Iz školskih i studentskih klupa u stres: Da li tržište rada mlade čeka nespremne?

Više od dve trećine srednjoškolaca u Srbiji planira da nastavi školovanje na fakultetu ili višoj školi, ali istovremeno većina njih smatra da obrazovni sistem ne uspeva da ih pripremi za ono što ih čeka u svetu rada. Prelazak iz školskih klupa u radni odnos mladima je najstresniji period, a glavni razlog za to vide u neusklađenosti između znanja koje stiču u školi i veština koje se od njih očekuju na poslu.

Pitanje koje se postavlja je da li je problem u obrazovnom sistemu, tržištu rada ili u porukama koje mladi dobijaju dok biraju svoju budućnost.

Odgovore i analizu najnovijih istraživanja za Euronews Srbija dao je Miloš Turinski iz Infostud-a.

"Mladi sa 18 ili 19 godina nemaju jasnu sliku buduće karijere"

istraživanja Infostuda pokazuje da 67 odsto srednjoškolaca planira da nastavi školovanje nakon srednje škole. Pitanje koje se postavlja je da li ovu odluku pokreće ambicija ili strah od ulaska na tržište rada.

"Ovo istraživanje zapravo smo radili oktobra prošle godine, ali smo ga sad pustili iz dva dela zbog preobimnog materijala. Uvek pričamo o toj Z generaciji kao nečemu novom i nečemu što možda treba više da se razume. Zapravo, to su mladi koji nam donose divne novine na tržište rada i koje treba da poštujemo i cenimo", rekao je Turinski.

Euronews Srbija

On naglašava da visok procenat mladih koji žele fakultetsko obrazovanje odražava širi društveni mentalitet.

"Mislim da je odlika celokupnog ovog tržišta u regionu, ne samo u Srbiji upravo to da 67 odsto, dve trećine njih zapravo planira da nastavi dalje školovanje posle završene srednje škole. To je odlika svih nas, jer smo mi svi tako vaspitani i učeni od strane naših roditelja, da uvek moramo da imamo pošto-poto fakultet da bismo lakše došli do posla", objašnjava Turinski.

Međutim, tržište rada već duže ne zahteva diplomu za svaki posao.

"Situacija na tržištu rada dugo već nije takva i nije zaista neophodno da upisujete fakultet tek tako. Naravno da ga treba upisati ukoliko zaista želite da se bavite određenom profesijom, određenom naukom, ali to nije neka nužnost da biste vi došli do zaposlenja", kaže Turinski.

On dodaje da mnogi mladi, sa 18 ili 19 godina, još nemaju jasnu viziju karijere, što delimično proizlazi iz nedostatka informacija o mogućnostima.

Raskorak između obrazovnog sistema i učešća na tržištu rada

Ključnim problemom smatra se neusklađenost obrazovnog sistema i zahteva tržišta rada. Mladi veruju da imaju znanje, ali nisu spremni za posao. Turinski ukazuje na zastarele školske programe kao glavni uzrok.

"Kad kažete da imaju dovoljno znanja, uvek je pitanje kog znanja. Mi živimo u svetu jako brzih informacija. To su mladi koji su isključivo na internetu i u njihovom danu prođe nebrojeno informacija, što bitnih, što nebitnih. Da, oni imaju znanje o nekim opštim stvarima, ali što se tiče tržišta rada i ulaska na tržište rada, tu je taj nesklad između obrazovnog sistema i tržišta rada. Naši kurikulumi u školstvu u velikoj većini slučajeva su zaista zastareli i baziraju se samo na teoriji", rekao je Turinski.

Pixabay

Poslodavci, prema njegovim rečima, ne traže samo formalno iskustvo, već i praktične veštine.

"Kada dođete pred poslodavca, uvek svi kukaju, ako se sećate one priče da poslodavac traži određeno iskustvo, određeno znanje, a to ne mora biti samo plastično radno iskustvo da ste imali sa nekim poslodavcem, to je sve ono praktično, što ste radili paralelno sa svojim školovanjem, da imate neke organizacione veštine, veštine poput timskog rada, komunikacije i slično. To možete da steknete radom na nekim projektima, u nekim školskim grupama, naravno na fakultetu gde postoje mnoge studentske zajednice, organizacije i slično", objašnjava Turinski.

Mladi se često žale da škole ne pružaju ove veštine, a pitanje volonterskog rada dodatno komplikuje situaciju.

"Mladi su pre svega spremni na praksu i žele da im taj rad bude na bilo koji način nadoknađen finansijski. U najvećoj meri žele da pohađaju praksu, jer moraju da odvoje neko vreme. Većina njih, na primer, ako pričamo o većim centrima – Beograd, Novi Sad, Niš – oni su podstanari, moraju od nečega da žive i ne možemo da ih krivimo zbog toga", kaže Turinski.

On naglašava da minimalna nadoknada, poput pokrivanja putnih troškova ili toplog obroka, pokazuje poštovanje prema mladima i njihovom trudu.

Na tržištu su četiri generacije, a na zaposlenje utiču i razlike među njima

Turinski predlaže korišćenje besplatnih onlajn resursa za razvoj veština i pripremu za intervjue, kada su u pitanju razgovori za posao i traženje posla.

"Živimo u digitalnom svetu. Na našem sajtu Infostud, koji je zapravo radio ovo istraživanje, baš pružamo to kroz sav online sadržaj koji možemo da pružimo – kroz tekst, video, testove, na razne načine koji im znače u dovoljno dobroj meri. I to je ono što mogu besplatno da dobiju, ne samo kod nas, nego svuda na internetu. Možete da nađete mnoštvo besplatnih kurseva, na YouTube-u je gomila korisnih video-snimaka koji će vam značiti", rekao je Turinski.

Platforma nudi i AI alat za simulaciju intervjua za posao, objašnjava Turinski.

"Napravili smo AI robota koji može da održi sa vama simulaciju intervjua, da vam pokaže gde ste slabi, gde ste jaki, da vam popuni vaš CV da bude kvalitetan, da vam objasni vaše radno iskustvo, da vam da definiciju, proširi sve to što vam je neophodno da dobijete kvalitetnu ulaznicu u taj svet rada", objašnjava Turinski.

Tanjug/ AP Photo/Eugene Hoshiko

Takođe, istraživanje pokazuje da bi 46 odsto mladih prihvatilo nižu platu u kompaniji koja neguje prave vrednosti. Oni traže sigurnost, stabilnost, dobre odnose, dok poslodavci insistiraju na odgovornosti, poštovanju pravila, timskom duhu.

"Živimo u vremenu gde nam treba nikad više razumevanja. Moramo biti svesni da su na tržištu rada trenutno četiri generacije – generacija X, milenijalci, Z generacija, ali i baby boomers koji su još radno aktivni. Postoje veliki neskladi", kaže Turinski.

On ističe da mladi traže smisao u poslu.

"Poslodavci su ili milenijalci ili X generacija, a mladi traže, pored te stabilnosti finansijske, da imaju redovnu platu, da budu cenjeni na tom poslu, da imaju dobre međuljudske odnose, da ih taj menadžer čuje, da se njihovo mišljenje može jasno iskazati. U najvećoj meri, što svi sad pričamo, jeste ta fleksibilnost u radu. Ali oni ne traže fleksibilnost zato što su razmaženi, pa hoće da rade pola nedelje od kuće, pola iz kancelarije. Njima je to jako bitno zbog balansa između privatnog i poslovnog, zato što jako cene mentalno zdravlje", objašnjava Turinski.

Upornost, priprema, sređen CV i motivaciono pismo - naoružajte se

Na kraju, Turinski opisuje trenutnu situaciju na tržištu rada.

"Za sada, ako posmatramo poslednje dve godine, situacija na tržištu rada je stabilna. Nemamo drastičnih skokova kao što smo to navikli godinama unazad. Posle pandemije su zapaženi značajni skokovi. Prošlu godinu smo završili sa preko 73 hiljade oglasa za poslove, što jeste dobar broj, ali nema porasta. Nadamo se da ćemo i ovu godinu, dok je ovakva situacija, zadržati taj broj i da će sledeće godine sve krenuti na gore", rekao je Turinski.

pexels.com

Za mlade koji traže posao, ključ je u prilagođavanju i upornosti, objašnjava on.

"Ukoliko je u pitanju prvi posao, svaka priprema i motivaciono pismo je pola posla. Dobar CV, dobro sređen CV i motivaciono pismo ukoliko nemate to iskustvo koje se traži u oglasu, a sa druge strane samo upornost. Ne šaljite šablonski svima isto, jer traženje posla moramo shvatiti kao posao po sebi. Jeste trud, ali koji bi na kraju trebalo da se isplati", savetuje Turinski.

On poziva poslodavce da pružaju povratne informacije kandidatima.

"Ukoliko se neki kandidat toliko potrudi da sredi svoj CV i napiše motivaciono pismo, molimo vas dajte im povratnu informaciju da znaju na čemu treba da rade, ukoliko su prošli ili nisu prošli i zašto nisu prošli", zaključuje Turinski.