Od dimnih bombi do skoro 400 donetih zakonskih akata: Šta je obeležilo 14. saziv Skupštine Srbije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Narodna skupština Srbije raspuštena je, čime je otvoren put ka vanrednim parlamentarnim izborima. Četrnaesti saziv, konstituisan u februaru 2024. na čelu sa Anom Brnabić i 250 poslanika u 18 poslaničkih grupa, obeležile su burne sednice, obiman zakonodavni rad, incidenti u sali, dve odluke o vladi i rasprava o nepoverenju. Poslanici vlasti ističu efikasnost i socijalne zakone, opozicija da njeni predlozi nisu dolazili na dnevni red i da je institucija izgubila funkciju mesta rasprave.
Skupštinska sala tokom ovog saziva često je bila mesto žustrih okršaja: dimne bombe, suzavac, pištaljke, transparenti, verbalni, a ponekad i fizički sukobi. Saziv je do kraja ostao podeljen oko načina rada i ključnih političkih pitanja.
"Ja ću vas podsetiti: imali smo i bojkot dela opozicije, pa smo imali i vraćanja jednog dela opozicije u salu. Imali smo takođe i na jednoj od sednica i pištaljke, imali smo i lupanje u klupe, imali smo takođe na jednoj od sednica i dimne bombe, bio je i suzavac tu, tako da svašta nešto se događalo u Domu Narodne skupštine. A ono što je možda falilo, falili su možda više argumenata i više mogućnosti za jednu konstruktivnu diskusiju", rekao je Uglješa Marković iz SPS-a.
Stefan Janjić iz redova opozicione stranke Srbija centar (SRCE) izdvaja da su dnevni redovi bili ogromni, da nijedan njen predlog nije stavljen na dnevni red, da su zakoni usvajani po hitnom postupku i da se raspravljalo u objedinjenoj raspravi. Kao izuzetke navodi sednicu o litijumu, prvu zakazanu na zahtev opozicije, i raspravu o lex specialisu u vezi sa Generalštabom.
"Mislim da su to sednice, pre svega ova sednica o litijumu i Generalštabu, gde je opozicija pokazala zašto treba da bude u parlamentu", rekao je on.
Zakoni, konsenzus i sporne izmene
Uprkos atmosferi, za dve i po godine usvojeno je skoro 400 zakona iz ekonomije, socijalne politike, pravosuđa i obrazovanja. Iz SPS-a ističu Alimentacioni fond, zaštitu vlasnika stana do 60 kvadrata od izbacivanja, status roditelja-negovatelja i povećanja plata i penzija.
"Ono što mislim da mi možemo da budemo ponosni jeste zakoni koje smo doneli, a tiču se, između ostalog, i Alimentacionog fonda, ali i mogućnosti da ljudi koji imaju nekretninu u kojoj žive do 60 kvadrata da pod određenim uslovima ne mogu da budu izbačeni na ulicu. Takođe o roditelju-negovatelju i o svim povećanjima plata i penzija, ali i svim onim merama koje smo donosili kada su u pitanju porodice sa decom", rekao je Marković.
Povezane vesti
Iz opozicije Alimentacioni fond takođe ocenjuju kao najpozitivniji primer, iako nije usvojen njihov inicijalni predlog.
"To je sigurno zakon gde je stvoren opšti konsenzus i vlasti i opozicije, iako i on, naravno, ima određene mane. Što se tiče negativnih zakona, tu bih svakako izdvojio takozvane Mrdićeve zakone, to jest pravosudne zakone koji su se ticali pre svega tužilaštva, sudija. i naravno zakone koji su bili u vezi sa ODIHR-ovim preporukama", rekao je Janjić.
Dve vlade i ocene saziva
Pad nadstrešnice u Novom Sadu i kriza koja je usledila doveli su do toga da je Skupština dva puta odlučivala o vladi. Posle ostavke Miloša Vučevića, u martu 2025. konstatovan je prestanak mandata, a narednog meseca izabrana je vlada Đure Macuta. U julu je, na zahtev opozicije, vođena višednevna rasprava o nepoverenju; predlog nije dobio većinu.
Za vlast je saziv, uprkos pritiscima, bio efikasan.
"Mislim da je u datim okolnostima on bio krajnje efikasan, zato što smo imali velike promene u protekle dve godine. Imali smo veliku odgovornost da donosimo određene strateške odluke promptno, i mislim da smo mnogo toga zaista adekvatno odgovorili, upravo da bi građani jednostavno bili sačuvani od velikih pritisaka koje smo imali spolja i unutra", rekla je Aleksandra Tomić iz SNS-a.
Iz opozicije ocena je suprotna.
"Ovo je institucija u kojoj treba da se donose zakoni. Ona je zapravo sve suprotno od onoga što je njena funkcija. U jednom mestu gde se brutalno krši sve što je osnovno ljudsko pravo, na govor, na slobodno izražavanje", kaže Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka.
Povezane vesti
Da li će u narednom sazivu biti više prostora za dijalog i kompromis, odlučiće građani na predstojećim izborima.
Komentari (0)