"Ne postoji konkretan recept kako pripremiti decu za školu": Koje veštine i znanja dete tog uzrasta treba da ima
Komentari11/06/2025
-07:06
Budući prvaci su dobro informisani, sa krivom kičmom i nedovoljno razvijenim govorom, koji je posledica upotrebe telefona, što dodatno stvara problem sa pažnjom i koncentracijom. To su rezultati testiranja dece pred upis u osnovnu školu, koje je obavljeno krajem maja. Postavlja se pitanje šta roditelji sada da rade, na koji način pripremiti dete za novu životnu fazu i kada je pravo vreme za razgovor sa logopedom i pedagogom.
Samo testiranje može da bude stresan momenat, kažu stručnjaci i naglašavaju da je važno kod dece razvijati životne veštine koje će im pomoći da krenu dalje i da se lakše snađu u školi.
Dejana Jovanović, stručna saradnica psihološkinja u privatnoj predškolskoj ustanovi Mikolu, kaže za Euronews Srbija da priprema dece za školu traje od rođenja i kroz vrtić.
Ona je navela da iskustvo i istraživanja pokazuju važnost sticanja životnih veština u smislu koliko dete ume da se snađe samostalno i da se zainteresuje za sadržaje koje mu se nude.
"To jesu neke veštine o kojima mi pričamo i na tom ranom uzrastu treba da ih podstičemo da se dalje, kada krenu u školu, lakše snađu", rekla je Jovanović.
Ono što je ohrabrujuće, dodaje ona, jeste da su deca danas dobro informisana, što omogućavaju i tehnologije, pored nekih negativnih strana.
Prema njenim rečima, iskustva jesu da testiranje i polazak u školu može za neku decu da bude stresna situacija, dok pojedina deca imaju i kroz predškolstvo priliku da se upoznaju sa školom, sa tim kako škola izgleda, ili imaju brata i sestru koji su već u školi.
Povezane vesti
"To jesu možda neki olakšavajući faktori", rekla je Jovanović.
Međutim, postavlja se pitanje koje veštine i znanja dete tog uzrasta treba da ima.
Govoreći o iskustvu sa novijim generacijama, logopedica Bojana Vulić kaže za Euronews Srbija da su iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, neke stvari mnogo lošije.
profimedia
Ona je saglasan da su deca danas informisanija, ali da je problem jezičko i govorno funkcionisanje.
"Deca danas prilično loše izgovaraju glasove. Očekujemo da sa pet godina deca znaju da pričaju sve glasove. To je sada nekako već postalo standard da mi u tom nekom predškolskom periodu od pet do sedam godina smo zatrpani decom kojima ispravljamo glasiće. A kada bi se sprovele te neke stvari koje su preventive, ne bi bilo potrebe za tim", rekla je Vulić.
Kada je reč o jezičkom razvoju, ona je navela da je bogatstvo rečnika današnje dece prilično lošije u odnosu na prethodne generacije i da se na tome prosto ne radi dovoljno.
"Nismo svesni koje to benefite nosi kasnije za život i za školovanje i koje su posledice toga što na tome ne radimo", naglasila je Vulić.
Povezane vesti
Ona kaže da ne postoji ništa jednostavnije od čitanja knjiga za decu ili čitanja knjiga sa decom.
"To je toliko jednostavno i toliko zapostavljeno i zanemareno u današnje vreme da se za to nikad nema vremena. Smatramo nekako da ćemo decu radije da spremimo za školu tako što ih upisujemo u razne školice, pa da nauče različite veštine, da znaju i engleski jezik, da barataju sa programiranjem za decu. Obučavamo ih veštinama koje nisu toliko neophodne, nisu im ta znanja toliko neophodna koliko je spremiti ih da ona zaista mogu da uče sutra kada se nađu u situaciji da samostalno treba da uče i da razumeju nova znanja i da stiču nove veštine", rekla je Vulić.
Kako izgleda testiranje
Da na testiranju za prvi razred nema netačnih i tačnih odgovora kaže Dejana Jovanović.
To testiranje, kako objašnjava, jeste više u smislu toga kako se dete ponaša u nekim novim situacijama, kako reaguje na stres i kako pristupa rešavanju zadataka.
"Mislim da su i te informacije dosta važne, pored te neke informisanosti i pitanja koja dobija", dodaje Jovanović.
Vulić kaže da na testiranju očekuje da dete nema tu vrstu stresa u situaciji kada ih neko nešto ispituje, da može opušteno da odgovara na pitanja, da je dovoljno socioemocionalno zrelo da može da se odvoji od roditelja i da odgovara na pitanja.
Očekuje se, dodaje, da deca budu dobro orijentisana u vremenu i prostoru, da znaju za vremenske pojmove kao što su juče, danas, sutra, prekosutra, da kažu adresu na kojoj živi, da izbroje nekoliko brojeva, da nastave stih, da su grafomotorno spremni za držanje olovke, kao i da znaju šta je levo, a šta desno.
"To su ta neka tzv. blic pitanja gde mi u stvari lovimo da li kod deteta postoji nešto zbog čega bi trebalo da radimo malo jače, intenzivniju stimulaciju, kako ne bismo ili kako bismo u stvari na vreme otkrili koje su detetove slabosti i na tome radili", rekla je Vulić.
Kako deca najbolje usvajaju veštine?
Navodeći da često deca ne izgovaraju sva slova pravilno, Vulić navodi da deca danas pre svega imaju mnogo slabiju pažnju i koncentraciju.
profimedia
"Imaju utisak da oni nekako dominiraju vremenom i da sami procenjuju da je to njima dosadno. Njima mnoge stvari koje su nekako očekivane da bi deci trebalo da budu zabavne, postaju nekako dosadne. I čim osete tu neku vrstu pritiska da se od njih traži nešto, da se od njih nešto očekuje, umeju da odustaju. Taj moment zatvorenosti dece za učenjem i za usvajanjem novih znanja je nešto što ja mislim da je stvar do nas kao roditelja da na tome radimo", rekla je ona.
Ističući važnost pažnje i koncentracije, Jovanović je pomenula socioemocionalne veštine i iskazivanje emocije.
"Sve češće se u psihologiji sada i govori o tome da se to dobija kroz neke osnovne rutine, kroz svakodnevna iskustva i da su to neka polja i prirodno okruženje u kojem u stvari deca najbolje uče. Da li posmatrajući svoje roditelje, da li okolinu, vršnjake, vaspitače ili kasnije učitelja ili nekog s kim rade, to učenje ne može se odvojiti od nekog konteksta u kom je to dete, odnosno ta porodica“, rekla je ona.
Jovanović smatra da je pozitivno to što su deca danas informisanija, ali da je pitanje na koji način i koliko duboko pristupaju informacijama.
"Mislim da to isto može biti tema za razgovor i da to ima veze sa pažnjom i koncentracijom kojih je danas i kod odraslih, pa onda i deca, sve manje i nekako fluidnije. Sigurno da to ima veze i sa tehnikom i digitalnim svetom", rekla je ona.
Ona kaže da bi 15 minuta dnevno trebalo posvetiti razgovoru sa decom bez telefona i drugih aktivnosti tipa kuvanja ručka ili stavljanja veša u mašinu.
Vulić smatra da roditelji greše kada nabucuju stres deci zbog testiranja i da je važno kakve im poruke šalju.
"Tu vrstu projekcije, znači poruka koju mi šaljemo našoj deci, da li je škola nešto što je baš dobro za tebe, gde će ti biti mnogo lepo, najlepše doba, ili mi šaljemo poruku da te tamo čeka nešto strašno i sad će tebe tamo neko da muči, sad ćeš ti morati da učiš, to je sad prosto stvar naše individualnosti“, rekla je ona.
Jovanović kaže da ne postoji neki konkretan recept kako pripremiti decu za školu, ali da ta mogućnost neke poznatosti, u stvari daje detetu osećaj sigurnosti.
Ona je dodala da je bi zato bilo dobro da, ukoliko je to moguće, dete zna kako će izgledati prostor gde će ići u školu i kako će izgledati testiranje.
Komentari (0)