Vozači, vodite računa u saobraćaju za praznike: Gde su crne tačke i najveće gužve - a ovo je najopasniji "tihi ubica"

Uskršnji praznici tradicionalno su vreme kada se većina putnika nađe za volanom. Porodična okupljanja, putovanja ka rodnim mestima ili prirodi i produžena odsustva sa posla znače da se na drumovima Srbije stvori gust saobraćaj, često već od ranih jutarnjih časova. Iako praznici donose radost, godine iskustava pokazuju da su upravo ti dani izuzetno rizični za vožnju - posebno na određenim deonicama koje se nazivaju crnim tačkama, ali i zbog nesavesnog ponašanja vozača.

Pojačane kontrole i protok vozila - statistika u fokusu

U cilju bezbednijeg saobraćaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova uvek pojačava kontrole pre i tokom praznika. Tokom jedne obimne akcije u zimskoj sezoni (od 24. decembra 2025. do 8. januara 2026. godine), policijska kontrola obuhvatila je više od 130.000 vozila, uz gotovo 50.000 evidentiranih prekršaja. Među tim prekršajima, skoro 27.000 vozača kažnjeno je zbog brzine, dok su hiljade vozača isključene iz saobraćaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola - uključujući i stotine sa ozbiljno povišenim nivoima alkohola u krvi. Takođe je evidentiran broj vozača koji su upravljali vozilima pod uticajem psihoaktivnih supstanci.

Ove brojke ukazuju da čak i uz pojačanu kontrolu, sam postupak vožnje, brzina i alkohol ostaju najvažniji faktori rizika - uprkos tome što je prisutnost policije pojačana upravo kako bi se prekršaji smanjili.

Upozorenja policije uoči praznika

Tanjug/MUP Srbije

MUP i saobraćajna policija kontinuirano najavljuju kontrole sa ciljem suzbijanja najopasnijih ponašanja u saobraćaju:

• prekoračenje dozvoljene brzine,
• vožnja pod dejstvom alkohola i droga,
• nepoštovanje sigurnosnih pojaseva,
• umor
• nepažnja
• nepropisna i rizična preticanja.

Policija posebno ističe da praznici sve češće znače ono što stručnjaci nazivaju kombinacijom faktora rizika - gust saobraćaj, umorni vozači, često rutinirano ignorisanje osnovnih saobraćajnih pravila i povećana konzumacija alkohola tokom proslava. Upravo ta "kombinacija" čini prazničnu vožnju znatno opasnijom nego uobičajene dnevne rute.

Saobraćajne nezgode - kolika je cena neopreznosti

Euronews/Nemanja Petričević

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja i MUP‑a pokazuju da su, i pored opšteg trenda pada broja manjih saobraćajnih incidenata u nekim godinama, broj poginulih i povređenih i dalje visok - posebno na putevima van urbanih sredina. Tokom prvih meseci 2026. godine, na primer, zabeleženo je 82 poginulih lica, uz veliki broj teško povređenih, a upravo su praznični periodi identifikovani kao vreme kada dramatično raste broj ozbiljnih udesa.

Šta su crne tačke i gde se najviše dešavaju nezgode

Pojam crna tačka koristi se za označavanje onih delova putne mreže gde statistički ima više saobraćajnih nezgoda, naročito onih sa teškim ishodima. To mogu biti mesta sa kompleksnom konfiguracijom puta, lošom vidljivošću, naglim krivinama ili delovi u kojima se sudaraju lokalni i tranzitni saobraćaj. U uslovima pojačanog saobraćaja, kao što su praznici, ove tačke se posebno ističu.

Tanjug/Rade Prelić

Najčešće identifikovane crne tačke u Srbiji su:

Ibarska magistrala (E75)

Dugo označavana kao jedna od najrizičnijih deonica zbog spajanja velikog broja pravaca i različitih vrsta vozila, posebno u zoni Teslića, Gornjeg Milanovca i Slatine. Upravo ove deonice su bile poznate po čestim sudarima i frontalnim udesima, naročito u vreme pojačanog saobraćaja.

Prilazi naplatnim rampama i autoputevima

Iako su autoputevi tehnički bezbedniji (zbog odvojenih traka i bolje preglednosti), mjesta na kojima se kolone približavaju naplatnim rampama ili se spajaju sa lokalnim putevima često su „uska grla“ u kojima se dešavaju udesi zbog naglog kočenja, nepropisnih uključenja i nepažnje vozača.

Regionalne magistrale

Mnogi vozači koriste regionalne pravce kako bi izbegli gužve na glavnim putevima. Ti putevi su često uski, sa ograničenom vidljivošću i bez fizičkog odvajanja traka - faktori koji povećavaju rizik od sudara, posebno kada vozači pokušavaju da "dobiju vreme".

Planinske rute ka turističkim destinacijama

Pravci prema mestima kao što su Zlatibor, Kopaonik i Tara poznati su po strmim usponima, naglim krivinama, promenjivim vremenskim uslovima i klizavim kolovozima. U vreme praznika, kada su ove destinacije posebno popularne, saobraćaj je intenzivan, a uslovi vožnje zahtevni — što dodatno utiče na bezbednost.

Euronews Srbija

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić ističe da je i dalje čest slučaj da se auto-putevi spominju kao opasni, kao i Ibarska magistrala, ali da to, prema njegovim rečima - nije tačno.

"Treba napomenuti da se auto-putevi redovno održavaju, da su krivine pregledne i da je na njima zapravo najmanji rizik. Takođe, Ibarska magistrala od kada je otvoren auto-put više ne spada u opasnu deonicu, jer nije više opterćena kao ranije", ističe Vujanić u izjavi za Euronews Srbija.

Ističe da su najopasniji putevi upravo oni koji su "nižeg ranga": Najopasniji su putevi koji nisu auto-putevi, dakle putevi na kojima se saobraćaj odvija pod drugačijim uslovima, a to su - deonice u kojima vozila idu u jednom smeru, uski i krivudavi putevi, odnosno - saobraćajnice nižeg ranga. Takođe, Apelujem na vozače da dodatno obrate pažnju da ne koriste telefone i druga "pomagala" tokom vožnje, jer je najvažnije da na vreme uoče svaku potencijalnu opasnu situaciju, jer tako mogu i da je spreče".

Alkohol - najčešći "tihi ubica"

Tanjug/Dušan Aničić

Vožnja pod uticajem alkohola dugo je bila jedan od najtežih izazova na putevima Srbije. Vozači sa povišenim alkoholnim nivoom imaju smanjenu sposobnost procene situacije, sporije reaguju i mnogo češće ulaze u rizične manevre. Uprkos strožim kaznama i sankcijama, statistika i dalje ukazuje da veliki broj vozača zanemaruje opasnosti vožnje nakon pića, što dodatno povećava broj udesa i tragičnih ishoda - posebno u vreme praznika.

Kako praznici utiču na povećanje udesa i prekršaja

Podaci iz prethodnih sezona pokazuju da se tokom produženih praznika udesi i prekršaji povećavaju i do 30–40 odsto u odnosu na uobičajene dane. To je rezultat kombinacije većeg broja vozila na putevima, većeg broja umornih vozača i većeg broja ljudi koji voze bez odgovarajuće pažnje. Ovaj trend se posebno primećuje na magistralnim i regionalnim pravcima, gde je spajanje lokalnog i tranzitnog saobraćaja često izazov za bezbednu vožnju.