Istraživanje Eurostata: Hrvati su najgojazniji muškarci u Evropi, kako stoje Srbi?

Skoro tri četvrtine muškaraca u Hrvatskoj ima problem sa viškom kilograma, dok u Srbiji 62,7 odsto jačeg pola ima prekomernu težinu, pokazalo je najnovije istrađivanje Eurostata o zdravlju građana Evropske unije, ali i zemalja kandidata.

Odmah iza Hrvatske, probleme sa kilažom imaju muškarci iz Češke (69,8 odsto), Mađarske (67,3 odsto), Rumunije (66,9).S druge strane, u Francuskoj je najniži procenat muškaraca koji imaju problem sa viškom kilograma  - 53 odsto.

Najmanji procenat žena s prekomernom težinom u EU ima Italija (37 odsto), dok se u Srbiji  45 odsto žena bori sa viškom kilograma. U susednoj Hrvatskoj, taj problem ima 58,5 odsto pripadnica nežnijeg pola.

U istraživanju Eurostata obuhvaćena je populacija starija od 18 godina. Slične rezultate pokazala je i velika studiја "Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје" koju je radio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" gde čak 65,1 odsto muškaraca u Srbiji starijih od 15 godina ima višak kilograma. 

Podaci iz tog istraživanja kažu da je predgojazno 43,4 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena, dok je gojazno 21,7 odsto muškaraca i 20 odsto žena. 

Gojaznost poprimila oblik epidemije 

Specijalista higijene i ishrane prof. dr Jagoda Jorga kaže da se iz godine u godinu povećava broj gojaznih u svetu i kod nas, da je to trend poslednjih 30 godina i da je bolest poprimila oblik epidemije.

 

 

Mnogi danas gojaznost smatraju estetskim problemom, ne i ozbiljnijim zdravstvenim, te dr Jorga navodi da je to jedan od razloga zašto "bolest buja u svetu" i što je poprimila oblik epidemije.

"Gojaznost je hronično oboljenje isto kao dijabetes i hipertenzija i kada se dijagnostikuje mora da se leči", navela je ona za Euronews Srbija.

Pandemija virusa korona pokazala je koliko je gojaznost opasna, jer su osobe sa prekomernom težinom bile u većem riziku da razviju težu formu kovida 19, pa čak i smrtni ishod.

Dr Jorga objašnjava da gojazne osobe inače imaju povećan CRP, koji pokazuju da se u organizmu dešava zapaljenski proces, i kada se na to nadoveže virus onda je komplikacija bolesti očekivana.

"Možda će korona pomoći da promenimo pogled na gojaznost kao bolest. Tu ne treba mešati višak kilograma, ono što svako ponekad ima, sa gojaznošću kao hroničnom bolešću", pojasnila je ona.

Kao i sve druge epidemije i epidemija gojaznosti može da se suzbije samo ako preduzmu ozbiljne mere na nivou cele zajednice.

 

 

"Kod zaraznih bolesti, kao što je SARS-CoV-2, vakcinacija je jedino rešenje, dok kod gojaznosti moraju da se preduzmu mere na nivou prehrambene industrije, zakonodavstva, edukacije, škola, obdaništa", navela je Jorga

Gojaznost kod dece

Gojaznost je pogodno tle za razvoj drugih hroničnih bolesti kao što su povišen krvni pritisak (hipertenzija), šećerna bolest (dijabetes tip 2), te veliki problem nastaje ukoliko se ona javi u dečjem uzrastu. Zbog toga povišen krvni pritisak i šećerna bolest postaju bolesti rane mladosti.

"Tako je dijabetes tipa dva već prisutan kao bolest u dečjem uzrastu u SAD, zemljama Bliskog istoka. Do pre desetak godina to su bile bolesti srednje i starije životne dobi", navela je dr Jorga.

Dr Davor Štimac, direktor Klinike za internu medicinu KBC-a Rijeka kaže da se i u Hrvatskoj kod dece situacija u pogoršanju i da ih je više od trećine gojazno.

"Uzevši u obzir da su debela deca posle gotovo uvek debeli odrasli, problem bi u sledećim godinama mogao da eskalira", upozorio je dr Štimac za Jutarnji list.

Kako se izračunava BMI (Body Mass Index)

Procena stepena uhranjenosti u okviru istraživanja Instituta Batut urađena je na osnovu
indeksa telesne mase (ITM; BMI – engl. skr. Body Mass Index). BMI se izračunava tako što se telesna težina osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima (kg/m2). Za osobu koja je visoka 170 santoimetara i teška 65 kilograma BMI se računa - 65:1,7x1,7.

profimedia

Iako ITM nije dijagnostičko sredstvo, smatra se veoma korisnim indeksom za procenu uhranjenosti na populacionom nivou. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, normalno uhranjenim se smatraju osobe čiji se ITM (BMI) nalazi u opsegu od 18,5 do 24,9 kg/m2, vrednosti ITM ispod 18,5 kg/m2 ukazuju na pothranjenost, a vrednosti od 25 kg/m2 i više ukazuju na prekomernu uhranjenost i to predgojaznost ukoliko je ITM od 25 do 29,9 kg/m2 i gojaznost kada ITM iznosi 30 kg/m2 ili više.

Gojaznost dovodi do drugih bolesti

Prema projekcijama iz publikacije OECD-a "The Heavy Burden of Obesity" do 2050. godine prekomerna telesna masa biće odgovorna za 75 odsto slučajeva dijabetesa, 10 odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto slučajeva demencije i pet odsto slučajeva raka.

Po izbijanju pandemije koronavirusa navike ljudi koji su odjednom ostali u zaključanim kućama i manje su se kretali umnogome su se promenile, pa je urađeno i mnogo istraživanja na temu gojaznosti.

Istraživanje je uradio i nemački Institut "Robert Koch" koje je pokazalo da se samo u početnoj fazi pandemije prosečna telesna masa povećala za jedan kilogram, a prosečni indeks telesne mase 0,5 kg/m2. Za takvu promenu inače bi trebalo 10 godina, piše Jutarnji list.

Grupa britanskih istraživača koja je pratila više od 2000 ljudi tokom prvog lokdauna utvrdila je značajne promene u ishrani i smanjenje fizičke aktivnosti koji su doveli do debljanja, pri čemu su uočili da je taj problem bio naročito izražen kod osoba koje su i pre lokdauna imale problem sa prekomernom težinom.