Internet prevare koje su obeležile 2025. godinu u Srbiji: Od fišinga do lažnih zarada - kako prevaranti ciljaju građane
Komentari
11/01/2026
-10:00
Internet u Srbiji tokom 2025. godine postao je prostor u kome građani svakodnevno bivaju mete sve sofisticiranijih internet prevara, uključujući fišing, smishing, spoofing, lažne investicione oglase i lažne nagradne igre. Prema podacima Nacionalnog CERT-a, samo tokom prve polovine godine zabeleženo je više od 120.000 pokušaja fišing napada usmerenih na korisnike u Srbiji, sa ciljem krađe lozinki, ličnih podataka i novca. Lažne poruke i mejlovi često izgledaju kao zvanična obaveštenja banaka, Pošte Srbije ili državnih institucija, a cilj im je da izazovu impulsivnu reakciju kod građana.
Pored ozbiljnih rizika za odrasle, digitalni svet i dalje nosi opasnosti i za decu - sajber buling, manipulacije i druge forme nasilja u onlajn okruženju sve su vidljiviji, iako često ostaju neprimećeni ili prećutani. Stručnjaci upozoravaju da su metode prevaranata i nasilnika danas daleko sofisticiranije, a posledice po žrtve ozbiljne i dugotrajne.
Građani najčešće mete fišinga
Jedan od najrasprostranjenijih oblika internet prevara i dalje je fišing - pokušaj krađe ličnih i finansijskih podataka putem lažnih poruka i mejlova. Tokom 2025. godine građani Srbije često su dobijali SMS poruke i imejlove u kojima se pošiljaoci predstavljaju kao banke, poštanske službe, mobilni operateri ili državne institucije.
Takve poruke najčešće sadrže upozorenja o neisporučenim paketima, neplaćenim kaznama ili navodnim problemima sa nalogom, uz zahtev za hitnom reakcijom.
Klikom na link korisnici bivaju preusmereni na lažne internet stranice koje izgledaju kao zvanični sajtovi institucija, gde se od njih traži unos osetljivih podataka.
Euronews Srbija
Stručnjak za sajber bezbednost Darko Šehović kaže za Euronews Srbja da danas prevare postaju sve sofisticiranije, kao i da je posebno zabrinjavajuća nova vrsta prevara koja koristi napredne tehnologije veštačke inteligencije, imitujući glas i lik naših najbližih.
Povezane vesti
"Napadači danas koriste veštačku inteligenciju da imitiraju glas i izgled naših najbližih, kako bi nas naveli da damo novac ili poverljive podatke. Napadi koriste emocije i socijalni inženjering da bi korisnike naveli na otkrivanje ličnih podataka ili slanje novca. Česte su poruke koje navodno dolaze od Pošte Srbije ili banaka, tražeći "malu taksu" za paket ili hitnu proveru naloga. Investicione prevare obećavaju velike profite i često počinju malim uplatama kako bi stvorile osećaj legitimnosti, a završavaju gubitkom novca. Najnoviji trend je korišćenje veštačke inteligencije za imitaciju poznatih osoba. Ova vrsta prevare ide direktno na emociju i zato je posebno opasna", upozorava Šehović.
Lažni oglasi i obećanja "brze zarade"
Jedan od najčešćih i najštetnijih oblika internet prevara u Srbiji tokom 2025. godine odnosi se na lažne oglase koji obećavaju brzu zaradu. Ove ponude uglavnom se pojavljuju kao sponzorisane reklame na društvenim mrežama, lažni profili ili oglasi koji navodno nude "posao od kuće", visoke profite uz minimalan ulog ili navodne "sigurne investicije".
Većina ovih prevara počinje na platformama poput Facebooka, Instagrama i drugih društvenih mreža, gde se korisnike navodi da kliknu na primamljive naslove koji obećavaju brzu zaradu. Nakon toga, oni bivaju preusmereni na lažne platforme ili kontaktirani putem aplikacija za dopisivanje.
profimedia
Često se traži početni ulog kako bi korisnik mogao "da zaradi" - na primer, prevaranti zahtevaju 50 evra, uz obećanje da će uloženi novac biti brzo umnožen kroz "sigurne investicije" ili "dnevnu zaradu". Iako takve ponude mogu delovati legitimno, u stvarnosti one završavaju krađom novca ili ličnih podataka, bez ikakve stvarne isplate.
Statistika jasno pokazuje koliko su ove prevare štetne. Građani Srbije su samo kroz lažne oglase i sponzorisane ponude tokom 2022. godine izgubili oko 8 miliona dinara, u 2023. gotovo 15 miliona, dok je u prvih devet meseci 2024. šteta dostigla čak 54 miliona dinara.
Prevaranti kombinuju socijalni inženjering i lažna obećanja kako bi stvorili utisak hitnosti i legitimnosti. Često koriste i lažne komentare "zadovoljnih korisnika" i web-stranice koje izgledaju profesionalno. Stručnjaci zato savetuju: budite oprezni, proveravajte legitimnost ponuda i izbegavajte uplatu bilo kakvog novca unapred.
Grooming - prevara dece na Internetu
Grooming je sve češći oblik internet prevare usmeren na decu, u kojem odrasla osoba koristi lažno predstavljene profile da bi stekla poverenje mladih i manipulisala njima. Iako počinje kao bezazlen razgovor o školi, hobijima ili interesovanjima, cilj je često prikupljanje ličnih podataka, slanje privatnih fotografija ili uvođenje deteta u neprimerene situacije.
profimedia
Povezane vesti
Prevaranti se najčešće predstavljaju kao vršnjaci deteta, koristeći društvene mreže, aplikacije za dopisivanje i onlajn igre. Postupno grade emocionalnu vezu sa žrtvom, što omogućava da dete poveruje osobi na drugoj strani ekrana.
"Kontakt najčešće započinje bezazleno, porukom na Instagramu. Nasilnici se često predstavljaju kao vršnjaci, osobe sličnih interesovanja ili neko ko pokazuje razumevanje i pažnju. Proces gotovo uvek uključuje postepenu manipulaciju: izgradnju poverenja, emocionalno vezivanje, stvaranje osećaja "posebnosti" ili tajne, nakon čega sledi zahtev za slanjem fotografija, snimaka ili drugih ustupaka. Tada komunikacija uglavnom prelazi na druge društvene mreže koje imaju jaku enkripciju", rekao je Igor Jurić osnivač i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu za Euronews Srbija.
Primer, devojčica srednjoškolskog uzrasta počela je da komunicira sa osobom koja se predstavljala kao njena vršnjakinja. Razgovori su prvobitno bili o školi i muzici, ali je nakon nekoliko nedelja “drugarica” tražila privatnije informacije i fotografije. Kada je dete odbilo dalje, počele su pretnje da će ranije poruke biti prosleđene drugima.
Saveti za građane, roditelje i decu
- ne klikćite na linkove iz sumnjivih SMS poruka i mejlova
- ne unosite podatke o karticama i lozinke putem linkova
- proveravajte informacije na zvaničnim internet stranicama
- ne prihvatajte kontakte od nepoznatih osoba
- ne delite lične podatke i privatne sadržaje
- obratite se odrasloj osobi ili instituciji ako se pojavi nelagoda
Gde potražiti pomoć
U Srbiji postoji Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu – 19833, gde građani mogu prijaviti sumnjive situacije i dobiti savet. U ozbiljnijim slučajevima preporučuje se obraćanje školi ili policiji.
Porast internet prevara i nasilja nad decom pokazuje da digitalna bezbednost postaje jedno od ključnih društvenih pitanja. Stručnjaci ističu da su informisanost, otvorena komunikacija i pravovremena reakcija najvažniji faktori u zaštiti građana, posebno dece, u digitalnom okruženju.
Komentari (0)