Spasić za Euronews: Kako policija lovi begunce koji menjaju identitet - od Interpolove poternice do hapšenja Vulevića
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Hapšenje Vuka Vulevića u Beogradu, koji je pronađen i uhapšen po crvenoj međunarodnoj poternici Interpola Podgorica dok je kod sebe imao falsifikovana dokumenta, otvorilo je pitanje kako policija pronalazi ljude koji pokušavaju da sakriju identitet. Za Euronews Srbija o metodama potrage za beguncima govorio je Božidar Spasić, jugoslovenski i srpski obaveštajac i pravnik, bivši pripadnik Službe državne bezbednosti (SDB), koji objašnjava koje tehnike policija koristi kada traga za osobama koje menjaju identitet, koriste lažne isprave ili skrivene lokacije.
Vuk Vulević (1975), državljanin Crne Gore i Srbije, uhapšen je u Beogradu u jednom ugostiteljskom objektu u akciji pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Odeljenja za posebne akcije, Policijske uprave za grad Beograd i Interventne jedinice 92.
Za njim je bila raspisana crvena međunarodna poternica Interpola Podgorica zbog sumnje da je povezan sa krivičnim delima organizovanja kriminalne grupe, kao i neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, prema Krivičnom zakoniku Crne Gore.
MUP Srbije
Pored međunarodne poternice, za Vulevićem je tragao i Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe - stvaranje kriminalne organizacije i dva krivična dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
Za njim je bila raspisana i poternica radi izvršenja kazne zatvora u trajanju od šest meseci zbog nedozvoljenog držanja oružja.
Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu i Metohiji, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave. Policija mu je oduzela i dva mobilna telefona.
MUP Srbije
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio je Vuleviću ekstradicioni pritvor.
Povezane vesti
Govoreći o tome kako policija dolazi do ljudi koji pokušavaju da sakriju identitet, Božidar Spasić navodi da su takve potrage posebno složene kada osobe koriste falsifikovane pasoše, lažne adrese ili skrivene lokacije.
"Kada su u pitanju specijalne operacije u vezi traganja za licima koja se nalaze na poternicama ili postoje saznanja o njihovoj kriminalnoj aktivnosti, a koja koriste ili lažne putne isprave ili lažne stanove, ili bilo šta što pokušava da sakrije njihov identitet, to je specijalni zadatak Uprave kriminalističke policije i Službe za suzbijanje kriminaliteta koja ima svoje specijalne metode", rekao je Spasić za Euronews Srbija.
Prema njegovim rečima, jedna od prvih metoda koje se primenjuju jeste korišćenje tehničkih mogućnosti za pronalaženje tragova komunikacije.
"Prva metoda koja se primenjuje jeste takozvana tehnika pokušaj da se ad hoc uhvati neki telefonski razgovor koji bi ukazivao da lice koje se traži ili za kojim postoji sumnja telefonira sa nekim", objasnio je.
Drugi način, kako navodi, jeste dolazak do informacija preko ljudi koji mogu da ukažu gde se određena osoba nalazi.
"Druga metoda jeste da dođete preko nekog saradnika koji kaže: "Ja sam ga video, čuo" ili da se on nalazi u tom i tom kafiću", rekao je Spasić.
Treća mogućnost je, dodaje, "klasičan" policijski rad na terenu.
Povezane vesti
"Treća mogućnost jeste da policijske snage koje vrše patroliranje ulaze u kafiće, ulaze u određene druge objekte, pa čak i u stanove, i proveravaju da li se to lice tu nalazi, na osnovu slika sa poternica gde se nalaze njihova autentična imena", naveo je.
Spasić objašnjava da falsifikovana dokumenta mogu da posluže za svakodnevno predstavljanje, ali da policija raspolaže pravim podacima o osobama koje traži.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Falsifikovani pasoš se koristi za tu takozvanu javnu komunikaciju, ali policija, naravno, uvek ima i mora da ima originalne podatke o svima njima", rekao je.
Govoreći o hapšenju Vulevića, Spasić navodi da se u ovakvim slučajevima najčešće kombinuje više metoda rada – tehničke mere, opservacija i informacije sa terena.
"Kada se radi o ovoj situaciji gde je uhapšen jedan visoki pripadnik jednog crnogorskog klana, za kojim je tragalo gotovo, rekao bih, pola Evrope, policija je došla do određenih saznanja putem primene tehničkih mera i putem opservacija, odnosno određenih dojava", rekao je Spasić.
On dodaje da važnu ulogu ima i međunarodna saradnja policija.
"Često puta postoji ta međunarodna saradnja gde vam strana policija, recimo crnogorska, hrvatska, jave da imaju informacije da se lice nalazi tu i tu, ili da je obavljen neki telefonski razgovor sa nekog broja", objasnio je.
Kada policija utvrdi gde se osoba nalazi, prema njegovim rečima, počinje priprema za hapšenje, koja uključuje pronalaženje lokacije na kojoj boravi i diskretno praćenje.
"Kada se ustanovi da se to lice nalazi na tom objektu, najpre se traži štek stan. Onda se vrši blokada tog stana. Agenti u civilu nemaju uniforme uopšte, da ne bi došlo do panike i bekstva", naveo je Spasić.
Kako objašnjava, policija tada čeka najpovoljniji trenutak za akciju.
Printscreen YouTube/ MUP Republike Srbije
"Agenti u civilu lociraju mesto, drže to mesto u pripravnosti i u momentu kada lice izađe iz te zgrade u kojoj boravi, onda se vrši takozvano tajno praćenje, gde se pridružuju još dva, tri vozila, jer su ona raspoređena po svim pravcima mogućeg kretanja od tog objekta", rekao je.
Govoreći o slučaju kojem je javnost upravo svedočila, Spasić navodi da je policija pratila i svakodnevne navike osobe koju traži.
"U ovom slučaju ustanovljeno je da je on često puta odlazio u taj jedan kafić gde je sedeo na svom mestu, gde je imao određen krug poznanika i tako dalje. I onda, kada se on lagodno smestio, smatrajući da ga niko ne vidi, u kafiću su se već nalazili agenti policije koji su mu prišli i bez ikakvih problema došlo je do realizacije", rekao je.
Ipak, ukoliko postoji procena da bi osoba mogla da pruži otpor, taktika se menja.
"Kada sumnjate da postoji mogućnost da će doći do suprotstavljanja, da će doći do nasilja, u tom slučaju agenti u civilu ne prilaze. Već pre svega prilaze Specijalne jedinice. One ga savladaju, a onda agenti u civilu vrše takozvano hapšenje", objasnio je.
Spasić zaključuje da ljudi koji pokušavaju da nestanu iza lažnih identiteta ipak ostavljaju tragove koje policija može da poveže.
"To su neke od metoda i mera koje se primenjuju kada se radi o licima koja koriste falsifikovane pasoše, nose maske, imaju lažne adrese i tako dalje. U svakom slučaju, policija ima svoju metodologiju i svoje načine da sve to proveri - tehnički, putem određenih lica ili opservacijama", rekao je Božidar Spasić za Euronews Srbija.
Komentari (0)