Igre 
Istorijski revizionizam ili katarza srpske istorije: Da li treba premeštati Titov grob iz Kuće cveća
Komentari08/04/2024
-18:28
Istorijski revizionizam ili katarza srpske istorije, pokrenuto je pitanje posle izjave dosadašnjeg gradonačelnika Aleksandra Šapića da Beograd više ne treba da bude mesto gde će počivati posmrtni ostaci predsednika socijalističke Jugoslavije. Iako nije nova, kontroverzna ideja izazvala je mnoštvo komenatara i polemika.
Ako bi se sprovela ideja gradonačelnika Šapića, nekada najveći postao bi nepoželjan sin našeg naroda i narodnosti. Josip Broz Tito je, kaže Šapić, zlikovac koji je naneo zlo srpskom narodu.
"Da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća. I da im ga vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao. I da to mesto bude mesto gde će da budu najveći srpski velikani. Da to bude muzej srpske istorije, ljudi koji su nas zaista branili. Ne znam od Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika", rekao je Šapić.
Iako je obnovio, Šapić ipak nije idejni tvorac premeštanja Titovog groba.
Osporavanje Titovog lika počelo je već sa obnovom višepartijskog sistema, 11 godina nakon njegove smrti.
Nećemo Tita, Srbija se pita - glasila je parola pod kojom su radikali Vojslava Šešelja još 1991. godine tražili izmeštanje Titovog groba iz Beograda u Kumrovec.
Euronews Srbija
Tri decenije kasnije istu ideju ponavlja i doskorašnji lider dveri Boško Obradović, dok Šapićevo oživljavanje ove ideje možemo tumačiti u kontekstu često pominjanog obračuna sa jugoslovenstvom.
Povezane vesti
Šta kažu građani
Kada je umro Josip Broz Tito, pitanje gde će biti sahranjen nije se postavljalo. Gotovo pola veka kasnije na pitanje gde treba da počiva Tito, mišljenja građana se razlikuju.
Građani sa kojima je razgovarao Euronews Srbija imaju različita mišljenja. Dok jedni podržavaju, drugima se Šapićev predlog baš i ne sviđa.
Euronews Srbija
Za Titovu unuku ideja o premeštanju groba necivilizacijska
Povodom ideje da se Titov grob premesti iz Kuće cveća, Svetlana Broz, unuka Josipa Broza Tita, kaže za Euronews Srbija da je to u najmanju ruku necivilizovano.
Ona je izrazila uverenje da predsednik privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić nije sam došao na ideju da se Titov grob premesti iz Kuće cveća.
Svetlana Broz je rekla da joj je žao što je takva inicijativa plasirana kada je Srbija u grču zbog odnosa u UN, kao i da je to način da Srbija ruši sebe iznutra.
"Neka se svaki gledalac zapita gde će prekopati njegovog dedu, gde će ga odneti nakon 45 godina. Potpuno apsurdno, to je necivilizovano. Onaj čovek koji je umro, počiva tamo gde je sahranjen. To je osnovni red u našem kulturnom krugu. U Indiji, šta rade? Zapale pokojnika i on izgori, i onda pepeo prospu po Gangu, ali to je njihov kulturni krug, a ovaj naš govori nešto drugo - pusti pokojnika da miruje tamo gde je jeste, otpočetka", rekla je Svetlana Broz.
Povezane vesti
Šta kažu istoričari
Istoričar Srđan Milošević izjavio je da je Muzej Jugoslavije jedan od naših najboljih muzeja sa visokom reputacijom u regionu i u Evropi. Smatra da je u političkim porukama uvek prisutan momenat revizionizma i da ne veruje da će do premeštanja Titovog groba zaista i doći.
"Često se izostavlja deo istorije. Naravno, taj argument stoji, ali to nije makar kakav deo istorije. Da ništa drugo nije bilo. Samo taj period narodno-oslobodilačkog rata i borbe je nešto što zaslužuje uvažavanje. Znate, u Francuskoj imate stanicu metroa koja se zove Staljingrad. I dan danas se tako zove, po gradu koji je poznat po jednom od najmonstruoznijih diktatora. Ali je sačuvana ideja zbog toga što je ta bitka bila jedna od najvažnijih u Drugom svetskom ratu", rekao je Milošević.
On kaže da od ideje premeštanja groba neće biti ništa.
"Ovo će verovatno izmaći, bar u ovom talasu, tom nekom realizovanju te ideje, ali ne bih isključio da se u buduće to zaista i dogodi ako mi nastavimo dugo ovim putem", dodaje Milošević.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da je prvo učinjen presedan sahranjivanjem Josipa Broza Tita na mestu gde je sahanjen i da ne opravdava takve činove, sahranjivanje diktatora ili predsednika država na mestima koja nisu za to zakonski predviđena i uređena.
On je naveo da je posle Titove smrti bilo predloga da se on sahrani poput Lenjina ili Kim Il Sunga, da to bude i u Kumrovcu i da to bude mesto hodočašća, što je klasično nastavljanje kulta ličnosti i posle smrti.
"Moj predlog nije da to bude izmeštanje. Zašto? Zato što to nije ni civilizacijski čin sada, niti bi mi se ponašali na jedan sličan način kako bi to možda komunisti radili sa nekim drugim. Imam jedan predlog i mislim da čak i ljudi iz Muzeja istorije Jugoslavije to znaju, da zaista postane muzej onakav kakav treba da bude. I onda bi Titov grob bio u kontekstu svih ovih stvari samo jedan od eksponata. Konkretno moglo bi da se kaže ovo je eksponat koji se tiče kulta ličnosti. Znači, po volji Brozovoj ovde je sahranjen i tu mu dolaze na poklonjenje ljudi iz Slovenije, Hrvatske, svi njegovi poštovaci, što bi oni i dolazili. Ali bi na neki način tu bili zastupljeni i druge istorijske ličnosti i druge teme koje bi oslikavale njegovu vladavinu onako kako je zaista i bila", rekao je Cvetković.
On kaže da je Muzej istorije Jugoslavije jedno pitanje, a da je pitanje Titovog groba drugo pitanje, navodeći da je Muzej istorije Jugoslavije nastao kao institucija sjedinjenjem dve institucije - Kuće cveća i Muzeja revolucije negde 90-tih godina prošlog veka.
Prema njegovim rečima, problem tog muzeja je to što su taj grob i ti artefakti mahom iz socijalističkog perioda i sada treba da se izlažu i da se pokazuju u javnosti, a taj muzej nosi naziv Muzej istorije Jugoslavije.
"Jedan problem je što tu nisu zastupljeni ni Kraljevina Jugoslavija, kralj Aleksandar, svi oni procesi od nastanka Jugoslavije i predjugoslovenska ideja, bar do sada nisu bili u dovoljnoj meri prepoznati u javnosti. Reč je o muzeju koji pokriva celokupnu istoriju srpskog naroda u Jugoslaviji. U toj Kući cveća nema dovoljno o drugim aspektima Titove vladavine, pitanje ljudskih prava, disidenata. Tu mora biti mesto za Mihajlova, za Đilasa, za Goli otok, za Dražu Mihailovića, za kralja Aleksandra, znači pozitivne i negativne stvari u životu i iskustvu našeg naroda u Jugoslaviji", naveo je Cvetković.
On kaže da bi Muzej Jugoslavije mogao da bude moderan, sadržajan, objektivan u svakom smislu i da privuče publiku koja nije samo ideološki jednoznačna.
Komentari (0)