Spirala depopulacije Srbije: Šta govore novi podaci o natalitetu i zašto više novca nije rešenje
Komentari31/05/2025
-18:01
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine rođeno 17.960 beba, što je manje za 1.412, odnosno 7,3 odsto, nego u istom periodu 2023. godine, to je objavio Republički zavod za statistiku. U periodu januar-april 2024. umrlo je 33.495 ljudi, što predstavlja pad za 941 osobu ili 2,7 odsto u odnosu na prva četiri meseca prošle godine, kada je umrlo 34.436 ljudi.
Vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Petar Vasić ne smatra da je za demografe taj podatak alarmantan jer predstavlja nastavak višedecenisjkog trenda u Evropi, ali da bi to trebalo da bude znak za uzbunu donosiocima odluka.
"Ja se ne bih složio da je taj podatak alarmantan, jer postoji nekoliko razloga koji prirodno su doveli do ovakvog podatka, odnosno ovakvog pada u odnosu na prve četiri meseca prošle godine. Naime, naročiti pad se dogodio u toku aprila meseca, dakle ovaj najnoviji podatak. Međutim, realni u pogledu sezonalnosti rađenja jeste podatak ovogodišnjeg aprila, a prošlogodišnji je zapravo bio neregularno visok. Druga stvar jeste da je pri održanju konstantne stope rađenja u jednoj populaciji koja se smanjuje, dakle da je sve manje žena koje su u fertilnom periodu, onda je prirodno da se dešava pad broja živorođenih, a to smo mi ovde upravo uočili", rekao je Vasić.
Vasić naglašava da je smanjenje broja žena u fertilnom dobu ključni faktor.
"Podatak o najmanjem broju živorođenih je poslednji kompletan podatak, a to je podatak za 2024. godinu kada je bilo nekih 60.300 živorođenih. Opravdano možemo da očekujemo da će u 2025. to biti između 57.000 i 58.000", kaže naš sagovornik.
Posledice pandemije i situacija u regionu
Srbija nije izuzetak u regionu, gde zemlje Jugoistočne Evrope beleže slične demografske trendove. Vasić ističe da je pad nataliteta i starenje stanovništva zajednički problem.
"U suštini sve zemlje koje okružuju Srbiju, dakle sve zemlje Jugoistočne Evrope, bez obzira da li su članice EU ili nisu, beleže slične neke trendove. Jedina svetla tačka zapravo i jesu zemlje Balkana i Jugoistočne Evrope koje beleže stope rađenja od 1,6 do 1,7 dece jednoj ženi", objašnjava demograf.
Povezane vesti
Pored toga, posledice pandemije kovida-19 i dalje utiču na demografske pokazatelje.
"Imamo činjenicu da kako se ukupan broj stanovnika odražava na ukupan broj živorođenja, takođe se odražava na ukupan broj umrlih lica. Međutim, ovo sve treba staviti u kontekst sa posledicama kovid-19 krize koja je nastupila 2020. kada smo imali neki povećan broj umiranja 2020, 2021, 2022, nakon čega je naravno usledio jedan pad", rekao je Vasić.
Dugoročni izazovi i populaciona politika
Vasić upozorava da finansijske mere same po sebi nisu dovoljne za preokret demografskih trendova. Ključni problem leži u strukturnim preprekama, poput krize partnerstava i smanjenja broja ljudi u reproduktivnom dobu.
"Podaci nisu alarmantni za nas koji se bavimo demografijom i koji podatke pratimo. To je jedan evolutivni sled i trend koji je započeo nekih sedamdesetak godina unazad, možda sada i skoro osamdeset godina, od kada se stanovništvo Srbije ne obnavlja prirodnim putem", kaže Vasić.
On dalje ističe da postoje razni, pre svega sociološki, faktori zbog kojih veliki procenat stanovništva ne učestvuje u reprodukciji poput krize partnerstva, očekivanja mladih od budućeg života...
"Kod stanovništva Srbije u urbanim centrima, u starosti između 25 i 40, što je primarni period za sklapanje porodice, sklapanje braka, čak polovina muškaraca je van braka i van partnerstva, dakle, nije ni u vanbračnoj, ni u bračnoj zajednici i trećina žena. Dakle, kada mi imamo polovinu stanovništva primarnog reproduktivnog doba van stroja, onda je teško da sa polovinom stanovništva dostignemo taj neki nivo obnavljanja", objašnjava Vasić.
Pitanje efikasnosti populacione politike ostaje otvoreno.
Povezane vesti
"Konstantna centriranost na finansijske mere podrške i rađanju je dokazano nedelotvorna, što primeri zemalja koje decenijama unazad sprovode populacionu politiku potvrđuju, kao što je u Francuskoj, kao što je u Švedskoj", zaključuje Vasić.
Kompletar razgovor sa profesorom Petrom Vasićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)