Požari na deponijama za odlaganje smeća: Koji su uzroci i sa čime se susreću vatrogasci koji ih gase?
Komentari23/07/2025
-17:47
Dva ozbiljna požara na deponijama u Novom Pazaru i Loznici ponovo su stavila pod lupom ne samo ekološke, već i bezbednosne rizike za građane. Eksplozija metana na deponiji Golo Brdo pokazala je koliko su ovi prostori često neadekvatno obezbeđeni i koliko hitno treba unaprediti preventivne mere i sisteme za pravovremeno reagovanje. Istovremeno, gušenje dimom i prisustvo štetnih gasova u Loznici podsećaju koliko je neophodno pratiti zagađenje ne samo u vidu PM čestica, već i otrovnih supstanci koje nisu obuhvaćene zvaničnim merenjima.
Situacija oko deponije Golo Brdo nadomak Novog Pazara se ne smiruje. Na deponiji se i dalje može videti dim bez otvorenog plamena.
Više o tome kakvo je trenutno stanje i kada može da se očekuje da se požar u potpunosti ugasi, za Euronews Srbija je govorio rukovodilac odeljenja za vanredne situacije u Novom Pazaru, Ismail Dupljak.
"U odnosu na prošli vikend kako je bilo, sada je situacija normalnija, pod znacima navoda. Otvorenog plamena nema, još ima dima. Ekipe koje rade na zatrapavanju i saniranju deponije zemljom su na terenu, rade i očekujem negde za desetak dana da će deponija u potpunosti biti sanirana i zatrapana zemljom", kaže Dupljak.
Euronews
Eksplozija metana zahteva specifičan pristup gašenju, jer nesanitarne deponije poput Golog Brda tinjaju u dubljim slojevima otpada.
"Gradsko rukovodstvo je još od samog početka upozorilo ljude koji blokiraju prilaz deponiji i odlaganje smeća da to nije rešenje. Ja razumem da svi mi kao građani imamo pravo na zdravu životnu sredinu i čist vazduh, ali grad Novi Pazar trpi velike posledice kao i građani grada. Velikim naporima, zahvaljujući gradu i javno-komunalnom preduzeću, ti problemi se rešavaju odlaganjem smeća, čišćenjem svakodnevno u onim okolnostima u kojima možemo da radimo. A da li će deponija biti zatvorena, to stvarno ne mogu da kažem jer nije jednostavno naći ni lokaciju za novu deponiju, a još teže je naći sredstva", rekao je Dupljak.
On je dodao i da je u rešavanje problema deponije nadomak Novog Pazara uključen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Povezane vesti
"Raduje me jučerašnja vest. Poslanik iz ovog grada, gospodin Husein Memić, imao je razgovore sa predsednikom Republike i prema onim informacijama koje imamo, predsednik Republike je obećao da će se tom problemu prići veoma ozbiljno i da su najavljeni već prvi koraci od sledeće nedelje za rešavanje ovog gorućeg problema", rekao je on i dodao:
"Opet, ovo je nesanitarna deponija koja je nasleđena pre 30 godina, nikada nije završena i ti se problemi stvaraju i što je sasvim normalno kad nešto nije u redu i pušteno je da radi kako nije trebalo".
Meštani okolnih sela oko deponije Golo Brdo, nadomak, Novog Pazara već više od 15 dana blokiraju put, tj. ne dozvoljavaju kamionima sa smećem da dođu do deponije. Svima ostalima je prilaz do deponije dozvoljen.
Meštani ističu da glavni problem njihovog bojkota, odnosno nedozvoljavanja ovim kamionima da prođu, jeste što već godinama unazad trpe, najviše zbog zdravlja, zbog štetnih materija.
Upravo zbog toga je Ministarstvo za životnu sredinu preko preporuke Zavoda za javno zdravlje donelo odluku da se jedna mera stanica za merenje kvaliteta vazduha doveze u blizinu deponije Golo Brdo.
Euronews
Prva merenja su pokazala da je kvalitet vazduha trenutno oko deponije dobar, na to meštani negoduju.
Iz Nacionalne ekološke asocijacije su istakli da ova mera stanica koja se nalazi ovde sigurno meri tačno, ali je problem da ona ne meri one supstance koje treba da meri, a tiču se zdravlja ljudi i ono što ispušta, kako oni kažu, sama deponija Golo Brdo.
Povezane vesti
Iz Zavoda za javno zdravlje apeluju na oprez, zato što može doći do ponovne eksplozije, zato što se očekuje da može doći do ponovnog velikog ispuštanja metana.
Kakve bezbednosne standarde treba uvesti da bi se sprečili ovakvi požari i šteta po zdravlje ili po imovinu? Koliko su nadležne službe spremne za hitne intervencije? Kako osigurati transparentnost u informisanju građana?
O svim ovim pitanjima za Euronews Srbija su govorili profesor Fakulteta za bezbednost, dr Miloš Tomić i Hasib Babić iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva Matica iz Zemuna.
Povezane vesti
Uzroci i razmere požara na deponijama
Požari na deponijama, poput onih na Golom Brdu u Novom Pazaru i u Loznici, izazvani su kombinacijom visokih temperatura i ljudskog faktora, koji je odgovoran za 95 odsto slučajeva. Miloš Tomić objašnjava da su nesanitarne deponije posebno rizične zbog oslobađanja metana, što povećava opasnost od eksplozija i dugotrajnog tinjanja.
"Kada posmatramo jednu bezbednosnu pojavu, pre svega moramo da sagledamo više dimenzija koje utiču na pojavu upravo ovih negativnih posledica. Jedan od tih aspekata koji mi sada posmatramo jesu ove vremenske prilike. Usled povećane temperature vazduha dolazi do sušenja vegetacije i naravno ta vegetacija je jako ranjiva na požare", kaže on i dodaje:
"Pored toga imamo i problem koji se tiče ovih ljudskih aspekata... Rezultati istraživanja pokazuju da čak u 95 slučajeva uzrok izbijanja požara je čovek. Dakle, ili je to nehatom izazvano, ili je to sa umišljajem, ali u svakom slučaju je čovek taj koji izaziva požare", rekao je Tomić.
Euronews Srbija
On naglašava da nesanitarne deponije, poput one u Vinči, dodatno komplikuju situaciju zbog nesortiranog otpada i organskog truljenja.
"Kada govorimo o deponijama, one su jako specifične. Većina deponija je sanitarno neuređena. Te deponije koje su sanitarno neuređene jako je teško ugušiti kada izbije požar zbog komprimovanog otpada koji se tamo nalazi. Nemamo sortiranja otpada na izvoru nastanka, dakle ima i organskog truljenja, odnosno razlaganjem tog organskog oslobađa se metan. Metan je gas koji je jako zapaljiv. Deponije su kritične takođe jer one mogu godinama da tinjaju ta vatra koja se nalazi u njima", objašnjava Tomić.
Hasib Babić dodaje da prisustvo ljudi na deponijama, koji često pale otpad radi vađenja metala, dodatno povećava rizik.
"Imamo dosta problema, zato što treba velika količina vode, treba veliki broj izvršilaca, neprohodnost, a i uvek tamo zateknemo ljude kojima nije mesto na deponijama. Tamo su ljudi na deponijama koji nisu poželjni, im je to posao da budu tu. I oni svašta rade, pale žice, šta ja znam, čiste tamo i eto dolazi do požara koji posle bude katastrofalan, sa velikim posledicama po ekologiju", rekao je Babić.
Izazovi gašenja požara i zdravstveni rizici
Babić ističe da voda često nije dovoljna za gašenje, jer može dodatno zagađivati vodotokove, te predlaže upotrebu inertnih gasova.
"Samim nalivanjem vode vi odvodite vodu u neke vodotokove sa tim zagađenim materijalom, što opet nije dobro, što opet utiče na ceo sistem. To nije samo kod nas, nego uopšte u svetu je problem gašenja deponija. Treće, mislim da treba da se radi kao što neki rade, to su inertni gasovi koji treba da se ubacuju u žarište požara. Na primer, ubacimo CO2 gas, on potisne i ugljen-monoksid i metan i kiseonik i tu dolazi do ugušivanja požara", objašnjava Babić.
Euronews Srbija
S druge strane, Tomić upozorava na zdravstvene rizike od PM čestica i toksičnih supstanci poput benzopirena, koje mogu izazvati kancerogena oboljenja.
"Kada govorimo o PM česticama, da opet bude jasnije građanima, PM čestice su jako opasne, zbog čega? Zato što one nose kancerogene materijale na sebi. Unošenjem u respiratorne organe, respiratorni organi su ti koji najbrže stradaju. Dolazi do pojave različitih kancerogenih oboljenja. Sad, kada govorimo o tom zdravstvenom aspektu, imamo taj akutan i hroničan efekat, akutan efekat kada u jednom kratkom vremenskom intervalu primimo ogromne količine tih toksičnih materijala i onda osetimo gušenje, osetimo suzenje očiju, suzenje očiju je jedan od indikatora prisutstva organskih jedinjenja kao što je benzopiren, kao što je ozon", rekao je Tomić.
Babić naglašava fizičku iscrpljenost vatrogasaca zbog teških uslova rada na visokim temperaturama i neadekvatne infrastrukture.
"Na ovoj temperaturi, kada oni gase, ulazi se sa izoličnim aparatima, sa opremom koja je vrlo teška. Sad to iscrpljuje ljude do kraja. Za to vreme možemo da imamo u gradu ili u mestu požar, pa nećemo moći da imamo ljude i za tamo i ovamo. Deponija je postala sve komplikovanija. Pogotovo kod nas što se sada više, na ovu toplotu, sve više i više deponija pali, ne ove velike deponije, imaju i ove manje koje su vrlo aktivne po okolini Beograda i pale se svake godine, malo-malo pa se nešto dimi", kaže Babić i dodaje:
"A koliko mi vatrogasci stižemo... posle toga su se pored tih deponija namestili i šumski požari. I to iziskuje jednu određenu snagu, sredstva i ljude...", zaključuje Babić.
Gostovanje Hasiba Babića i Miloša Tomića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)