Šta je pokazao slučaj "Faraon": Stručnjaci upozoravaju na normalizaciju seksualizacije dece na internetu

Slučaj influensera poznatog pod imenom "Faraon", čiji je uznemirujući snimak izazvao burne reakcije javnosti, ponovo je otvorio pitanje bezbednosti dece na internetu i njihove izloženosti eksplicitnim sadržajima. O tome kako deluju internet predatori, koja ponašanja treba da budu alarm za roditelje i na koji način institucije mogu da spreče i sankcionišu promovisanje pedofilije, za Euronews Srbija govorili su direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, ekspert za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev i advokat Nikola Panjković. 

Advokat Nikola Panjković kaže da domaće zakonodavstvo jasno prepoznaje sadržaje koji mogu predstavljati seksualnu eksploataciju dece i maloletnika, ali da će u svakom konkretnom slučaju odluku donositi tužilaštvo i sud, na osnovu prikupljenih dokaza i okolnosti.

"Treba naglasiti da svako stavljanje bilo kakve radnje deteta, maloletnika, dete je do 14 godina, a od 14 do 18 je maloletno lice, do 18. godine, stavljanje materijala koji potencijalno predstavlja stvarno ili simulovano vršenje određenih seksualnih radnji deteta ili maloletnika, predstavlja krivično delo".

Kako ističe, zakon ne obuhvata samo eksplicitne pornografske sadržaje, već i materijale koji simuliraju ili aludiraju na seksualnu eksploataciju maloletnika.

Govoreći o navodima da je maloletnica učestvovala u spornom spotu uz saglasnost roditelja, Panjković naglašava da takva saglasnost ne može da isključi eventualnu krivičnu odgovornost autora sadržaja.

Euronews Srbija

"Apsolutno ne može. Saglasnost roditelja, ako pričamo o saglasnosti za učestvovanje dece u kreiranju određenog sadržaja, tu pričamo pre svega o saglasnosti roditelja da se deca stavljaju, da se snimaju određene reklame sa tom decom, da se stavljaju na bilborde, da se prave fotografije sa tom decom. U tom smislu, saglasnost da", kaže advokat.

Dodaje da je situacija potpuno drugačija ukoliko je dete uključeno u sadržaj koji predstavlja krivično delo, jer bi u tom slučaju i roditelj mogao da se suoči sa ozbiljnim pravnim posledicama.

Panjković ističe da bi saglasnost roditelja eventualno mogla da bude cenjena samo kao jedna od okolnosti prilikom odmeravanja kazne, ali ne i kao osnov za oslobađanje od odgovornosti.

"Dakle, roditelj je znao, dao saglasnost i faktički učestvovao u stvaranju nekog sadržaja koji na kraju predstavlja krivično delo. Da li će to biti neka mala olakšavajuća okolnost za onog primarnog izvršioca krivičnog dela? Verovatno hoće. Ali sad pričamo na nivou da li će mu sud osuditi mesec ili dva veću ili manju kaznu zatvora u nekom pravosnažnom okončanju postupka".

Ekspert za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev upozorava da stručnjaci godinama ukazuju na opasnost od sadržaja koji deci plasiraju influenseri i drugi digitalni uzori. Kako kaže, problem nije samo u pojedinačnim slučajevima, već u tome što se kroz društvene mreže normalizuju ponašanja koja nikako ne bi smela da budu prihvatljiva.

Euronews Srbija

"Svi mi koji se godinama bavimo bezbednošću dece na internetu upozoravamo da određeni digitalni uzori, koji su deci veoma prijemčivi, svojim lako dostupnim sadržajem i njegovim brzim širenjem ozbiljno ugrožavaju našu decu i šalju im pogrešne poruke. Upravo ova reč koju ste pomenuli - "normalizacija" - ključna je i moramo je imati na umu, jer se određena ponašanja putem platformi promovišu, iako u društvu ne bi smela da budu prihvaćena. U to, između ostalog, spadaju seksualna eksploatacija dece, promovisanje pornografije i zloupotreba dece u te svrhe", kaže Jonev.

Ističe da problem nije ograničen samo na seksualizaciju dece, već da se na društvenim mrežama promoviše čitav niz opasnih obrazaca ponašanja, od narkomanije do nasilja i brze vožnje. Posebno upozorava na posledice koje ovakvi sadržaji mogu da ostave na decu u periodu kada se njihov identitet tek formira.

Govoreći o konkretnom slučaju, ona naglašava da se ne sme zanemariti činjenica da je sporni video za veoma kratko vreme prikupio više od pola miliona pregleda i da su njegova glavna publika upravo deca.

"Na stranu to što u ovom slučaju imamo seksualizaciju devojčice i zloupotrebu njenog lika kroz snimanje spota kojim se promovišu ovakve antivrednosti i ovako skaradan sadržaj, ne smemo da zaboravimo da je video na Jutjubu imao više od pola miliona pregleda. Ne smemo da zaboravimo ni da najveći broj dece koja gledaju ovu vrstu sadržaja ima između osam i 13 godina i da su to pretežno dečaci", ističe ona.

Euronews Srbija

Kako dodaje, istraživanja pokazuju da deca svakodnevno provode između sedam i devet sati ispred ekrana, zbog čega su neprekidno izložena sadržajima koji mogu oblikovati njihove stavove i ponašanje.

"Znači konstantno su izloženi ovakvoj sličnoj, neprimerenoj promociji antivrednosti, deca koja su u izuzetno osetljivom razvojnom periodu će ovakve antivrednosti krenuti da percipiraju kao stvarnost i kao model ponašanja. Poruka koja je poslata dečacima pre svega jeste užasavajuća, a to je da se devojčice tretiraju sa nepoštovanjem, kao veoma zamenljiva, laka i jeftina, izvinjavam se na rečniku, roba", ističe Jonev.

Jonev smatra da hapšenje ili uklanjanje jednog spornog videa nije dovoljno, jer sadržaj nastavlja da se deli među decom. Zato, kaže, odgovornost imaju i institucije, škole, roditelji i mediji, koji moraju da razgovaraju sa decom o tome zašto ovakvi sadržaji nisu prihvatljivi.

Osvrnula se i na način na koji funkcionišu algoritmi društvenih mreža, ocenjujući da upravo oni doprinose širenju neprimerenog sadržaja među najmlađima.

"Iskreno, neka nam je Bog u pomoći sa ovim ovakvim algoritmima. Ja ne znam zaista zašto društvene mreže i sve te kompanije koje se pozivaju da vode računa o našoj deci, o njihovoj bezbednosti, njihovoj privatnosti, dozvoljavaju i ne koriste sopstvene sisteme, i unaprede sopstvene sisteme da određene vrste sadržaja se ne nađe mesto na njihovim platformama", ističe ona.

Kao primer navodi da algoritmi deci često preporučuju upravo sadržaje koji mogu imati štetne posledice po njihovo mentalno zdravlje i razvoj.

"Što je sadržaj neprimereniji, nasilniji, agresivniji, što više promoviše ovakvu vrstu vrednosti, vidi i veliki broj dece. Nameće se ova vrsta algoritma. Nije dovoljno čak ni da ga mi korisnici prijavljujemo, jer očito društvene mreže ne prepoznaju da je ovo neki problem".

Prema njenim rečima, bez ozbiljnijeg angažovanja samih platformi biće teško sprečiti da deca ovakve sadržaje počnu da doživljavaju kao nešto uobičajeno.

"Bez pomoći samih društvenih mreža i prosto ukidanja zvanično ovakve vrste sadržaja, naša će deca zaista percipirati ovo kao poželjno ponašanje, kao nešto što apsolutno nije ni na meti u smislu - "nije ništa strašno, nije ništa ozbiljno". Sve to ulazi u njihove mlade mozgove koji se razvijaju i to je nešto što je problematično, jer oni problematično ponašanje počinju da prihvataju i da normalizuju", navodi ona.

Euronews Srbija

Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić ocenjuje da Srbija i dalje nedovoljno ulaže u prevenciju kada je reč o bezbednosti dece na internetu. Kako kaže, o ovoj temi se najčešće govori tek kada neki slučaj izazove veliku pažnju javnosti, iako bi fokus trebalo da bude na edukaciji i sprečavanju problema.

"Prevencija nije ovde glavna stvar kojom se bavimo i uglavnom o ovim temama razgovaramo tek onda kada se desi ovako jedan nesrećan slučaj gde jedna situacija skrene pažnju javnosti, pre svega medija, da onda o tome mnogo više govorimo. Prevencija jeste ključna, pogotovo kada govorimo o digitalnoj bezbednosti, i zaista smatram da kao država imamo i kapacitet i mogućnosti da uradimo mnogo više", kaže Jurić.

Smatra da je potrebno razviti savremeniji sistem edukacije koji će deci približiti opasnosti digitalnog prostora, ali podseća da u Srbiji već postoje mehanizmi za prijavu štetnih sadržaja, poput Nacionalnog kontakt centra, Sajber straže, Net patrole i platforme "Čuvaj me". Ipak, naglašava da su to uglavnom alati koji se aktiviraju tek kada problem već nastane.

Govoreći o slučaju influensera "Faraon", Jurić kaže da je autor spornog sadržaja postigao upravo ono što je želeo - privukao je ogromnu pažnju javnosti. Posebno zabrinjava mogućnost da su roditelji maloletne devojčice znali u kakvom sadržaju učestvuje.

"Nažalost, kako kažu, svaka reklama je dobra reklama, bila ona dobra ili loša, on je želeo da skrene pažnju tim svojim neverovatno strašnim sadržajima. Ono što moram takođe da pomenem... ja se iskreno nadam da roditelji nisu znali o čemu se zapravo radi, a opet ne mogu i da ne sumnjam da su znali pa da su dopustili, što mi je dodatno strašno", navodi on.

Upozorava da su deca uzrasta između 10 i 15 godina posebno podložna manipulaciji, ali ističe da najveću opasnost danas predstavljaju algoritmi društvenih mreža koji neprestano nude sličan sadržaj i tako utiču na njihovo ponašanje i mentalno zdravlje.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga ključnu ulogu imaju roditelji i odrasli, koji moraju mnogo više da prate šta deca rade na internetu i da sa njima otvoreno razgovaraju o opasnostima digitalnog prostora.

"Edukacija jeste ono što je ključno i da mi kao odrasli ljudi moramo pratiti. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da je 17 dana proteklo dok se ovaj slučaj nije objavio, gde je postao dostupan u medijima, gde su ljudi počeli da skreću pažnju na to. To govori o tome da i mi odrasli ne pratimo dovoljno prostor, da nam deca nisu prijavila da tu postoji određeni štetan sadržaj, što znači da moramo više da razgovaramo sa decom i da ih uputimo šta treba da nam prijave, kako i na koji način".

Šta o tome kaže Nenad Sivćević, stručnjak za komunikacije Centra za nestalu i zlostavljanu decu u emisiji "Van kocke", pogledajte u videu ispod: