Skraćivanje školskih časova? Šta bi moglo da bude rešenje za smanjenu pažnju dece
Komentari
06/12/2025
-08:04
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da bi školski časovi možda trebalo da se skrate. Istakao je da cilj nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama već da budu koncentrisaniji. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić je naveo za Euronews Srbija da on nije za navedenu promenu.
Na početku je istakao da je skraćivanje časova ozbiljna problematika.
"Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje stare nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta", kazao je.
Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta.
"Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga", rekao je.
Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.
"Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate", rekao je.
Povezane vesti
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.
Euronews
"Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija", zaključio je Milorad Antić.
Mišljenje učiteljice
Učiteljica jedne beogradske škole je za Euronews Srbija navela da đaci mogu da održe koncentraciju i duže od 45 minuta.
"Mi radimo na međupredmetnoj povezanosti, da nema jasne granice između časova. Gradivo se širi u koncentričnim krugovima i časovi su dinamični jer imaju znanja iz prethodnih razreda", objasnila je.
Istakla je da časovi treba da se drže tako da učenici budu aktivni tokom obrade novog gradiva.
"Ukoliko učitelji ili nastavnici pričaju pola sata bez prekida, đacima to postaje zamorno i gube koncentraciju vrlo brzo. Međutim, ako je čas dinamičan, onda oni nemaju nikakav problem sa koncentracijom i mogu da budu veoma aktivni", zaključila je učiteljica.
Mišljenje pedagoga i psihologa
O ovoj temi je u emisiji Hajde da razgovaramo govorila i pedagog i psiholog Jelena Kenić. Navela je da smatra da skraćivanje časova ne bi donelo pozitivne promene.
Povezane vesti
"Mislim da treba da se bavimo time zbog čega je došlo do smanjene pažnje. Šta uzrokuje smanjenu pažnju kod dece? I šta je to u ranom razvoju što utiče da deca u prvom, drugom i ostalim razredima deluju kao da nisu dovoljno spremna da održe svoju pažnju 45 minuta, što je uobičajeno trajanje časa, time treba da se bavimo", kazala je sagovornica.
Kenić je dodala da današnje generacije sigurno drugačije funkcionišu od prethodnih zato što se sve ubrzalo.
"To vidim kod onih najmlađih kad testiram decu za polazak u prvi razred. Vidim da su nešto slabije verbalne sposobnosti, deca su manje govorljiva, više glasova ne znaju da izgovore. Mnogo ređe se susreću sa olovkom, mnogo ređe sa pisanjem i imaju nešto slabiju pažnju. Neke manifestacije pokazuju da je pažnja smanjena. Na primer, okreću se, ne mogu da zadrže pažnju na materijalu, žele da ustanu", navela je.
Euronews Srbija
Napomenula je da misli da je izloženost telefonima doprinela tome da im pažnja bude smanjena.
"Ono što se razmatra i što pokazuju novija istraživanja to je da ekrani svakako utiču na razvoj deteta u ranom periodu, dakle na njegovu pažnju, na njegovo funkcionisanje, na njegov verbalni razvoj", rekla je.
Objasnila je da se tokom korišćenja mobilnog telefona ne aktivira mozak i da izlaganje informacijama nije isto što i učenje.
"Ako želimo da deca budu spremna za novi svet, njima treba sve što im je ranije trebalo. Trebalo bi da znaju da uče, da znaju da razmišljaju, da znaju da kritički misle, da selektuju informacije i da budu spremni da u ovaj svet donesu nešto novo, neko novo razmišljanje. To je veoma složen proces i ako nam je cilj da deca izađu takva iz škole, mi školu moramo promeniti, ali to mora biti veoma promišljeno da bi se taj cilj postigao", kazala je pedagog i psiholog Jelena Kenić.
Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je 17. jula Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, a predsednik Vlade prof. dr Đuro Macut izjavio je tom prilikom da je usvajanje tog predloga zakona istorijska odluka za našu državu, našu decu i društvo u celini.
Premijer Macut je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima ocenio kao pobedu znanja, nacionalne odgovornosti i suverenog prava Srbije da svoju decu obrazuje po sopstvenim vrednostima i standardima, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Premijer je naglasio da vraćanje ključnih nastavnih predmeta u ruke domaćih autora i izdavača nije samo zakonska izmena, već civilizacijska poruka da Srbija ima snage, volje i sposobnosti da samostalno oblikuje svoju prosvetu i budućnost.
Celo gostovanje pedagoga i psihologa Jelene Kenić možete da pogledate u video ispod:
Komentari (0)