Sumorne demografske prognoze: Sredinom veka biće značajno manje stanovnika u Srbiji, a to će imati ekonomske posledice

Prema najnovim projekcijama Eurostata, Evropska unija će do 2100. godine imati 27 miliona ljudi manje. Procenjuje se da će se smanjiti i populacija dece, mladih, ali i radnog stanovništva. Nasuprot tome naslućuje se da će se uvećati broj penzionera. Naime, prema procenama izveštaja Evropske komisije, Evropljani bi do 2070. godine trebalo da čine tek četiri odsto svetskog stanovništva.

Dodatni problem je starenje stanovništva. Izveštaji pokazuju da će do 2050. godine u EU udeo stanovnika starijih od 65 godina biti oko 30 odsto. To će, procenjuje se, zahtevati značajne promene penzijskog sistema i zdravstvenog sektora.

Bolja demografska budućnost ne smeši se ni Srbiji. Projekcije Ujedinjenih nacija pokazuju da će u Srbiji do 2050. godine živeti 5,78 miliona stanovnika, gotovo za petinu manje nego danas. Projekcije Ministarstva za brigu o porodici i demografiju su još gore. Oni navode da će srpsko stanovništvo polovinom ovog veka pasti na 4,5 do 5 miliona ljudi.

Da stanovništvo Evrope stari i da to nije ništa novo, potvrđuje i demografkinja Danica Šantić, koja je za Euronews Srbija rekla da je 21. vek, osim što je označen kao vek starenja, označen i kao vek migracija.

"To je nešto što znamo već jedno izvesno vreme, da stanovništvo Evrope stari. Evropa je stara dama, konačno je dobila taj svoj epitet. Proces starenja je prosto nezaustavljiv. To je neka civilizacijska tekovina. Uvek smo kroz istoriju želeli da živimo što duže, što zdravije. I evo sad smo u poziciji da se to i ostvaruje i 21. vek je već označen kao vek starenja, a biće i vek migracija. Starenje prosto nekako povlači za sobom i procese migracije usled smanjenja rađanja i pre svega radno sposobnog stanovništva, odnosno tog radnog kontingenta", rekla je ona.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Kako dodaje, stvaraju se mesta na tržištima rada koje treba popuniti, a zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana, imaju mesta na tržištu rada.

"I dolaziće neki ljudi iz nekih drugih krajeva sveta", rekla je ona.

"Nismo se dovoljno bavili demografijom"

Govoreći o demografskim trendovima, sagovornica Euronews Srbija kaže da demografiju treba posmatrati kroz jedan duži vremensko period. Osvrnuvši se na to što će u Srbiji do 2050. godine biti milion manje stanovnika, kaže da nam to što se nismo na vreme bavili populacionom politikom sada dolazi na naplatu.

"Nismo se dovoljno bavili demografijom, nismo dovoljno pratili demografske trendove. Nekako je i danas sve u svetu sve važnije osim demografije. Od 1989. godine se smanjivao prirodni priraštaj u Vojvodini, od 1992. godine u centralnoj Srbiji... To nije nešto što se desilo za godinu dve. Kada se tako nešto desi u demografskim trendovima, rehabilitacija je još duža, pa sve ove mere koje imamo, gde neki mesec iskoči da imamo više rađanja, pa se onda opet vratimo na to da je rađanje ušlo u neki prosek, govorimo o tome da prosto treba vremena i puno razmišljanja o tome kako rehabilitovati fertilitet, kako u jednoj zemlji imati što više dece i kako ublažiti iseljavanje", objasnila je Šantić.

Ona je rekla i da poslednja tri popisa u Srbiji pokazuju da sela polako "izumiru", da imaju sve manje stanovnika, a da oni koji su ipak ostali - oni najstariji. Prosečna starost u selima je, kako je dodala, iznad 65 godina.

"Revitalizacija sela jeste nešto o čemu treba razmišljati, ali to je takođe dugoračan proces koji se sastoji od velikog broja mera aktivnosti, koji zahteva izuzetno velika finansijska sredstva", navela je ona.

Na pitanje koje su populacione politike neophodne da bi se nešto promenilo, Šantić odgovara da je to pitanje za milion dolara.

profimedia

"To kada bi znali, pretpostavljam da bi istog momenta te mere zaživele. Mi pokušavamo različite mere, koristimo iskustvo drugih zemalja, naročito Švedske, Francuske, koji imaju jako dobru populacionu politiku, ali nekako uvek kažemo da je populaciona politika privilegija bogatih zemalja. Jer, prosto kada sredite sve segmente društva, onda novcem koji vam ostaje imate priliku da uložite u to da stimulišete rađanje, da dajete roditeljske dodatke... da obratite pažnju i na usklađivanje rada i roditeljstva. Ne postoji jedna mera, to je nemoguće. Naročito u ovakoj demografskoj situaciji postoji čitav set mera, sistemsko rešenje da bi prosto negde osetili pozitivne pomake, ali to će se desiti za jedno 10 do 20 godina", objasnila je Šantić.

Mijušković: "Ozbiljni poremećaji u ekonosmkom smislu"

Govoreći o demografskim projekcijama, i sve većem broju građana starijih od 65 godina, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko Mijušković, napominje da će to imati "ozbiljne poremećaje u ekonomskom sistemu".

"Kao što možemo videti, ove projekcije nisu optimistične. Trenutno je stanje nešto bolje, međutim vidimo da se rapidno pogoršava. U odnosu na 2000. godinu, znači nekih 20 godina kasnije, mi imamo za određeni procenat porast stanovništva u delu preko 65 godina. Trenutno on iznosi negde oko 20 odsto stanovništva EU. Vidimo da će do 2050. on činiti čak i jednu trećinu", kaže Mijušković, a na pitanje hoćemo li imati dovoljno radne snage, odgovara:

"To implicira između ostalog i to da nećemo imati dovoljno radne snage, ali se postavlja pitanje šta će biti i sa penzionim sistemom, jer automatski nemate onu potrebnu akumulaciju sredstava, koja bi obezbedila jedan kontinuitet u tom snabdevanju, s jedne strane. S druge strane postavlja se pitanje šta će biti i sa zdravstvenim sistemom, odnosno zaštitom, jer generalno gledano svi ovi trendovi koji su doprineli ovome podrazumevaju porast, odnosno povećanje broja godina starosti stanovništva. Što znači da, naravno, medicina je napredovala, investicije u tom polju su napredovale, ali sada moramo da obezbedimo jedan kontinuitet u smislu određenog sistema koji je održiv".

Na pitanje kako obezbediti dovoljno radne snage ako mladi i dalje nastave da odlaze iz zemlje i kako ih zadržati pre svega u Srbiji, Mijušković navodi da postoje dobre pojedinačne inicijative, ali da ih treba ubrzati.

"Znači, ono što je definitivno, da postoje pojedinačno dobre inicijative za koje bih rekao da je potrebno vremenski ih intenzivirati, odnosno ubrzati, jer, vreme je ovde vrlo kritično. Videli smo za svega 20 godina koliko se promenilo u negativnom smislu ova starosna struktura, ne loše, zato što je stanovništvo prosto duže živi ali problem postoji sa radnom snagom. Tako da sve te neke pojedinačne inicijative možda sada treba intezivirati sa jednim sistemskim pristupom i ubrzati ih. Znači - razvoj preduzetništva, start apova, bolje sisteme obrazovanja, dalje ulaganje u IT komponente, u zdravstvo, što vidimo polako počinje da se radi", rekao je sagovonik Euronews Srbija.