Nova WhatsApp prevara "hara" Srbijom: Radoznalost može skupo da vas košta, kako se zaštititi?
Komentari09/02/2026
-19:00
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na pojavu novog oblika internet prevare u kojoj se zloupotrebljava WhatsApp aplikacija, a prevaranti se predstavljaju kao poznate osobe i šalju poruke sa sumnjivim linkovima poput "Našao sam link sa tvojom slikom" ili "Glasaj klikom na link". Cilj ovih poruka je da navede korisnike da kliknu na link i nesvesno ugroze svoje naloge i lične podatke.
Tim povodom, za Euronews Srbija govorio je dr Miloš Jovanović, profesor informacione bezbednosti, koji objašnjava kako ova prevara funkcioniše, šta se dešava nakon klika na link i na koji način građani mogu da se zaštite.
"Građani, pre svega, ne bi trebalo da klikću na linkove koji im se nude u ovakvim porukama. Reč je o sofisticiranoj prevari koja u osnovi predstavlja fišing, takozvano "pecanje". Korisnici dobijaju poruku sa linkom i tekstom poput toga da je u pitanju njihova fotografija, da treba da popune podatke sa kreditne kartice ili da im je stigao paket. U trenutku kada kliknu na link, oni praktično omogućavaju izvršenje napada - bilo tako što ostave podatke sa svoje kreditne kartice, bilo tako što dozvole da se u pozadini izvrši skripta koja dobija pristup njihovim kontaktima. U konkretnom slučaju, prevara zatim postaje viralna, jer se sa kompromitovanog naloga masovno šalju iste poruke svim kontaktima iz imenika", objašnjava Jovanović.
Tako, kaže on, nastaje lanac u kojem poruke stižu prijateljima, poznanicima i članovima porodice, koji zatim, nesvesno, nastavljaju da šire prevaru. Zato danas, tvrdi on, gotovo da nema osobe koja u prethodnim danima nije dobila ovakvu poruku. Ovaj vid prevare je posebno opasan jer koristi snažan psihološki mehanizam - radoznalost i ličnu vezu, poput poruke da je u pitanju vaša fotografija. Ljudi tada pomisle - Kakva slika?, Da vidim o čemu se radi, i kliknu, ne shvatajući da jednim potezom mogu da omoguće napadaču potpunu kontrolu nad njihovim mobilnim telefonom.
"Ukoliko ste već kliknuli na sumnjivi link i shvatili da je u pitanju prevara, tada sledi niz koraka kako bi se situacija sanirala. U tom trenutku nije kasno, ali je neophodno preduzeti više konkretnih koraka da bi se sve vratilo u prethodno stanje. Vrlo često je potrebna i dodatna podrška, posebno kada je reč o vraćanju WhatsApp naloga. Imao sam primer kolege iz Hrvatske koji mi se javio pre desetak dana sa identičnom situacijom - nesvesno je kliknuo na link, nakon čega je morao da podnese zahtev kompaniji Meta, koja je vlasnik WhatsAppa, kako bi mu nalog bio ponovo otključan. Ovakvi sistemi su automatizovani i u stanju su da prepoznaju da je reč o napadu“, objašnjava on.
Dodaje da su ove prevare veoma sofisticirane i da se oslanjaju upravo na grešku samog korisnika. Tačnije, računa se na to da ćete vi nešto odobriti - da kliknete, da unesete podatke sa kartice ili omogućite pristup kontaktima. Zato je važno da ljudi budu oprezni i da shvate da nije svaka poruka koja im stigne relevantna, niti da dolazi od nadležnih institucija ili poznatih osoba. Neophodno je uložiti minimum napora u edukaciju i razviti svest o bezbednom korišćenju platformi i aplikacija koje su danas deo svakodnevnog života.
Na apel nadležnih da se građani prijave u slučaju ovakvih internet prevara, pitanje je - koliko službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala mogu da stanu na put ovim prevarama?
Povezane vesti
"Uz dužno poštovanje, i sam poznajem ljude koji rade u tim institucijama, ali generalno, kada govorimo o pojedincima, oni tu ne mogu mnogo da pomognu. Ovde se radi o viralnom širenju poruka, masovnom karakteru napada. Naravno, prijavljivanje je važno i korisno, ali često to samo po sebi neće rešiti problem“, objašnjava sagovornik.
Dodaje da službe mogu efikasno reagovati u ozbiljnijim slučajevima, poput pedofilije, teških krivičnih dela ili napada koji uključuju decu.
"Tada se pokreću mehanizmi međunarodne pravne pomoći, uključujući evropske i svetske institucije i bezbednosne službe. Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ima svoje uloge u takvim situacijama. Međutim, kada su u pitanju pojedinačne prevare koje pogađaju fizička lica, svako od nas je, na neki način, potencijalna žrtva i tada morate sami da odreagujete", ističe on.
U slučaju napada na privredne subjekte ili veće štete, savetuju se pravne aktivnosti i uključivanje nadležnih institucija. Suština je, kaže on, da jačamo svakodnevne institucije - to je ključ kada govorimo o sajber bezbednosti. Potrebni su efikasni timovi sa stručnim kadrovima koji mogu pravovremeno da reaguju, da ne deluju pasivno, već da unapred obaveštavaju građane o rizicima. To mora biti deo nacionalne kampanje i stalne edukacije, jer živimo u potpunosti u digitalnom društvu.
"Digitalizacija napreduje svakog dana, koristimo više aplikacija, uređaja, tehnologije… Ako ne razumemo rizike svega toga, ne možemo da se zaštitimo. Edukacija je ključna i osnovna zaštita u digitalnom svetu. Ljudi moraju da razumeju šta rade, da izuče minimum stvari, da ne klikću automatski na "prihvatam", "dozvoli", "podeli svoje slike" i slično. Izuzetno je važno da se nikada ne šalju lični dokumenti, pasoši ili skenirane lične karte putem platformi poput Facebooka ili WhatsAppa. Ako neka institucija traži verifikaciju, postoje sigurni mehanizmi za autentifikaciju i autorizaciju, i ljudi treba da ih koriste", objašnjava.
Ističe da se najčešće se radi o aplikacijama na mobilnim uređajima, jer ljudi vrlo često klikću na "sve i svašta", posebno putem društvenih mreža. Tamo se sprovode razne kampanje, često lažne ili neautentične, i ljudi misle da mogu, recimo, da kupe neki proizvod po neverovatnoj ceni. Polakome se i kliknu, ostave svoje podatke, i tako omogućavaju izvršenje prevare.
"Opasnosti u digitalnom svetu su sve izraženije. Zato je važno da uložimo minimum napora u edukaciju, da razumemo kako funkcionišu servisi i da budemo oprezni. Živimo u vremenu u kojem digitalni servisi postaju sve prisutniji, i jedini način da se zaštitimo jeste da se informišemo i da se opiremo, kako informacijskom teroru, tako i preteranoj količini sadržaja na mrežama", kaže dr Miloš Jovanović.
Povezane vesti
Komentari (0)