Stručnjaci u Srbiji upozoravaju: Nove droge nelegalne, opasnije od starih
Komentari
07/07/2025
-19:50
Male količine novih sintetičkih droga, među kojima je i fentanil, koji je 50 puta jači od heroina i 80 puta jači od morfijuma, dovoljne su da dovedu do smrti, upozoravaju stručnjaci.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici Diana Raketić izjavila je danas povodom pojave novih sintetičkih droga da one nisu ni legalne ni bezbedne, dok je doktorka Doris Herera s Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici ukazala da su nove supstance opasnije od starih i predstavljaju veliki rizik za razvoj zavisnosti.
Direktor Vladine kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić rekao je da država čini sve da spreči povećanu proizvodnju i zloupotrebu sintetičkih supstanci koje najviše ugrožavaju mlade ljude.
"Nove psihoaktivne droge imitiraju već postojeće supstance, zaobilaze zakon i svake godine ih ima desetak i više. Kada se te supstance utvrde i stave na listu zabranjenih, opasnost je već prošla. Često se proizvode u ilegalnim laboratorijama", rekla je Raketić za Tanjug.
Navela je da je problem u tome što potrošači nikad ne znaju šta uzimaju, koji je sastav supstance i kako će ona delovati na njihovo telo i mozak.
"To je kao eksperiment na vama. Najčešće nove supstance koje imitiraju postojeće su stimulansi, kanabinoidi i opioidi, a njihovo dejstvo je nepredvidivo i ne zna se kada i kako će neko reagovati", rekla je Raketić.
Na pitanje zašto su ove droge popularne, Raketić je navela da su dostupne na tržištu preko onlajn platformi i relativno jeftine, što ih čini privlačnim mladima.
Povezane vesti
"Uglavnom su popularne kod mladih ljudi ili kod pacijenata koji već imaju razvijenu zavisnost. To stvara ozbiljne komplikacije kod pacijenata u programima lečenja, posebno kod onih na supstitucijskoj terapiji, koji povremeno koriste nove supstance, ne znajući šta su uzeli", rekla je Raketić.
Prema njenim rečima, korisnici droga često kombinuju supstance s alkoholom, što pojačava negativne efekte i komplikuje kliničku sliku.
"Kada se krene s alkoholom, smanjuje se samokontrola, što povećava rizik od ugrožavanja sopstvenog mentalnog i fizičkog zdravlja, ali i bezbednosti drugih", rekla je Raketić.
Ukazala je da komplikacije izazvane ovim drogama uključuju akutno trovanje, psihotične epizode i smrtni ishod.
"Najčešći simptomi su glavobolja, konfuznost, poteškoće u govoru, osećaj da nešto nije u redu, nemogućnost stajanja ili hodanja – konfuzna delirantna slika koja može eskalirati u duplu sliku, povraćanje, i završiti na toksikologiji VMA ili akutno-psihijatrijskom odeljenju", rekla je Raketić.
Navela je da izveštaji Evropske agencije za droge pokazuju sve veći broj ljudi s problemima povezanim s ovim supstancama, s procentima koji svake godine rastu.
"Uprkos programima prevencije, globalno se beleži porast upotrebe štetnih supstanci, što predstavlja veliki izazov, posebno s novim psihoaktivnim supstancama koje zaobilaze zakon i predstavljaju pretnju javnom zdravlju", rekla je Raketić.
Povezane vesti
Dodala je da podizanje svesti o Anchored Image: o štetnosti droga kroz prevenciju pomaže u borbi protiv ove pojave.
Herera: Zavisnost često proističe iz disfunkcionalnog porodičnog sistema
Herera je istakla da su nove supstance opasnije jer nisu čiste, već su mešavina različitih materija.
"Nije samo sastav opasan, već i način izrade u neregulisanim laboratorijama. Efekat ovih droga nije predvidiv i može ozbiljno ugroziti fizičko zdravlje, ne samo izazvati zavisnost", rekla je Herera za Tanjug.
Upozorila je da jedno konzumiranje može biti smrtonosno, jer droge imaju i vegetativne efekte poput tahikardije, znojenja i rapidnog povišenja krvnog pritiska, što može izazvati nepredvidive reakcije.
"Sve češće se ljudi javljaju za pomoć, delom zbog porasta konzumiranja novih supstanci, ali i zato što su adolescenti, najpogođenija populacija, često već opterećeni psihičkim tegobama", rekla je Herera.
Dodala je da zavisnost često proističe iz disfunkcionalnog porodičnog sistema, što važi i za odrasle koji pribegavaju drogama pod pritiskom svakodnevnih problema.
Herera je naglasila važnost psihološke podrške osobama s ovim problemom.
"Podrška zdravstvenog sistema i okruženja je ključna. Prevencija počinje u školskom okruženju kroz edukativne programe i razgovore među vršnjacima, jer adolescenti lakše prihvataju savete od sličnih sebi. Strah od lekara i dalje postoji, pa je važno razbijati stigmu i pružati jasnu podršku", rekla je Herera.
Pekić: Oko 316 miliona ljudi od 15 do 64 godine probalo je narkotike 2023. godine
Pekić je istakao da je fentanil izuzetno opasan, prvobitno korišćen kao zamena za lekove protiv bolova, a sada se zloupotrebljava i često meša s heroinom.
"Zloupotreba fentanila je veoma velika. SAD su pre dve godine prijavile oko 120.000 smrtnih slučajeva od fentanila. U Srbiji smo prošle godine imali 15 zaplena fentanila, a ove godine u prvih pet meseci četiri zaplene na graničnim prelazima", rekao je Pekić za Tanjug.
Naglasio je da mala količina fentanila može biti smrtonosna.
Ukazao je na napore u prevenciji i smanjenju upotrebe droga, ističući ulogu Kancelarije za borbu protiv droga i UN konferencija u Beču.
"Srbija ima značajnu ulogu. Ove godine smo u Beču održali okrugli sto koji je pohvalio izvršni direktor UN-a i evropske agencije, jer smo razgovarali o realnim problemima i iznosili stvarne podatke", rekao je Pekić.
Prema izveštaju UN-a, proizvodnja svih narkotika, osim heroina, u velikom je porastu.
"Oko 316 miliona ljudi od 15 do 64 godine probalo je narkotike 2023. godine, što je porast od 28 odsto u poslednjih 10 godina", rekao je Pekić.
Dodao je da istraživanja pokazuju da mladi koji do 19. godine probaju marihuanu imaju visok rizik smrtnosti u odraslom dobu – 45 odsto za muškarce i 68 odsto za žene.
Pekić je naveo da sintetičke droge ne uzgajaju, već se proizvode mešanjem hemikalija u laboratorijama, uglavnom dolazeći sa zapada.
"Najčešće korišćena droga u svetu je marihuana. Oko 244 miliona ljudi je probalo marihuanu. Smola marihuane ima oko 23 odsto THC-a, dok sama marihuana ima 11 odsto, u odnosu na četiri odsto pre 10 godina, što pokazuje povećanu potentnost", rekao je Pekić.
U Srbiji postoje četiri referentne laboratorije u okviru nacionalnog sistema ranog upozoravanja koje prate pojavu novih supstanci.
Komentari (0)