Povratak u škole na Zapadnom Balkanu sada je još lepši

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/02/2024

17:11

Povratak u škole na Zapadnom Balkanu sada je još lepši - Copyright Foto/WBIF/Goran Sivački

veličina teksta

Aa Aa

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) podržava dugoročnu budućnost Zapadnog Balkana usmeravanjem ulaganja u prosvetu, od predškolskog do trećeg stepena obrazovanja. Zahvaljujući podršci koju Evropska unija (EU) pruža za unapređenje bezbednosti i smanjenje potrošnje električne energije obnovom zgrada i stvaranjem boljih uslova predavanja, deca širom Zapadnog Balkana imaju veće mogućnosti za obrazovanje. Kratkim prikazom puta deteta od vrtića do fakulteta predstavljeni su ostvareni rezultati.

Podrška na početku (vrtić)

Prošlo je godinu dana od završetka radova na unapređenju energetske efikasnosti u vrtiću „Labudovi” u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, a promena se osetila tokom zime. Investicije Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) omogućile su renoviranje škole, izolaciju fasade i ugradnju termostatskih radijatorskih ventila i automatske pumpe za grejanje.

Vrtić „Labudovi” nije jedini koji je obuhvaćen ovim investicionim programom. Bespovratnim sredstvima EU vrednim EUR 2 miliona i zajmom EBRD-a u iznosu od EUR 8 miliona, Kanton Sarajevo je do sad obnovio 15, a planirano je renoviranje još 25 škola, studentskih domova i lokalnih zdravstvenih centara u okviru Regionalnog programa za energetsku efikasnost (poznatog kao REEP plus).

Žil Rebate, šef sektora operacija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu Delegacije EU u Bosni i Hercegovini, ističe podršku koju EU pruža Kantonu Sarajevu za smanjenje zagađenja vazduha.

„Samo za ovaj projekat, koji će omogućiti čistije grejanje, bolju izolaciju i uslove u školama, vrtićima, studentskim domovima, i domovima zdravlja u Kantonu Sarajevu, EU je izdvojila EUR 2 miliona bespovratne pomoći. Ovaj projekat predstavlja važan korak zajedničkih napora za unapređenje životne sredine i kvaliteta vazduha u Kantonu Sarajevu”, ocenio je Rebate.

„Koristi od ovog projekta su višestruke. Naša deca će imati bolje uslove, a mi ćemo smanjiti troškove energije i emisije štetnih čestica”, izjavio je Enver Hadžiahmetović, ministar komunalne privrede, infrastrukture, prostornog uređenja, građenja, i zaštite okoline.

Koristi za osnovno obrazovanje (osnovna škola)

Ulaganja države nisu uvek dovoljna da podmire rastuće potrebe učenika. Osnovna škola „25. maj” u Gazi Babi, skopskoj opštini u Severnoj Makedoniji, nije obnavljana od kada je izgrađena 1967. godine. Ne čudi što je bila potrebna zamena krova i prozora, a bilo je problema i sa grejanjem i električnim instalacijama. Roditelji đaka su sami ofarbali ogradu i očistili školsko dvorište. Njihov trud je nagrađen kada je Ministarstvo obrazovanja i nauke odobrilo ambiciozni investicioni program kojim je obuhvaćena Osnovna škola „25. maj” i još 15 škola u regionu.

Škola je potpuno obnovljena bespovratnim sredstvima donatora WBIF-a u iznosu od EUR 6 miliona i zajmovima Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) ukupne vrednosti EUR 42,5 miliona.

Fadil Murtezani, direktor Osnovne škole „25. maj” kaže:

„Zahvaljujući ulaganjima u školsku infrastrukturu, ostala su nam raspoloživa sredstva za nabavku modernih, digitalnih nastavnih učila. Đaci sada imaju iste uslove za učenje kao i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji”. Nastavnici i đaci sada imaju digitalne table i video projektore u svakoj učionici.

Učenica devetog razreda Lidija Aliaj primećuje promenu: „Uslovi su ranije bili veom loši, ali sada nam je lakše da učimo, a nastavnicima da predaju”.

Sveobuhvatni plan obnove osnovnih i srednjih škola takođe se sprovodi u Crnoj Gori, kojim treba da se nadomeste godine nedovoljnog ulaganja i neodgovarajućeg održavanja objekata. Položen je kamen temeljac za izgradnju nove Osnovne škole „Vladimir Nazor” u Podgorici, a uslediće radovi na školama u još devet opština. Biće obezbeđeno dodatnih 2.100 mesta za učenike, čime će se smanjiti trenutno preveliki broj đaka po odeljenju, i otvoriće se 530 radnih mesta.

Drugi stepen obrazovanja, sledeći nivo (srednja škola)

Slična situacija je i u Srbiji, gde su se nedovoljna ulaganja u obrazovni sistem odrazila na kvalitet zgrada, ali i na ponudu obrazovnih profila. Prema podacima Svetske banke za 2019. godinu, država je za obrazovanje izdvojila 3,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su prethodnih deset godina izdvajanja iznosila 4,5%. Prosek u Evropskoj uniji je 5,1%. U cilju poboljšanja uslova, Vlada je sačinila Program modernizacije škola i obratila se WBIF-u za podršku.

Glavni prioriteti su obnova školske infrastrukture i izgradnja novih škola. Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) i Banke Saveta Evrope (CEB), uz dodatna bespovratna sredstva EU, pokriće oko polovina troškova projekta.

Šta se odvija unutar sada dobro izolovanih zidova podjednako je važno kao i stabilna konstrukcija objekata. Zato je WBIF opredelio EUR 800.000 bespovratne pomoći Ministarstvu za izradu plana obrazovanja u zemlji i strategije za ostvarenje ciljeva.

Istovremeno, zahvaljujući značajnim ulaganjima, širokopojasni internet biće uveden u 500 osnovnih i srednjih škola i drugim javnim institucijama u seoskim područjima u Srbiji.

Kombinacijom dotacija EU (EUR 34 miliona), zajmova EBRD-a (EUR 118 miliona) i tehničke podrške donatora WBIF-a (EUR 1,7 miliona) obezbeđena su sredstva za nastavak izgradnje širokopojasnog interneta čime bi trebalo da se smanji jaz između seoskog i gradskog stanovništva i obezbede jednake mogućnosti.

Ovaj projekat takođe može da doprinese smanjenju broja ljudi, uglavnom mladih, koji napuštaju sela i odlaze u gradove u potrazi za obrazovanjem i zaposlenjem.

„Ovo je sjajan projekat, jer povezuje ljude, a istovremeno se tiče obrazovanja. Internet menja naše živote i način na koji učimo, radimo i zabavljamo se", rekao je ambasador EU u Srbiji Emanuel Žofre.

Sve do vrha (fakultet)

Odrastanje i odlazak na studije puni su izazova. No, ono što bi trebalo da se podrazumeva za studente u Tirani, u Albaniji, je boravak u toplom i udobnom domu. Veliki projekat obnove studentskih domova u gradu treba da obezbedi ‘skoro neto nultu’ energetsku potrošnju zgrada, a time i bolje uslove stanovanja za 4.700 studenata.

Kako bi smeštaj u domovima ostao pristupačan većini i posle obnove, više od dve trećine domova biće namenjeno studentima iz porodica sa niskim primanjima. Ovaj poduhvat omogućen je u okviru istog programa kojim je obezbeđeno renoviranje vrtića u Sarajevu – Regionalnog programa za energetsku efikasnost.

Ambasador Nemačke u Albaniji Peter Zingraf daje kratkoročnu i dugoročnu ocenu koristi: „Ovim projektom unapređujemo uslove života za mnoge studente, od kojih 70% potiče iz porodica sa niskim primanjima. Istovremeno, ovim merama daje se podrška Albaniji na putu ka energetskoj efikasnosti i ispunjenju zahteva za pristupanje EU".

U Beogradu, potrebe tehničkih fakulteta prerasle su kapacitete zdanja, koja se nalaze na veoma upečatljivom mestu. Skoro trećina prostora ne može da se koristi, a obnova je pratkično bila nemoguća jer je zgrada pod zaštitom.

„Problem nedostatka prostora imamo već decenijama, pa naši istraživači i predavači moraju da rade od 8 do 22 časa svakog dana", izjavio je prof. Dejan Gvozdić, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

Zbog porasta broja studenata kao i ponude studijskih programa, država je odlučila da univerzitetski blok dogradi, proširi i u celinu objedini pet tehničkih fakulteta. Za ovako obiman projekat Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražilo je od EU grant za tehničku pomoć u iznosu od EUR 500.000. Podrška je bila ključna za pokretanje projekta – od objave konkursa za arhitektonsko rešenje do dostavljanja idejnih rešenja za novu zgradu, koja su u obzir uzela studije o proceni uticaja na životnu sredinu i društvena pitanja. Razvojna banka Saveta Evrope će zajmom od EUR 95 miliona podržati troškove izgradnje.

„Fakultet predstavlja istaknutu ekonomsku instituciju i ovim projektom se postavlja temelj za njegov novi dom i bolje uslove za profesore i studente. Projekat pokazuje koliko veliku podršku WBIF može da pruži", kaže Holger Šreder, šef odeljenja Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju.