Igor Jurić za Euronews Srbija: Od jedne poruke na Instagramu do ucena i pretnji - kako deca postaju mete predatora
Komentari
10/01/2026
-08:08
Igor Jurić, osnivač i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, u razgovoru za Euronews Srbija upozorava na zabrinjavajući porast internet nasilja i prevara nad decom, među kojima se posebno izdvaja seksualna ucena na mrežama (sextortion). Govoreći o rezultatima istraživanja, iskustvima iz prakse i najčešćim obrascima ponašanja onlajn predatora, Jurić objašnjava kako nasilnici stupaju u kontakt sa maloletnicima, koje su uzrasne grupe najugroženije, koliko je rasprostranjeno vršnjačko digitalno nasilje, ali i kome roditelji i deca mogu da se obrate za pomoć i kako na vreme prepoznati da je dete žrtva.
Koji su najčešći oblici internet prevara i nasilja nad decom zabeleženi tokom ove godine?
- Najčešći oblici onlajn nasilja nad decom i mladima uključuju sajber nasilje, onlajn seksualno uznemiravanje, grooming, sextortion (seksualnu ucenu), kao i različite oblike prevara i manipulacija u kojima se od dece traže lični podaci, intimni sadržaji ili novac.
Posebno zabrinjava porast slučajeva sextortiona, gde se deca i mladi navode ili primoravaju da pošalju intimne fotografije ili snimke, nakon čega počinje ucena i pretnje njihovim daljim širenjem. Ovakvi slučajevi više nisu izuzetak, već obrazac koji se sve češće ponavlja.
Da li je brojka velika i koliki je intenzitet nasilja kojem su deca izložena?
- Brojke su visoke i zabrinjavajuće. U okviru DeShame istraživanja, koje je Centar za nestalu i zlostavljanu decu sproveo 2023. godine, učestvovalo je 2.950 učenika prvog i trećeg razreda iz 40 srednjih škola i 16 školskih uprava širom Srbije.
Rezultati su pokazali da gotovo polovina mladih koji su slali intimne fotografije to nije učinila dobrovoljno, već pod pritiskom, manipulacijom ili ucenom. Posebno alarmantan podatak je da su neka deca imala samo 12 godina kada su se prvi put našla u takvoj situaciji. To jasno ukazuje da govorimo o ozbiljnom, rasprostranjenom i kontinuiranom problemu, a ne o pojedinačnim incidentima.
profimedia
Povezane vesti
Kako i na koji način nasilnici stupaju u kontakt sa decom?
- Kontakt najčešće započinje bezazleno, porukom na Instagramu. Nasilnici se često predstavljaju kao vršnjaci, osobe sličnih interesovanja ili neko ko pokazuje razumevanje i pažnju.
Proces gotovo uvek uključuje postepenu manipulaciju: izgradnju poverenja, emocionalno vezivanje, stvaranje osećaja „posebnosti“ ili tajne, nakon čega sledi zahtev za slanjem fotografija, snimaka ili drugih ustupaka. Tada komunikacija uglavnom prelazi na druge društvene mreže koje imaju jaku enkripciju.
Preko kojih aplikacija se to najčešće dešava? Kako zapravo stiču poverenje kod dece i koliko dugo su u kontaktu sa njima?
- Gotovo sve aplikacije na neki način mogu biti sredstvo za manipulaciju. Reč je o društvenim mrežama i aplikacijama koje deca svakodnevno koriste, poput Instagrama, Snapchata, TikToka, WhatsAppa, ali i o gejming platformama i različitim chat servisima.
Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, predatori koriste razne taktike kako bi stupili u kontakt sa decom, a društvene mreže poput Instagrama ili TikToka često su prvi korak. One im omogućavaju da vide profil, fotografije i interesovanja deteta, a zatim predlažu prelazak na aplikacije poput Telegrama, koje omogućavaju visoko enkriptovanu komunikaciju i funkciju „nestajućih poruka“. Te opcije otežavaju roditeljima i institucijama da otkriju i dokumentuju neprimerene kontakte, jer često ne ostaje pisani trag.
Možete li navesti primer iz prakse skorašnje prevare ili nasilja i uzrast deteta?
Povezane vesti
- U praksi se najčešće susrećemo sa situacijama u kojima dete pošalje intimnu fotografiju pod pritiskom, nakon čega počinje ucena i pretnje da će sadržaj biti poslat roditeljima, prijateljima ili školi ukoliko dete ne nastavi komunikaciju ili ne pošalje novi sadržaj.
Najčešće je reč o deci uzrasta od 12 do 16 godina, ali postoje i mlađi slučajevi. Zbog zaštite privatnosti, konkretni primeri se ne iznose javno, ali obrasci ponašanja su veoma slični i lako prepoznatljivi.
U kom uzrastu su deca najpodložnija internet "predatorima"?
Najranjiviji uzrast je period adolescentskog razvoja, između 12. i 16. godine. To su godine kada deca nemaju u potpunosti razvijen kapacitet za procenu rizika, intenzivno koriste internet i društvene mreže i istovremeno traže prihvatanje i potvrdu. U tom periodu emocionalne potrebe često nadjačavaju svest o mogućim posledicama.
profimedia
Kome roditelji treba da se obrate u ovakvim situacijama?
- Roditelji treba da znaju da nisu sami i da pomoć postoji. U slučajevima onlajn nasilja i prevara neophodno je obratiti se policiji, posebno odeljenjima za visokotehnološki kriminal.
Takođe, roditelji i deca mogu da se obrate i Centru za nestalu i zlostavljanu decu. Naša platforma Net Patrola omogućava anonimnu prijavu sumnjivog sadržaja. Važno je reagovati što ranije, jer se na taj način sprečava dalje širenje štetnog materijala.
Kako roditelji mogu da prepoznaju da je dete žrtva internet prevare ili nasilja?
- Neki od znakova upozorenja mogu biti povlačenje i promene u ponašanju, strah, anksioznost ili nagle promene raspoloženja, skrivanje telefona ili ekrana, iznenadna potreba za novcem ili, suprotno tome, dobijanje neobjašnjivih „poklona“.
Ključno je da roditelji reaguju smireno i bez osuđivanja, jer samo u takvom okruženju dete može da se otvori i zatraži pomoć.
Šta je "sajber jazbina" i koliko ih ima u Srbiji?
- Izraz "sajber jazbina" nije formalni termin, već kolokvijalni naziv za zatvorene onlajn grupe, forume ili kanale u kojima se razmenjuje štetan ili nezakonit sadržaj, uključujući i sadržaje koji se odnose na decu.
Tačan broj takvih prostora u Srbiji nije javno poznat, jer se često nalaze na kriptovanim platformama i stalno menjaju lokacije. Poznato je, međutim, da su deo međunarodnih mreža, što dodatno komplikuje borbu protiv njih.
profimedia
Kojih prijava, odnosno slučajeva, ste imali najviše tokom ove godine?
- Tokom ove godine najviše prijava odnosilo se na onlajn uznemiravanje i pretnje, pokušaje manipulacije, ucene intimnim sadržajem, lažne profile i manipulaciju identitetom. Sve češće primećujemo da se različiti oblici nasilja prepliću, što dodatno otežava položaj deteta.
Koliko je među tim prijavama bilo vršnjačkog nasilja?
- Vršnjačko digitalno nasilje čini značajan deo prijava koje dobijamo. U velikom broju slučajeva reč je o pritisku, ismevanju, pretnjama ili deljenju fotografija i poruka bez saglasnosti, a počinioci su često osobe koje dete već poznaje – vršnjaci iz škole, okruženja ili onlajn zajednica.
Ovakvi oblici nasilja posebno su opasni jer se dešavaju u prostoru u kojem dete očekuje sigurnost i prihvatanje. Zbog straha od osude, isključenosti ili dodatnog nasilja, deca često dugo ćute o onome što im se dešava, što omogućava da se nasilje nastavi i produbi. Upravo zato je važno da vršnjačko digitalno nasilje ne posmatramo kao „bezazlenu dečju svađu“, već kao ozbiljan problem koji zahteva pravovremenu reakciju roditelja, škole i institucija.
Koju poruku biste poslali našim čitaocima?
- Najvažnija poruka je da prevencija mora biti stalna, umesto da probleme rešavamo tek kada se dese. Razgovor o bezbednosti na internetu mora da počne mnogo pre nego što se problem pojavi.
Deca moraju znati da niko nema pravo da ih ucenjuje, da nisu kriva ako postanu žrtve i da traženje pomoći nije sramota.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu nastavlja da kroz istraživanja, edukacije, radionice za decu i roditelje, kao i kroz saradnju sa institucijama, pruža podršku porodicama i radi na tome da internet postane bezbednije mesto za svako dete.
Komentari (0)