Hibridni rat u srcu Evrope: EU i NATO spremaju brutalan odgovor Moskvi, a Vašington misteriozno ćuti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok Nemačka upire prstom u Rusiju zbog pokušaja hibridnog napada dronovima na aerodrom u Lajpcigu (optužbe koje Moskva oštro odbacuje), ali i pronalaska eksplozivne naprave na trafostanici Turnov-Prajlak, EU i NATO spremaju svoj "odgovor".
O tome kakav će on biti, danas će razgovarati predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Dok oni budu razmatrali ovo pitanje, ministri spoljnih poslova ova dva bloka pripremaće dodatne sankcije protiv Rusije na predstojećem sastanku, čije vreme i mesto još nisu određeni. Nemačka strana je već podigla ovo pitanje na nivo EU, zahtevajući preduzimanje mera protiv "flote u senci" i uvođenje novih sankcija.
Sankcije su, međutim, samo jedna strana medalje, jer temperatura između Nemačke i Rusije opasno raste - dok Sjedinjene Američke Države za sada održavaju "radio-tišinu", dve strane razmenjuju teške reči. Nemačka krivi Rusiju za dron koji je 4. avgusta pronađen u blizini ukrajinskih transportnih aviona, a na kojem se nalazila eksplozivna naprava koja se nije aktivirala samo zato što se mehanizam zaglavio. Nemačke vlasti sumnjaju da se i drugi dron sudario sa kargo avionom koji se nalazio u neposrednoj blizini.
"Dobiće svoj odgovor"
Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksander Dobrindt, predstavljajući dokaze koji potvrđuju odgovornost Rusije za hibridni napad u Lajpcigu (konfiguracija drona, upotrebljeni delovi, eksploziv, kao i dobro poznati obrazac ruskih operacija u Evropi), izjavio je da nemačke bezbednosne službe beleže "visok nivo pretnji" kroz hibridne operacije u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Nemački ministar je istakao da incident u Lajpcigu "nije izolovan slučaj, već deo šireg plana hibridnih aktivnosti", te da očekuje da će Nemačka ostati stalna meta ruskih napada. "Da budemo potpuno jasni: nismo u ratu, ali smo svakodnevna meta hibridnog rata", naglasio je on.
Sa reči se prešlo na dela: Nemačka je, kao odgovor na ove događaje, najavila da će 18. septembra zatvoriti Ruski dom u Berlinu i ruski konzulat u Bonu, što su pozdravile sve evropske institucije, partneri Berlina i NATO.
"Dobiće adekvatan odgovor", zapretila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, navodeći da je "pod potpuno neosnovanim i nategnutim izgovorom, Berlin još jednom doveo do eskalacije bilateralnih odnosa. Kao i obično, nisu predstavljeni nikakvi ubedljivi niti ozbiljni dokazi. Jednostavno ih nema i ne može ih biti".
Tanjug/AP/Marius Burgelman
O "odgovorima" ne govori samo Zaharova, već i predsednica Evropske komisije, i to u podjednako oštrom tonu. Pozdravljajući mere Berlina, Ursula fon der Lajen je naglasila da "hibridni napadi neće ostati bez jasnog odgovora". Istu retoriku upotrebio je i francuski predsednik Emanuel Makron, upozorivši da se "ovakvi hibridni napadi u Evropi množe i da ne mogu proći nekažnjeno".
Povezane vesti
Čini se da Makron deli stav sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, koji poručuje da su "ruski pokušaji da nas zastraše i potkopaju naše jedinstvo i odlučnost u podršci Ukrajini uzaludni i osuđeni na propast". Sličan stav ima i grčki premijer Kirjakos Micotakis: "Grčka izražava punu solidarnost sa Nemačkom nakon hibridnog napada Rusije u Lajpcigu. Pokušaji zastrašivanja naših demokratija neće uspeti. Ostajemo nepokolebljivi i zadržaćemo kredibilnu moć odvraćanja kako bismo zaštitili naše građane i našu bezbednost".
NATO, EU i... SAD u drugom planu?
Velika Britanija, Italija, Švedska, Finska, Irska i Ukrajina takođe čvrsto stoje uz Nemačku u ovom trenutku ozbiljnog zaoštravanja odnosa. Portparolka Evropske komisije Pola Pinjo potvrdila je juče da predstoji sastanak ministara spoljnih poslova ovim povodom, a u sklopu jačanja odbrambene saradnje između NATO-a i EU. Izvori iz Severnoatlantske alijanse istakli su da će fokus sastanka biti na produbljivanju saradnje dveju strana u borbi protiv rastućih hibridnih pretnji.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas navodi da Rusija svesno povećava broj ovakvih incidenata kako bi "zastrašila i odvratila Evropu od dalje podrške Ukrajini". Estonski ministar odbrane Hano Pevkur upozorava da Evropa mora biti spremna na novi talas udara. Prema njegovim rečima, napad u Lajpcigu, pronalazak eksplozivnih naprava u nemačkim elektranama i prijave Rumunije i Estonije samo su početak. "Rusija testira gde su naše granice. Moramo biti odlučni i jasni".
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Prava zagonetka su, međutim, namere Vašingtona. Uprkos tome što evropski lideri i ostale članice NATO-a izražavaju bezrezervnu solidarnost sa Nemačkom i pozivaju na zajednički front prema Moskvi, Amerika ćuti. Veliko pitanje - da li će SAD izabrati da javno podrže Berlin, ili će odlučiti da spuste tenzije sa Rusijom i tako ostave svoje evropske saveznike da se osećaju gotovo izdanim, moglo bi da dobije odgovor već danas. Nakon sastanka Fon der Lajen i Rutea, kao i odluka ministara pogođenih zemalja, očekuje se da američki predsednik Donald Tramp, ili neko od visokih američkih zvaničnika, konačno izađe u javnost sa stavom.
Komentari (0)