Igre 
Požar na deponiji Duboko u Užicu još nije lokalizovan: Šta je rešenje i gde se odlaže otpad iz devet lokalnih samouprava
Komentari17/05/2024
-19:10
Požar na deponi Duboko u Užicu još uvek nije lokalizovan, a velike probleme izazvao je komunalnim preduzećima jer je odlaganja smeća na ovu regionalnu deponiju do daljeg obustavljeno. Termovizijske kamere uočile su žarište deponije na dubini od 20 metara, a očekuje se da će to sada i ubrzati gašenje požara, pa će i opštine i gradovi Moravičkog i Zlatiborskog okruga konačno moći ponovo da svoje smeće deponuju na ovu regionalnu deponiju.
Pošto deponija Duboko neće krenuti da radi dok se požar ne ugasi, postavlja se pitanje gde završava otpad iz devet gradova i lokalnih samouprava sa područja Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Načelnik Sektora za vanredne situacije opštine Lučani Zoran Vučićević kaže za Euronews Srbija da je aktivirana deponija koja je bila u funkciji pre 40 godina, takozvani Kamenac.
"Već šest dana Javno-komunalno preduzeće Komunalac Lučani izvlači otpad iz sela Dragačeva na ovu deponiju", dodaje on.
Da je deponija ovih dana zlata vredna, mišljenja su oni kojih u svom gradu nemaju, pa su prinuđeni da se snalaze.
"Veoma je ozbiljno stanje, to se još uvek na gradu nije osetilo iz razloga što se snalazimo sa lokalnim gradovima da odvozimo smeće. Međutim, pretovarna mesta su nam puna otpada, kamioni su puni otpada, kao i kace koje koristimo za smeštanje otpada", rekao je za Euronews Srbija direktor JKP Ivanjica Aco Mitrović.
Smeće iz Čačka i Arilja trenutno je u pretovarnim stanicama, a ništa bolja situacija nije ni u Čajtini.
Povezane vesti
"Komunalni otpad koji se prikupi na teritoriji naše opštine odlažemo na staru deponiju Bregovi. Na nju se trenutno odlaže pomešani komunalni otpad koji će se kasnije prevoziti na sanitarnu deponiju Duboko kada krene sa radom", kaže za Euronews Srbija direktor KJP Zlatibor Srđan Pantović.
Načelnik Moravičkog okruga Marko Parezanović juče je rekao da se očekuje da će gašenje požara sada biti ubrzano i da će to najverovatnije biti za nekih 20 dana.
Šta je rešenje i kakav je kvalitet vazduha
Dugoročno rešenje je ipak samo jedno.
"Ovo je problem koji postoji dugi niz godina. Rešenje ovog problema je proširenje tela deponije Duboko, stabilizacija tela deponije Duboko i zacevljenje Turskog potoka. U petak je raspisan tender i projekat će biti realizovan u toku ove godine", rekla je za Euronews Srbija gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.
Građani Užica protestovali su zahtevajući da se deponija Duboko trajno zatvori.
Oni koji su je projektovali kažu da joj je istekla licenca i da je nemoguće više da se taj otpad deponuje.
Sa druge strane, zahtevali su od resornog ministarstva da propiše mere bezbednosti kada je u pitanju i zagađenje vazduha.
MUP
Povezane vesti
Gradonačelnica Užica kaže da se na sedam različitih lokacija na teritoriji grada Užica meri kvalitet vazduha.
"Ono što su relevantni podaci, kako Batuta, tako i Zavoda za javno zdravlje, koji su dostupni svim našim sugrađanima, kako na sajtu Zavoda za javno zdravlje, tako i na sajtu grada Užica govore da trenutno sva ona merenja koje oni mere, nema nikakvih apsolutno prekoračenja. Želim da naglasim i to da svi građani Užica upravo treba da prate sve te podatke i da prate preporuke koje daje i Batut i koje daje Zavod za javno zdravlje Užica", rekla je Jelena Raković Radivojević.
Kakve su posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu
Od početka meseca gori deponija Duboko kod Užica, a ubrzo nakon lokalizacije, vatra je ponovo buknula, pa je proglašena vanredna situacija na teritoriji ovog grada.
Dim se već deset dana širi Užicem, pa se postavlja pitanje kakve su posledice po zdravlje ljudi i uopšte na životnu sredinu.
Naučna saradnica sa Univerziteta Singidunum Milena Rikalović kaže za Euronews Srbija da bi trebalo da se uradi procena o tome kada je reč o posledicama na zdravlje.
"Mi primarno vidimo sad nekakav dim, tu se nalaze neki aeropolutanti, oni se šire kroz životnu sredinu. Međutim, to nije ono što je primarno, dim će otići. Određene supstance koje su prisutne u takvim situacijama, između ostalog, obuhvataju i dioksine, supstance koje spadaju u dugoživeće zagađivače u životnoj sredini, što znači dug vremenski period, godinama ostaju u životnoj sredini. Oni mogu da se šire i kroz te ekološke medijume bi mogli da dospevaju do hrane", rekla je ona.
Objasnila je da kada se unesu u ljudski organizam, dioskidi mogu da se deponuju i godinama opstaju, a njihove posledice se ispoljavaju tokom dužeg niza godina, što su dokazale različite studije.
"Oni se nalaze čak i na listi supstanci koje su kancerogene. I mi u stvari kada pričamo o bilo kakvom izlaganju hemikalijama koje se mogu vezivati ili hemijskim supstancijama koje dolaze iz različitih situacija u životnu sredinu, mi u stvari treba da pratimo zdravstveno stanje ljudi, treba da pratimo epidemiološke studije, da bismo mogli zaista da govorimo o nekoj proceni na zdravlje", rekla je Rikalović.
Ona kaže da se dioksini i razni drugi aeropolutanti šire kroz životnu sredinu i da smo izloženi njima svakodnevno u nekim nižim koncentracijama.
"Međutim, kada se dese ovako neke situacije, njihove koncentracije se povećavaju i mi u principu da bismo mogli da govorimo o nekoj realnoj proceni, moramo da znamo i da ih izmerimo koliko ih ima i svih ostalih aeropolutanata", navodi Rikalović.
MUP
Na pitanje da li se prilikom ovakvih akcidenata, osim dioksina, oslobađaju još neke štetne materije, Rikalović kaže da se oslobađa metan, koji je inače prisutan kao deponijski gas, kao i ugljen monoksid.
"Mi radimo monitoring vazduha, ali mi pratimo određene supstance u vazduhu koje su propisane tim standardima za monitoring, koji se tiču nekakvih standardnih uslova. Dioksini zahtevaju posebno merenje", rekla je ona.
Rikalović je rekla da je otpad vrlo kompleksna smesa, a da svi polutanti koji se nalaze i u vazduhu i koji se pojavljuju tokom procesa razlaganja otpada mogu da dospevaju i u vodu i u vazduhu i u zemljište.
Ona kaže da kada se prepuni kapacitet deponije ili kada nema adekvatnog odlaganja, te supstance dospevanja do svih ekoloških medijuma a samim tim i do hrane ukoliko su, na primer, u blizini njiva.
Konkretno u slučaju deponije, kaže Rikalović, trebalo bi da se ona sanira, da se procene kapaciteti i da se uvedu nove tehnologije.
Ono što je mnogo važnije, dodaje ona, jeste pravilan menadžment otpada i njegova primena, na nivou svakodnevnog života koji treba da krenu od svakog domaćinstva.
"Mi moramo da razvrstavamo otpad, moramo da radimo tu selekciju. I to je prva stvar", rekla je Rikalović i dodala da je to važno kako se na deponijama ne bi nalazili, na primer, elektronski uređaji i hemijski otpad.
Komentari (0)