Vrućina ugrožava radnike, a zakon ćuti: Zašto Srbija još uvek nema obavezan prekid rada na temperaturama iznad 36°C?

Srbija je pod crvenim meteoalarmom zbog toplotnog talasa, s temperaturama koje će od četvrtka, 24. jula dostići i 40°C. Iako visoke temperature ugrožavaju zdravlje radnika, posebno onih na otvorenom, u Srbiji ne postoji zakonska obaveza za prekid rada, već samo preporuke.

Ružica Grabović Marković, savetnica za bezbednost i zdravlje na radu u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ističe da smernice Vlade iz 2007. godine savetuju izbegavanje rada na temperaturama iznad 36°C u periodu od 11 do 16 časova, uz smanjenje fizičkog napora, češće pauze i zaštitnu opremu.

"Smernica kaže da rad preko 36 stepeni između 11 i 16h treba izbegavati, smanjiti maksimalan fizički rad, povećati broj zaposlenih i ne izlagati se direktno sunčevoj svetlosti", navodi ona i dodaje da su poslodavci dužni da obezbede adekvatne uslove rada, ali da mnogi to doživljavaju kao trošak, a ne kao benefit za poslovanje.

Problem dodatno otežava nedostatak inspektora – samo 250 njih kontroliše oko 400.000 privrednih subjekata, što onemogućava efikasnu proveru. Prošle godine, zbog rekordno toplog jula, sindikati su predložili izmenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tražeći da preporuke postanu obavezujuće, ali inicijativa nije usvojena.

Christian Ohde / imageBROKER/akarelias, Panther Media GmbH / Alamy / Profimedia

Takođe, predlog za obavezne Odbore za bezbednost i zdravlje na radu u firmama sa preko 50 zaposlenih, nije prošao.

Grabović Marković naglašava da upravo iz tih razloga sindikati informišu radnike o pravima i podstiču osnivanje odbora za bezbednost i zdravlje na radu, gde bi zajedno sa poslodavcima radili na rešenjima.

Inače, kazne za nepoštovanje bezbednosti na radu kreću se od 1,5 do 2 miliona dinara.

U slučaju ekstremnih vrućina jedino je moguće proglasiti elementarnu nepogodu čime bi tog dana rad zakonski bio obustavljen. Osim toga, zakon inspektorima omogućava zabranu rada ili zatvaranje gradilišta na 15 do 30 dana u slučaju nepoštovanja bezbednosnih propusta. Međutim, nedostatak inspektora ograničava primenu ovih mera.

"Može da se proglasi elementarna nepogoda i može da se zabrani rad. Novijim zakonom je omogućeno da inspektor ima mogućnost da zatvori gradilište od 15 do 30 radnih dana ako nisu obezbeđene adekvatne mere bezbednosti", kaže ona.

Za radnike na gradilištima i putevima, koji su izloženi ne samo vrućini već i štetnim gasovima, ključno je pridržavanje mera poput nošenja zaštitne opreme i češćih smena. Sindikati pozivaju na veću odgovornost poslodavaca i hitnu reformu propisa kako bi se radnici zaštitili od ekstremnih vremenskih uslova, koji postaju sve češći usled klimatskih promena.