Hana Korać za Euronews Srbija: Oporavak od traume nakon dve masovne pucnjave u maju je dug proces

Oporavak od traume je dug i spor proces, kažu stručnjaci. Projekat Krizna psiho-socijalna podrška zajednici koji vodi radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, i koja je osnovana nakon dva masovna ubistva u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca, ima niz aktivnosti koji pružaju podršku svima kojima je pomoć potrebna u oporavku od traume. 

Psihološkinja i članica ove grupe Hana Korać  kaže u razgovoru za Euronews Srbija da su psiholozi nakon ovih zločina odmah reagovali i da su na terenu od trećeg i četvrtog maja. Ona je takođe navela da su svu neophodnu pomoć dobili od kolega iz Norveške koji su se pre više od 10 godina suočili sa masakrom u kojem je ubijeno više od 70-oro ljudi.

Korać takođe kaže da je jedan od metoda kojem su pristupili i polustrukturirani intervju za koje su saznali upravo od kolega iz Norveške.

"Mi smo krajem avgusta i početkom septembra kontaktirali direktore škola koji su izgubili đake i ponudili im polustrukturirani intervju koji može da se sprovede na osnovu norveškog iskustva. Oni su nam ustupili taj intervju, koji su oni kreirali nakon masovnog ubistva Utoji, i skrenuli su nam pažnju da je važno da pristupimo što većem broju dece, jer postoje mnogi nevidljivi indikatori naznake da dete nije dobro. Taj intervju vrši procenu stepena trautizma kod dece i rade ga obučeni psiholozi i za njega je potrebna je i saglasnost roditelja", kaže ona.

Promene mogu da se pojave i dosta nakon tragedije

Kako dodaje, nakon analize podatke dobijaju samo roditelji, ne škola ili nastavnici.

"To je i deo etike i obaveze. Za sada se prijavljuju đaci iz Beograda i okoline Mladenovca i Smedereva. Ukupno je 12 škola pokriveno. Nažalost veći je broj u školama u okolini Mladenovca i Smedereva, a manje u Beogradu. Oni su više voljni da prihvate pomoć jer im je teže dostupna", objašnjava ona.

Kako kaže, timovi psihologa nastavljaju da pružaju podršku i oni koji su do sada nisu javili i zatražili pomoć, mogu i dalje to da učine.

"Norvežani su nam skrenuli pažnju da neko može dosta kasnije da ispoljava određene promene. Neće biti kasno ako nas neko i za par meseci kontaktira. Strah igra jako veliku ulogu. Ljudi se plaše povratne informacije od stručnjaka. Nekada ne reaguju na prve indikatore neke bolesti. I  kod psihičkih stanja tokom vremena beleže se promene. Srbija je jedna vodećih zemalja u svetu gde se ljudi kasnije javljaju za pomoć. Mi pokušavamo sada da skrenemo pažnju da je 10. oktobra svetski dan mentalnog zdravlja. Važno je baviti se mentalno zdravlje i kada je dobro", rekla je ona. 

Korać kaže da se dešava da u početku roditelji ne žele da iniciraju kontakt sa stručnjacima.

"Žele da oni zbrinu svoju decu, to je zaštitnički. To može da deluje, ali onda roditelj sagoreva. Mi smo organizovali tribine za same roditelje i tematski pokušavamo da pokrijemo određene oblasti, da grupnim setingom utičemo da govore o svojim problemima. Onda se oni sami obraćaju", dodaje.

Javljaju se i nastavnici škola koje nisu bile izložene nasilju

Što se Ribnikara tiče, ona naglašava da su i nastavnici pokriveni kada je u pitanju psihološka pomoć.

"Nastavnici u Ribnikaru su najviše izloženi svemu i postoje grupe koje se posebno time bave. Želimo da znaju da mogu da se jave uvek kada žele. Imamo i iskustva sad su nam se javili nastavnici čije škole nisu bile izložene zločinu, ali jesu osetili neka reagovanja kod sebe ili učenika. Išli smo u Dubonu, Mladenovac, Smederevo... ", kaže.

Kako dodaje, odeljenja osmo dva i osmo četiri imaju isti tim i isti tretman.

"Terapeuti rade u kontinuitetu čitavo leto i nastaviće da rade i dalje. U početku su grupe bile češće, sada su ređe i ređe i prati se u kakvom su stanju. Tu su različite faze oporavka", kaže Korać.

Kako dodaje,  kolege iz Norveške su im sugerisali da ne postoji neki generički model koji mogu da kopiraju, već da idu i po osećaju.

"Mi se držimo toga da aktivno prilazimo ljudima. Mi izlazimo iz naših ordinacija i bolnica i prilazimo direktno ljudima. Kako se otvaraju potrebe, tako i mi pristupamo. To je proces koji dugo traje. Nije nešto što je vremenski ograničeno i ne postoje brza i laka rešenja", rekla je ona.