Otpadne vode direktno u prirodu: Da li Srbija gubi bitku za životnu sredinu?

Kada je u pitanju prečišćavanje otpadnih voda, naša zemlja je na samom začelju u Evropi. Na to ukazuju stručnjaci, ali i statistički podaci po kojima se u gradskim sredinama prečišćava oko 20 odsto sakupljene vode u kanalizaciji. Iako se kanalizaciona mreža užurbano širi, procena je da na nivou Srbije čak oko 40 odsto domaćinstava nije priključeno na kanalizaciju.

I u tim slučajevima, otpadna voda završava direktno u prirodi. Decenijama unazad, problem je isti. Pretežno zbog nedovoljnog ulaganja u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, jer je u pitanju izuzetno skupa i kompleksna infrastruktura, kažu na građevinskom fakultetu u Beogradu.

Upravo glavni grad naše zemlje je jedini u Evropi koji nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, kao ni druga dva najveća grada u Srbiji, kaže profesor Aleksandar Đukić. 

"Tu govorimo o hiljadama kilometara kolektora koji su skupi, velikih dimenzija, zatim obimnim građevinskim radovima. I na kraju, sve te otpadne vode ne smeju da se ispuštaju bez prečišćavanja, ukoliko želimo da sačuvamo našu životnu sredinu i reke. Ukupno u Srbiji je izgrađeno preko 50 postrojenja. Nažalost, zbog nedovoljnog održavanja, skoro polovina njih je ugašena. Tako da danas imamo u radu nekih manje od 30 postrojenja koja imaju neki prihvatljiv efekat", rekao je on.

Procena je da je Srbiji potrebno gotovo 360 postrojenja za preradu otpadnih voda, a da čak njih 200 je spremno da se finansira kroz inostrane fondove i kredite.

Tu je najpoznatiji projekat "Čista Srbija", vredan više od tri milijarde evra, koji se finansira od kineskog kredita. Sa druge strane, iz organizacije RERI se ukazuje na netransparentnost ovog i njemu sličnih projekata, ali i na zakon o komunalnim delatnostima i član 12a koji predviđa da lokalne samouprave mogu dobrovoljno da prenesu pitanje komunalnih usluga na centralni nivo.

"Zbog toga smo i želeli da iskoristimo ovu priliku da u ovom završnom događaju alarmiramo da se dešava nešto što bi moglo da rezultira monopolizacijom upravljanja, izgradnjom i isporukom komunalnih usluga na lokalnom nivou u rukama jednog ili malog broja privatnih kompanija, budući da ovo može da se sprovede putem javnog partnerstva i javne koncesije", rekao je Mirko Popović, programski direktor "RERI".

Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se kanalizaciona mreža širi, pa je tako ta mreža u prošloj godini veća za 0,7 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Najveći zagađivači su gradska domaćinstva, dok je udeo industrije u tom problemu značajno manji, ali i potencijalno opasniji.