaj koji je bio najviši tužilac, svaki je nosilac tužilačke funkcije i svaki je odgovoran za tu funkciju", rekla je Boljević.

TANJUG/NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆ

Boljević naglašava potrebu za nepristrasnošću sudija, ukazujući na to da njihova sloboda izražavanja mora biti ograničena kako bi očuvali poverenje građana u pravosuđe, a disciplinski postupci treba da sankcionišu prekomernu politizaciju.

"Sudije jesu građani i oni time što su postali sudije do penzionisanja moraju da imaju svoja građanska prava. Ali neka njihova građanska prava moraju da budu ograničena time što obavljaju tu važnu državnu funkciju i time što sudije moraju da budu nepristrasne kad sude i moraju i da ostavljaju utisak da su nepristrasne", kaže ona i nastavlja:

"Prema tome, to su dve stvari, to što obavljaju državnu funkciju i što ne mogu tek tako da nipodaštavaju državu čiji su funkcioneri i to što moraju biti nepristrasni i ostavljati utisak nepristrasnosti kad neki građanin dođe, on treba da očekuje da će mu sudija pravično suditi. To se meri u svakom konkretnom slučaju, pošto su suprotstavljena različita prava. Pravo sudija kao građanina da koristi slobodu, recimo, izražavanja i obaveza sudije da bude nepristrasan", rekla je Boljević.

"Pritisak kontinuirano vrše nevladine organizacije i mediji"

Marković dalje kritikuje upliv nevladinih organizacija, posebno USAID-a, za koje tvrdi da finansiraju pojedine sudije i tužioce, čime se narušava nezavisnost pravosuđa.

"Svima nam je vrlo poznata priča o USAID-u, pogotovo ono što su zvaničnici američke vlasti o njima rekli. Na kraju krajeva i sam predsednik Tramp. To je kod nas više puta emitovano, pa ću samo ukratko da vas podsjetim da je to agencija koja je bila formirana samo da bi trošila pare američkih poreskih obveznika na mešanje u unutrašnja pitanja drugih država širom sveta, izvođenje obojenih revolucija i tome slično", kaže Marković i nastavlja:

"USAID je uložio ogroman novac u naše pravosuđe. Malo pre je u negativnom kontekstu bilo spomenuto Udruženje sudija i tužilaca koje je formirano 2018. godine, za koje naša sagovornica kaže da je bilo pod sumnjivim okolnostima, sa čime se baš ne bih mogao složiti. Upravo smo to Udruženje osnovali zbog toga što smo primetili da dotadašnja, ona stara udruženja koja su formirana u prethodnom periodu, imaju isuviše veliki uticaj od strane raznoraznih nevladinih organizacija koje ih otvoreno finansiraju", kaže Marković.

On svoje tvrdnje potkrepljuje konkretnim projektima za koje ističu da su sprovođeni u saradnji pravosuđa i NVO sektora.

"Bilo je tu raznoraznih projekata i grantova koji su bili veoma sporni, kao što je, na primer, čuveni projekat 'Otvorena vrata pravosuđa', gde su se pojedini kadrovi 'obučavali'. Nakon što je bilo završeno radno vreme u sudovima, bili su u direktnom kontaktu sa predstavnicima nevladinih organizacija. Imamo razloga da sumnjamo da su od njih dobijali uputstva šta da rade", ističe Marković.

profimedia

Takođe, on navodi i ko su ti koji navodno vrše kontinuiran pritisak na pravosudne organe.

"Pritisak pre svega vrše nevladine organizacije, pritisak vrše mediji, naveo sam dva primera N1 i Nova S koji kontinuirano vrše pritisak na pravosudne organe. Sad su počeli sa objavljivanjem neke nove baze ko sudi i većina nas koji njima nismo po volji, smo prikazani zbog toga što hoćemo da sudimo po Ustavu i po zakonu, smo prikazani prilično negativno, kaže on i dodaje:

"A sećate se, verovatno se koleginica seća da je svojevremeno i KRIK objavljivao jednu takvu bazu, doduše posvećenu samo sudijama sa sve kačanjem nekih žutih i crvenih zastavica vezano za predmete koje su bili sporni po njihovom mišljenju", rekao je Marković.

On smatra i to da su ustavne promene iz 2023. dovele do "otcepljenja" pravosuđa od države, te predlaže povratak na stanje pre tih promena kako bi izvršna i zakonodavna vlast imale veću kontrolu.

"Ono što mi želimo je pre svega da država ima mnogo veću kontrolu u ovoj grani vlasti, da izvršna vlast i zakonodavna vlast ne budu totalno odsečene. Jer ukoliko one ne mogu da deluju na pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo nemaju nikakve samoregulatorne mehanizme koji će učiniti da funkcionišu kao ispravan sistem", rekao je Marković.

Gostovanje Dragane Boljević i Miodraga Markovića u celosti pogledajte u video prilogu.