Devet pukotina u odbrani Evrope: Kako su dronovi i sabotaže primorali Brisel da menja strategiju

Nakon najintenzivnijeg ruskog napada dronovima na Ukrajinu od početka sukoba, kao i serije bezbednosnih incidenata širom Evrope, usledile su oštre reakcije iz Brisela. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da Evropa mora da se pripremi za "novu eru evropske bezbednosti”.

O tome šta ove poruke konkretno znače, ali i o novim taktikama ruske vojske i uticaju ukrajinskih napada na avio-saobraćaj, za Euronews Srbija govorio je vojni analitičar Vlada Radulović.

Govoreći o izjavi predsednice Evropske komisije i nedavnom incidentu u Lajpcigu, Radulović je istakao da se bezbednosna situacija u Evropi sada posmatra na znatno širem nivou.

Devet pukotina u evropskoj odbrani

"Sada smo došli na novo polje gde je zapravo Evropa shvatila da unutar same Evrope prete opasnosti nebrojeno puta do sada. Samo u proteklih godinu dana imali ste niz incidenata neidentifikovanih dronova koji su preletali preko različitih objekata vojne i kritične infrastrukture. Paralelno sa tim, imali ste i određene incidente na železničkoj mreži koji bi se mogli okarakterisati kao neka vrsta sabotaže”, objasnio je Radulović.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, ključna poruka iz Brisela jeste da više nije reč samo o naoružavanju i povećanju vojnih budžeta.

"Shvatilo se da više nije u pitanju samo kako što više da proizvedemo raketa, municije i sistema PVO, već kako da se zaštitimo u sopstvenoj kući. Utvrđeno je nekih 9 pukotina ili tačaka u segmentu odbrane na kojima se mora dodatno raditi. Dakle, ne samo naoružavanje, već pokrivanje znatno šireg polja”, naglasio je vojni analitičar.

Zašto su mlazni dronovi problem za ukrajinsku PVO?

Analizirajući masovne udare na Ukrajinu, Radulović se osvrnuo na tehničke inovacije koje Rusija primenjuje, pre svega na upotrebu dronova sa turbomlaznim motorima.

"To bismo u jednoj rečenici mogli definisati kao izuzetno veliku brzinu za takve vrste platformi, njihov mali odraz zbog specifičnih dimenzija i nanošenje izuzetno velike štete. Sa druge strane, to od onoga ko se brani zahteva korišćenje izuzetno skupih sistema za presretanje”, naveo je on. 

Radulović je skrenuo pažnju na ekonomski aspekat odbrane koji predstavlja ozbiljan problem za ukrajinsku stranu.

Grok AI

"Postoji taj ekonomski momenat, odnosno cost-benefit analiza. Jako je problematično da se branite i koristite raketu koja košta nekoliko stotina hiljada, ili milion, pa i dva miliona dolara, da biste oborili jedan dron koji košta nekoliko hiljada dolara”, istakao je Radulović.

Vojno-tehnički aspekt i ruska odmazda

Poslednji ruski napadi odlikuju se izuzetnom masovnošću i dugim trajanjem, što Radulović objašnjava kroz dva ključna ugla.

"Prvi je vojno-tehnički, koji se odnosi na analizu korišćenih ubojnih sredstava. Međutim, sa druge strane postoji segment koji možemo nazvati nekom vrstom ruske odmazde zbog uspešnih dejstava ukrajinskih dronova duboko na teritoriji Ruske Federacije. Imali ste napade po magacinima, ali i po objektima vojne infrastrukture, gde je vazduhoplovna baza Engels samo jedan od najsvežijih primera”, kazao je Radulović.

On je ocenio da je Rusija promenila taktički pristup i da su došli do, kako kaže, tačke kada su odlučili da više neće odgovarati kratkotrajnim napadima.

Drugi važan faktor jeste pritisak na osiguravajuće kuće i celokupno planiranje letova, ali je najvažnije pitanje sama bezbednost.

"Podsetiću na obaranje malezijskog putničkog aviona 2014. godine iznad Donbasa i incident sa azerbejdžanskim avionom 2023. godine. Činjenica je da uvek neko može nešto pogrešno da protumači. Restrikcije se ne uvode bez razloga – kada dođe do prezasipanja radarske slike, ishitrena komanda ili loša procena lako mogu dovesti do tragičnih incidenata”, zaključio je Radulović za Euronews Srbija.

Kompletno gostovanje vojnog analitičara Vlade Radulovića pogledajte u snimku u tekstu