Digitalizacija katastra nepokretnosti: 25 miliona sati manje čekanja u redu za građane, ušteda i na taksama
Komentari
03/08/2025
-18:54
Vlada Srbije je digitalizacijom katastra nepokretnosti u proteklih sedam godina uštedela građanima 25 miliona sati, koliko bi čekali u redovima u starom sistemu, kao i 120,5 miliona evra koliko bi ih koštala taksa, izjavila je danas Emilija Katić iz Republičkog geodetskog zavoda.
"Uložio se veliki trud države i Republičkog geodetskog zavoda da bi se građanima olakšale procedure i sada određene institucije pokušavaju da vrate građane u birokratski lavirint", rekla je Katić za Tanjug.
Prema njenim rečima, građani više nisu u obavezi da sami pribavljaju overen list nepokretnosti, odnosno izvod iz baze katastra nepokretnosti.
"Po zakonu, niko od državnih organa, državnih institucija, javnih preduzeća, bilo koje fizičko ili pravno lice koje ima javnu vlast ne sme da vam traži da donosite fizički, vi kao građani, overen list nepokretnosti. Zato što su svi državni organi umreženi sa bazom katastra nepokretnosti, što znači da elektronskim putem mi razmenjujemo podatke i oni mogu imati uvid u sve podatke katastra iz baze i prikupiti ih sami", rekla je Katić.
Katić ističe da ovo nije novina, već procedura koja se po Zakonu o digitalnim dokumentima primenjuje od 2021. godine.
Građani, kako kaže, ne treba da troše svoje vreme niti svoj novac na nešto što institucije treba same da urade.
"Ne poštuje se zakon, a da je problem masovan uvideli smo podacima naše institucije da je samo u julu 2025. više od 61 odsto građana koji su došli na šaltere katastra nepokretnosti došli isključivo tražeći overen list nepokretnosti, jer ih je poslala neka institucija", rekla je Katić.
Povezane vesti
Njena preporuka je da se u tom slučaju od institucije napismeno traži zahtev za vađenje overenog lista nepokretnosti i da se on preda u upravnu inspekciju jer je to, kako navodi, najbolji i najefikasniji način da se prijavi onaj ko krši zakon.
"Ako građani baš žele taj ljubičasti pečat na overenom listu nepokretnosti, tj. izvodu iz baze katastra, to mogu učiniti putem notara, tj. javnih beležnika kojih ima više od 200, putem ovlašćenih geodetskih organizacija kojih ima više od 700, kao i posrednika u kupovini nepokretnosti kojih ima preko 1.500", rekla je ona.
Katić napominje da je se u tom slučaju izvod plaća, što nije slučaj sa digitalnim izvodom koji se može dobiti jednim klikom preko e-katastra.
Na pitanje da li je tačna informacija da je katastar hakovan i da već dve nedelje ne radi, Katić kaže da to nije tačno.
"Katastar Republike Srbije radi, sistem RGZ radi neometano i stabilno, sve službe katastra nepokretnosti rade. Tehničke probleme sa pravosudnim informacionim sistemom su imali javni beležnici, sud i javni izvršitelji. To su tehnički problemi sistema koji nije u nadležnosti niti u infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda, niti imamo tehničku kontrolu nad njim. On je u nadležnosti Ministarstva pravde o čemu je ministarstvo i dalo dva zvanična saopštenja u javnosti, potpuno transparentno", rekao je Katić.
Ona ističe da bi od sutra i taj sistem trebalo da se normalizuje i počne sa radom.
Govoreći o najnovijem izveštaju o tržištu nepokretnosti za prvi kvartal 2025. godine, Katić kaže da je ukupna vrednost prometa iznosila 1,7 milijardi evra što je rast za više od devet odsto u odnosu na isti period protekle godine.
Povezane vesti
"Definitivno su stanovi bila dominantna kategorija koja je bila jako tražena i to je verovatno i doprinelo rastu tržišta. Najskuplji kvadrat stana prodat u celoj Srbiji, prodat je u Beogradu, na opštini Savski Venac, za 9.800 evra, dok je najjeftiniji kvadrat stana prodat po ceni između 500 i 600 eura u Prokuplju i Zaječaru", rekla je ona.
Cena najskupljeg gražnog mesta iznosila je 66.000 evra i ono je prodato na Savskom vencu, dok je najskuplja kuća za 2,2 miliona evra prodata na Vračaru.
"Prošle godine su keš kupci dominirali, verovatno jer je cena kamatne stope bila veća i krediti skuplji. Ove godine takođe prednjače keš kupci, međutim, slika početkom 2025. je da je 25 odsto svih kupljenih stanova upravo bilo na kredit što znači da je svaki četvrti stan u Srbiji kupljen na kredit", rekla je Katić.
Povezane vesti
Komentari (0)