Ministar prosvete: Akademsku godinu mogu da spasu samo obrazovanje bez politike

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da obrazovni proces treba odvoji od političkih stvari kako bi se rešila kriza koja postoji u obrazovanju i istakao da je to jedini način da se približimo završetku akademske godine na visokoškolskim ustanovama.

Stanković je rekao da je obrazovni sistem stavljen u funkciju dnevne politike i da su zahtevi studenata u blokadi o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i pravljenje izbornih lista ''par ekselans politički zahtevi''.

''Ako hoćemo da rešimo krizu u obrazovanju, moramo da se držimo onoga što je platforma tima premijera Đura Macuta, a to je da odvojimo obrazovni proces od političkih stvari. To je jedini način da se fazno približimo uspešnom završetku godine na visokoškolskim ustanovima'', rekao je Stanković za TV Pink.

On je kazao da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić trebalo da prihvati predlog premijera Đura Macuta od pre oko mesec dana da se uvede 120 dana moratorijuma na blokade uz ocenu da bi četvrtina nadoknade nastave do sada bila realizovana, kao i da bi bilo mnogo lakše uspostaviti dinamiku nadoknade nastave, polaganja ispita, ali i novi upisni ciklus za novu generaciju studenta.

''Ovako, oteže se sa time, dovodi se u pitanje akademska godina'', rekao je Stanković.

On je kazao da će Ministarstvo prosvete pozitivno odgovoriti na zahtev rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića da se da saglasnost za onlajn nastavu za studijske programe koji se realizuju pri univerzitetu navodeći da je ministarstvo pozitivno odgovorilo i na zahteve dekana.

''Neki fakulteti su već počeli sa onlajn nastavom, na Univerzitetu u Kragujevcu svi fakulteti rade po režimu onlajn nastave, u Nišu velika većina njih. U Novom Pazaru se, takođe, odvija onlajn nastava, u Novom Sadu se odvija na sedam fakulteta'', naveo je Stanković.

Govoreći o sastanku sa dekanima fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Stanković je rekao da su dekani uglavnom slušali šta su preduslovi da se akademska godina završi i da se izvrši upis novih studenta.

Tanjug/Rade Prelić

Kako je rekao, među dekanima ima onih koji su se saglasili da počnu sa onlajn nastavom, ima onih koji se premišljaju, ali i onih koji su svesni negativnog niza posledica koje slede ukoliko se akademska godina ne obnovi.

''Svima je jagma oko upisa, zato što znaju da će svršeni srednjoškolci krenuti tamo gde je izvesnije, tamo gde je stabilnija akademska institucija, a to su privatni univerziteti. Svi se plaše da izgube studente, jer je do ove godine je postojala neka vrsta pretplate državnih univerziteta na studiranje'', rekao je Stanković.

Naveo je da na fakultetima koji imaju praktičnu i teorijsku nastavu neće biti lako nadoknaditi školsku godinu ukazujući da je veliki diskontinuitet i kod profesora i kod studenata.

''Taj diskontinuitet traja od decembra i biće jako teško da se izvrši proces tzv. readaptacije. To je jedan psihološko-pedagoški proces bez koga nema mogućnosti da se obrazovni proces efikasno sprovodi'', rekao je Stanković.

Govoreći o onlajn nastavi kao trenutnom rešenju, Stanković je kazao da ta nastava može biti sinhrona i asinhrona koja, kako je objasnio, podrazumeva da svaki profesor snimi svoje predavanje postavi na odgovarajuće platforme i da studenti prate gradivo.

''To je jedna mogućnost, da paralelno s time se postavi i materijal koji podrazumeva neku vrstu vodiča kroz literaturu i da se na adekvatan način daju pitanja, odnosno da se postave zahtevi koji se odnose na studente kada je reč o gradivu'', rekao je Stanković.

Naglasio je da onlajn nastava privremeno rešenje i da je potrebno da se izvrši deblokada akademskih institucija i da se oslobodi prostor akademske institucije da bi se realizovala neposredna nastava.

''Mi smo onlajn nastavu koristili u vreme korone, tada je bila neophodna socijalna distanca između ljudi da se zaraza ne bi širila. Sada je onlajn nastava rešenje u uslovima u kojima su, na žalost, još uvek mnogobrojne, ako ne i sve, visokoškolske ustanove kidnapovane od jednog dela studenta koji misle da imaju sva prava ovog sveta zbog toga što su lišeni mogućnosti da poštuju zakon'', rekao je Stanković.

Govoreći o incidentu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kada je jedan student napao profesorku tog fakulteta i radnika obezbeđenja, Stanković je rekao da ukupna atmosfera koju su, kako je rekao, jednim delom kreirali određeni plenumi, nije regularna od početka decembra i naglasio da su takvi incidenti neprihvatljivi.

''Moramo da prepustimo nadležnim organima da sprovedu istragu i utvrde činjenice i okolnosti u tom slučaju i da, ako postoji dovoljno dokaza, pokrenu odgovarajući postupci da se ovakvo ponašanje sankcioniše'', rekao je Stanković.

"Profesori će dobiti uvećane plate kad počnu da rade"

Stanković je rekao da postoji nužna veza između rada i zarade, te da će profesori koji predaju na univerzitetima dobiti pun iznos uvećanih plata čim počnu sa realizacijom nastavnih aktivnosti.

"Onog trenutka kada se obnovi nastava na svim fakultetima beogradskog i drugih univerziteta, tog trenutka će biti isplaćena puna plata, i to ona uvećana koju je dala prethodna vlada gospodina Miloša Vučevića, ali moraju da prelome pametno i da počnu da se bave svojim poslom i da postanu dostojni svog nastavničkog znanja. Dosta više politike na fakultetima", rekao je Stanković.

Dodao je da onaj ko radi, on može da očekuje pravičnu zaradu.

"Kada vi dajete platu univerzitetskim radnicima ili kada dajete novac za materijalne troškove, vi koristite novac poreskih obveznika. Ne mogu ja nekome da dajem novac, ni ja ni Ministarstvo finansija pre svega, a da on ne radi, jer smo mi taj novac uzeli od ljudi koji su ga zaradili na tržištu. Mi univerzitetskim radnicima da isplaćujemo zarade za blokade? Pritom blokade ne prepoznaje Zakon o štrajku, one ne spadaju u oblik političkog protesta već spadaju u oblik unutrašnjog podrivanja institucije", rekao je Stanković.

Ukazao je da institut plenuma ne postoji ni u Zakonu o univerzitetu, niti u statutu bilo kog univerziteta i bilo kod pojedinačnog fakulteta, već postoji samo Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) i Studentski parlament. "Mi ćemo razgovarati kao ministarstvo sa SKONUS-om o načinu na koji ćemo studentima omogućiti završetak akademske godine onda kada Univerzitetske vlasti, odnosno pojedinačni dekani, omoguće studentima da rade", rekao je Stanković.