Šta profesori vide kao problem prosvete? Predizborna debata o autoritetu nastavnika, reformama i ulaganjima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mnogo je kriterijuma po kojima se meri nivo obrazovanja u nekoj zemlji, od testova znanja PISA, gde prednjače azijske zemlje, preko dostupnosti i jednakosti, što su kriterijumi koje najbolje zadovoljavaju Skandinavci, pa do snage visokog obrazovanja, gde prednjače Amerikanci i Britanci. Finci su napravili školu bez stresa, Šveđani podstiču inkluzivnost, Kina i Singapur su prvi na testovima, ali uz visok nivo stresa. Dok Japan forsira disciplinu i radne navike, Nemačka i Švajcarska podstiču dualno obrazovanje.
O obrazovnom sistemu Srbije, u kome su se nekada deca vaspitavala uz narodnu epsku poeziju koju su veliki svetski književnici, kao što su Gete i Margerit Jurnesar, poredili sa Homerovim epovima, danas se u svetskim medijima govori kao o primeru političkog aktivizma kroz škole.
Šta treba da budu ciljevi srpskog školstva? Da li su učeničke blokade škola i fakulteta stavile u centar obrazovanja znanje, đaka, profesora ili roditelja? Kakve su nam promene u obrazovanju najpotrebnije?
O ovoj temi su u specijalnoj emisiji "Srbija bira" govorili univerzitetski profesori i predstavnici lista Stojan Radenović sa liste "Ujedinjena Srbija", Vladimir Obradović iz "Evropske Srbije", Branko Rakić sa liste "Faktor stabilnosti" i Aleksandar Popović iz "Autentične desnice".
Autoritet nastavnika i prioritet prosvete
Radenović vidi prvi korak u vraćanju poštovanja prema nastavnicima.
"Po mom mišljenju, možda i ne treba mnogo da se promeni, nego da se autoritet profesora, nastavnika, učitelja i profesora dovede na taj normalni nivo, da postoji poštovanje i od strane roditelja i od strane učenika. Mislim da je roditeljima dato previše prostora da oni dolaze i da prisustvuju preko celog dana, da dođu tu u školu i da pitaju šta je dete, koju ocenu je dobilo, da utiču na ocenu", kaže Radenović.
Euronews Srbija
Dodaje da su digitalne grupe još agresivnije.
"Ja sam malo iz prošlog veka, ne koristim taj Viber. To je mnogo agresivnije od samog dolaska po školu. I ne koristim akademske mreže, zato što pojavom akademskih mreža ugrožena je i istina. Istina je uvek bila ugrožena, a sad je možda najugroženija zahvaljujući tim akademskim mrežama. Tu je, ljudi, deca su dobila veliku slobodu, odrasli ljudi svašta pišu", objašnjava Radenović.
Obradović traži da se prosveta vrati među top prioritete.
"Mislim da je neophodno da se prosveta, obrazovanje, vrati u top prioritete ovog društva, odnosno po nama to mora da bude prioritet broj 1. Jasno je da ova vlast, od 2012. naovamo, smatra da to nije prioritet, i to nije subjektivno mišljenje, nego ako pogledate izdvajanja iz budžeta koja idu za prosvetu, ona su u odnosu na 2011. godinu danas znatno manja ako govorimo kao o delu budžeta koji se izdvaja. Mora da se poveća izdvajanje za prosvetu, i mora da se poveća izdvajanje za nauku. Prosvetni radnik je daleko od uglednog zanimanja danas u Srbiji. Plata nastavnika je ispod proseka u Srbiji", ističe Obradović.
Euronews Srbija
Ukazuje na dramatičan nedostatak kadra.
"Ministarstvo prosvete je prošle godine objavilo podatak, 2025. godine, da nedostaje 80.000, 79.700, skoro 80.000 zaposlenih u školama u Srbiji. A godišnje se upiše 10 ljudi koji žele da budu nastavnici matematike. Ako gledamo nastavničke profile, godišnje se u Srbiji upiše 200 do 300 ljudi koji bi želeli da budu nastavnici. Koliko nam godina treba kad niko ne bi otišao u penziju i niko ne bi napustio prosvetu da popunimo nastavnički kadar? 150, 160 godina nam treba da to popunimo", dodaje Obradović.
Kritičko mišljenje umesto memorisanja
Rakić vidi najveći problem u tome što se od učenika ne traži razmišljanje.
"Od dece ne tražimo da uključe mozak na funkciju: razmišljaj. Možda je tu u prirodnim naukama nešto bolje, ali nije skroz. Nego tražimo uključi na funkciju: memoriši i ponovi. To je naš najveći problem u našem obrazovanju. Takav način rada je strašno stresan za decu, i to je maltretiranje i mučenje. I to je od osnovne škole do fakulteta. Nije taj došao kod mene na fakultet pa ga mi napravili, nego je on od osnovne škole tako naučen", kaže Rakić.
Euronews Srbija
Rakić podseća da je problem star.
"Arčibald Rajs je, u onom 'Čujte, Srbi, čuvajte za sebe', pisao o tome, kaže: 'Čudni su vam navike što ste uneli na univerzitet'. Nije posao profesora da deklamuje lekcije koje će studenti učiti napamet, nego da ga uči načinu razmišljanja. To je mnogo stariji problem, i svako ko se suoči sa problemom će morati na dug rok, i to će biti veoma teško da se te neke uvrežene i ustaljene navike otklone", objašnjava Rakić.
Materijalna ulaganja, nauka i visoko obrazovanje
Popović polazi od toga da Srbija mora biti društvo znanja.
"Verujem da se svi mi ovde slažemo da Srbija treba da bude društvo izgrađeno i zasnovano na znanju. Mi smo mala zemlja, nemamo mi velike resurse, nema ni nas mnogo, prema tome, znanje je ono što može da nam da neku vrstu komparativne prednosti", kaže Popović.
Euronews Srbija
Ukazuje na predloge za nastavničke smerove i pad broja studenata.
"Fakulteti koji te smerove obrazuju su pre više godina predložili Ministarstvu prosvete potencijalna rešenja za te probleme. Dakle, od stipendiranja, posebnog stipendiranja za te smerove, do povećanja plata i uslova stanovanja za nastavnike. Mi zato imamo dramatičan pad i problem sa brojem nastavnika jezika, istorije, geografije, hemije, fizike, matematike, biologije. Predlog postoji, treba ga samo u nadležnom ministarstvu izvući iz fioke", ističe Popović.
O izdvajanjima i imovini univerziteta dodaje.
"Mi smo na 3 odsto bruto društvenog proizvoda, Evropa je na 6. Nemoguće je reći da ćemo mi sad to za godinu ili dve dana dostići. Hajde da probamo iz godine u godinu. Ali čak i one mere koje se mogu uraditi da se nešto malo poboljša, pa da poboljšavamo svake godine, to se ne radi. Beogradski univerzitet je bio među tri najbogatija kontinentalna univerziteta pre Drugog svetskog rata zahvaljujući velikom broju fondacija i zadužbina. Ta imovina je uništena delom tokom rata, delom je uzeta od strane novih vlasti. Beogradski univerzitet je, zajedno sa Maticom srpskom i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, 2019. načinio predlog zakona o restituciji. Nikada gospođa Brnabić nije odgovorila", objašnjava Popović.
Radenović naglašava da materijalno nije dovoljno bez duhovnog.
"Nije stvar u materijalnom, stvar je u duhovnom. Ako bi 120 profesora Beogradskog univerziteta godišnje publikovali po jedan rad, mi bismo bili mnogo više rangirani na svim listama i bili bismo viđeniji u svetu. A to ne može da se desi, pošto baviti se naukom je teško. Ne odlučuje tu materijalno. Odlučuje nešto posebno, da ste rođeni za to i da se celog života borite, svaki dan", kaže Radenović.
Obradović odgovara da nauka zahteva ulaganja.
"Profesor se bavio matematikom, da biste se bavili matematikom, za to mu treba papir, olovka, možda digitron. Postoje druge nauke gde zaista treba ozbiljnije ulaganje, recimo hemija. Ne možete da kažete: 'Materijalno nije bitno, pa ću ja duhovno da letim tamo'. Nego morate da imate bicikl. Tako za nauku morate da imate ozbiljne i savremene laboratorije, energente, različite kontakte sa međunarodnim drugim istraživačkim laboratorijama", ističe Obradović.
Euronews Srbija
Popović potvrđuje potrebu za sredstvima u hemiji i pad finansiranja.
"Realno, ne. Hemija je nauka koja zahteva ozbiljna materijalna sredstva. Skoro 16 odsto je bio manji koeficijent u visokom obrazovanju u odnosu na ostale javne službe u državi. I taj pad je išao sistematično od 2012. godine. Fakulteti nisu dobijali materijalne troškove koje je, po zakonu, država morala da im isplaćuje, a bili su vezani za regularne radove: pokvaren vam se lift, prokišnjava vam krov. Mi više dobijemo za naučni rad studenata doktorskih studija nego što dobijemo za materijalne troškove za naše naučne projekte", kaže Popović.
Udžbenici, opterećenje učenika i reforme
Popović ukazuje na probleme u udžbenicima i potrebu za državnom politikom.
"Bio je udžbenik koji je u jednoj lekciji govorio o Srbima u Makedoniji, i selo Kučevići, gde su Srbi većina, napisano je bilo da se selo zove Kučište. Udžbenik iz geografije za 6. razred, u njemu Republika Kosovo pisalo velikim slovom. Takođe je pisalo da je NATO vojni savez koji reaguje isključivo u momentima kada je jedna od članica NATO-a napadnuta. Očigledno je neophodna drastičnija kontrola postojećih, da se spreče ovakve stvari. Moramo ozbiljno i korenito da preispitamo celokupne planove i programe", objašnjava Popović.
Euronews Srbija
Rakić opisuje opterećenje koje se prenosi na decu.
"Mi toj deci od osnovne škole namećemo strašan teret, strašno opterećenje. Za nekih 30-ak godina rada na fakultetu sam se sreo sa bar 15 slučajeva dece koja su psihički obolela, znači psihoza. Ne mogu da kažem da su poludeli od škole, ali da je to uticalo da se deklanšira, verovatno jeste. Mala matura koju bih ja ukinuo istog trenutka je nešto godinu dana, oni su opterećeni njome u paničnom strahu. Šta je razlog za malu maturu? To što nisu ujednačene škole. Mi matori smo krivi što nisu ujednačene škole, mi preko grbače dece izlažemo ih patnji", kaže Rakić.
Euronews Srbija
Obradović govori o monopolu izdavača i teškim torbama.
"Konstatovan je monopolski položaj određenih izdavača. Ono što je nekad bio udžbenik, sad se perfidno zovu udžbenički kompleti, i sada to košta više. Pa umesto da imate udžbenik za matematiku, vi imate udžbenik, radne listiće, radnu svesku, i onda morate da nosite ovako, štampano na debelom papiru, pa ta torba onda je jako teška. Rešenje je da se revidiraju, svakako, prvenstveno kurikulum, i da li nam treba sve to toliko što učimo. Ja mislim da je zastarelo, i da treba da se modernizuju, i možda smanje, da se udžbenički materijali modernizuju, da nešto od toga se digitalizuje, da se više investira u učila", ističe Obradović.
O AI i modernim metodama Obradović dodaje.
"Ja, za razliku od gospodina Popovića, smatram da treba da više koriste moderne tehnologije i AI, ali to na nas nastavnike stavlja teret da reformišemo obrazovne programe i da sada radimo sa tom decom na jedan više ljudski, humaniji način, a manje preko pisanih zadataka, seminarskih radova na fakultetima koji se generišu putem AI-ja. Odeljenja moraju da budu manja, da se direktnije radi, da se uspostavi bolji kontakt između nastavnika i nastavnica. Svakako bih oduzimao telefone u školama", kaže Obradović.
Radenović zaključuje o pedagoškim principima.
Euronews Srbija
"Jedan od razloga, ja sam polagao kao magistar i državni ispit. Tamo postoji 10 pedagoških principa. Šta mislite, koji je glavni pedagoški princip? Frontalni rad. Znači, nastavnik dođe, zapiše čas, ustane i kaže: 'Hajde, deco, da vidimo šta smo radili prošlog časa.' On obnovi sa njima to, i onda predaje. Većina nastavnika, ne postoje kontrole, većina nastavnika ne koristi te pedagoške principe", objašnjava Radenović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)