Macura: Uvođenje femicida kao posebnog instituta u Srbiji zavisi od kapaciteta tužilaštva

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura izjavila je da je uvođenje femicida kao posebnog krivičnog dela, kao što je to nedavno učinio italijanski Senat, važno za podizanje svesti o nasilju nad ženama, ali da uvođenje tog instituta u srpsko zakonodavstvo zavisi od kapaciteta tužilaštva da ga dokazuje.

"Naši propisi, kada su u pitanju teška ubistva, jesu strogi, ali ono što je intrigantno u vezi sa vešću koja dolazi iz Italije jeste to da su oni uveli novo krivično delo u krivični zakonik. Pitanje pred kojim se nalazi naše zakonodavstvo, kada mnoga druga zakonodavstva još nisu prepoznala femicid kao posebno krivično delo, jeste teret dokazivosti", rekla je Macura za K1 televiziju.

Izazov u prepoznavanju femicida kao posebnog krivičnog dela je, kako je rekla, pre svega za one koji bi trebalo da dokažu da je to delo izvršeno, kao i da je to na teretu tužilaštva.

"Kada bi naše tužilaštvo imalo kapacitet da prepozna ovo kao krivično delo i, samim tim, imalo kapacitet da to delo i dokazuje, onda bi imalo smisla da se u naše zakonodavstvo uvede jedan takav institut", rekla je Macura.

Ona je istakla da praksa u regionu nije ujednačena, jer dok neke zemlje, poput Severne Makedonije i Hrvatske, imaju femicid kao posebno krivično delo, u praksi ono još nije primenjeno.

Ministarka je podsetila da je ključni pravni okvir u borbi protiv nasilja Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od 2017. godine, i najavila da će izmene tog zakona biti razmatrane na jesen, najkasnije do kraja godine

"U te izmene biće uključeni svi predstavnici koji se nalaze na prvoj liniji odbrane žena od nasilja, prvenstveno MUP, Ministarstvo zdravlja, tužilaštvo, centri za socijalni rad - svi oni koji primenjuju zakon ili se s njim susreću", kazala je Macura.

Prema njenim rečima, mnoge žene odustaju od sudskog postupka jer on dugo traje i dovodi do retraumatizacije žrtve.

"Najčešće odustaje kada započne proces pred sudom, jer on traje dugo, a žena prolazi kroz višestruku retraumatizaciju. Možda ne bi bilo loše da svi zajedno analiziramo upravo taj korak i pronađemo način kako da žrtvi olakšamo da istraje u procesu i da se trajno udalji od nasilnika", rekla je ministarka.

Macura je ukazala i na važnost dodatnih zaštitnih mera, uključujući sigurne kuće, i pozvala javnost da ne ćuti na nasilje.

"Postoje mere zaštite o kojima se ne govori često, a koje prevazilaze okvire Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, to su sistemi sigurnih kuća, koje pružaju neposrednu fizičku zaštitu. Međutim, većina žena odbija taj korak, jer smatraju da su dovoljne mere koje se primenjuju po zakonu. Iako većina mera daje dobre rezultate, postoje patološki, ekstremni slučajevi koji zahtevaju veći angažman od onoga što Zakon predviđa", navela je Macura.

Ministarka je apelovala na sve da, ako znaju da neko trpi nasilje, to i prijave, naglasivši da ne smemo biti posmatrači takvih dela.

Govoreći o ekonomskim i emotivnim razlozima zbog kojih se žene vraćaju nasilnicima, Macura je rekla da je često problem i u tome što žene nemaju mogućnost da same raspolažu svojim novcem, čak i kada zarađuju.

Ministarka je najavila da će Alimentacioni fond, kojim država obezbeđuje alimentaciju deci kada roditelji to ne čine, početi da funkcioniše početkom avgusta.

"Alimentacioni fond počinje da funkcioniše početkom avgusta. Usvojen je početkom juna, tako da dva meseca od objavljivanja u Službenom glasniku stupa na snagu. Opredeljeno je 500 miliona dinara za primenu ovog zakona za ovih nekoliko meseci do kraja godine. U odnosu na to videće se i planiranje sredstava za narednu godinu. Verujem da će sredstva biti i veća, ali treba da vidimo kako će to sada izgledati u praksi", rekla je Macura.