Gradski zavod za javno zdravlje Beograd objavio preporuke za vozače i roditelje povodom početka školske godine
Komentari
28/08/2025
-17:18
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, povodom početka nove školske godine, objavio je preporuke za vozače u kojima navode da treba da obrate posebnu pažnju na decu školskog uzrasta, kao i preporuke za roditelje u kojima navode da je potrebno da usmere decu na bezbedno ponašanje u saobraćaju.
"Povratak u školske klupe donosi novi raspored, obaveze, susrete sa drugarima, ali i pojačan saobraćaj, više vremena provedenog van kuće, pa samim tim i veću izloženost različitim uticajima. Upravo zato je važno da svi učesnici u saobraćaju budu posebno oprezni, ne samo kako bismo školsku godinu započeli bezbedno, već i kako bi bezbednost ostala stalno prisutna tokom cele godine", navodi se u objavi.
Ističu da svako dete zaslužuje da bezbedno stigne u školu i vrati se kući i da većina dece školskog uzrasta još uvek nema razvijenu sposobnost procene rizika u saobraćaju, što ih čini jednom od najugroženijih grupa, a među njima su đaci prvaci u najvećem riziku od neopreznosti, pošto se većina njih tada i osamostaljuje kao pešaci, odnosno učesnici u saobraćaju.
"Jedan trenutak nepažnje može da promeni sve"
Različiti faktori mogu da utiču na nepažnju dece kada su na ulici, a najčešće su to saobraćajna buka, razni zvukovi, smanjena pažnja, ali i zanesenost igrom, žurba da stignu u školu ili kući, kao i nedovoljno razvijena sposobnost da pravilno procene brzinu i udaljenost vozila, a zbog telesne visine, njima je otežano da vide saobraćaj oko sebe, dok je vozačima takođe teško njih da uoče.
"Jedan trenutak nepažnje može da promeni sve - zato je važno da budemo pažljivi, naročito u blizini škola", poručuju iz ovog zavoda.
Navode da je izuzetno važno da se deca od najranijeg uzrasta edukuju o bezbednom ponašanju u saobraćaju, uz podršku roditelja, nastavnika i celokupne zajednice kako bi se sprečila mogućnost povređivanja, te je neophodno da i deca i vozači poštuju pravila, savete i preporuke radi što veće bezbednosti u saobraćaju.
Dete uči o ponašanju u saobraćaju još od prvih koraka, posmatrajući i oponašajući odrasle i upravo zato je važno da roditelji i svi oni koji brinu o deci imaju ključnu ulogu u njihovom vaspitanju i formiranju bezbednosnih navika.
profimedia
Povezane vesti
Od velikog je značaja da se još od najranijeg uzrasta pružaju jasna uputstva, ali i dosledan primer, jer oni upravo kroz svakodnevne situacije u kojima zajedno učestvuju tokom šetnje, prelaska ulice ili vožnje, usvajaju osnovna pravila i razvijaju svest o značaju bezbednosti u saobraćaju.
U preporukama za roditelje objavljenim na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi se da decu treba naučiti da uvek hodaju po trotoaru, što dalje od kolovoza, da nikada ne istrčavaju na ulicu - čak ni za loptom ili drugom igračkom, da ulicu prelaze isključivo na obeleženom pešačkom prelazu, da ne trče preko pešačkog prelaza, već prelaze mirnim korakom, kao i da usvoje zlatno pravilo: stani - pogledaj levo, desno, pa opet levo - osmotri - pređi.
Osim toga navodi se da deca ne treba da se igraju u blizini ulice, na parkingu ili između vozila – što je posebno opasno jer ga vozači ne mogu uočiti i da ne koriste slušalice, mobilne telefone ili druge uređaje dok učestvuje u saobraćaju, kao i da uvek treba da sačekaju da vozilo ode (autobus, kombi) kako bi ulicu prešli na bezbedan način.
Takođe, savetuju roditeljima da u prvim nedeljama prate dete do škole i nazad, i šetaju sa njim najbezbednijom, a ne nužno najkraćom rutom, kao i da ga upozore ga na opasnosti i ohrabre ga da uvek bude pažljivo i odgovorno, kao i da je važno da prelaze ulicu zajedno, mirno i po pravilu, jer deca uče po ugledu i zato primer roditelja mora da bude dosledan.
Preporučuju da deca u uslovima smanjene vidljivosti kada je magla, sumrak ili zima nose svetlu odeću ili garderobu sa reflektujućim elementima - na rancu, jakni, obući, dok je za kišu i vetar bolje odabrati kišnu kabanicu nego kišobran, koji detetu može ometati vidik i kretanje.
U preporukama za vozače objavljenim na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi se da su deca najranjiviji učesnici u saobraćaju - zbog svoje veličine, nepredvidivog ponašanja i ograničene sposobnosti da pravilno procene opasnost zbog čega je odgovornost na vozačima da budu maksimalno pažljivi, posebno u zonama u kojima se deca kreću.
"Dete može napraviti grešku – vi ne smete"
Osim toga, navode da vozači treba da smanje brzinu u zoni škola, vrtića i igrališta, da se približe tim zonama sa maksimalnim oprezom i prilagode brzinu vozila preporučenoj - 30 km/h.
Povezane vesti
Takođe, savetuje im se da uvek budu spremni da naglo zaustave vozilo ukoliko dete iznenada istrči na ulicu, kao i da Zakon obavezuje vozača da zaustavi vozilo i propusti dete koje je na pešačkom prelazu čak i ako nema semafora.
Podsećaju da ne treba zaobilaziti vozila koja su se već zaustavila na prelazu, jer iza njih može biti dete kao i da je potrebno da voze bez ometanja i da budu 100 odsto prisutni što će se postići ne korišćenjem telefona, ne okretanjem ka putnicima i tako što se neće jesti za volanom, jer jedan trenutak nepažnje može dovesti do tragedije
"Zapamtite: Dete može napraviti grešku – vi ne smete. Budite odgovoran vozač. Bezbednost dece je u vašim rukama", navodi se u pomenutoj objavi.
Pravilno nošenje školskog ranca važno za zdravlje kičme i pravilan razvoj
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, povodom početka nove školske godine, objavio je danas da je pravilno nošenje školske torbe ili ranca značajno za zdravlje kičme i pravilan razvoj i da optimalna težina školske torbe treba da iznosi najviše 15 odsto telesne težine deteta.
U objavi navode da je školski uzrast period najintenzivnijeg fizičkog i mentalnog razvoja deteta, zbog čega uticaji sredine u tom periodu igraju značajnu ulogu i zaslužuju posebnu pažnju.
"Veoma je važno blagovremeno prepoznati i otkloniti potencijalne rizike kako bi se predupredile moguće posledice po rast i razvoj. Jedan od često zanemarenih, ali vrlo štetnih faktora u tom uzrastu jeste preteška školska torba. Ona može dovesti do bolova u vratu, grudima i leđima, kao i do lošeg držanja tela, deformiteta kičmenog stuba i stopala", navodi se u objavi.
Prema podacima dostupnim Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, a koji se odnose na podatke sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, obavljenih tokom 2023. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, utvrđeno je da je loše telesno držanje prisutno kod 10,7 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece u osnovnoj školi.
Tanjug/Dušan Aničić
Od ukupno pregledane dece najčešće zastupljen deformitet je kifoza (krivljenje kičme unazad) sa zastupljenošću od šest odsto, kao i deformiteti stopala sa udelom od 22,4 odsto.
Ukazuju da je preporuka lekara da optimalna težina školske torbe treba da iznosi od pet do 10 odsto, do najviše 15 odsto telesne težine deteta, a sve preko toga jako je štetno za koštano-mišićni sistem i njegov razvoj.
Navode i primer da ako je težina školske torbe sa priborom do 10 odsto telesne težine deteta, to znači da dete težine od 22 do 25 kilograma što je prosečna težina deteta pri polasku u prvi razred osnovne škole, ne bi trebalo da nosi školsku torbu težu od 2 do 2,5 kilograma.
Osim toga, oblik i veličina školske torbe treba da budu prilagođeni kako bi se smanjilo opterećenje i bol u leđima, a vrh torbe treba da se nalazi nekoliko centimetara ispod vrha lopatica a njen donji deo nekoliko centimetara iznad struka.
Takođe, torba pre svega, mora da odgovara visini deteta i ne sme prelaziti iznad detetovih ramena, kako dete ne bi palo ukoliko se nagne napred, naramenice moraju biti široke, adekvatno podešene i dobro postavljene kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena, nošenje torbe na samo jednom ramenu izaziva bolove u mišićima i dovodi do problema sa držanjem i položajem tela.
Navode i da dužinu naramenica treba prilagoditi tako da torba bude visoko na leđima i blizu kičme, jer labavo postavljena torba izaziva krivljenje kičme i bol u leđima, kao i da torba treba da ima više pregrada, kako bi težina njenog sadržaja bila efikasnije preraspodeljena.
Preporučljivo je da najveći deo ranca bude uz leđa, kako bi najteže knjige zauzele baš taj deo, kao i da ima čvrst rajsferšlus kako bi dinamičko opterećenje na kičmu bilo manje, a torbe koje nisu preporučljive su one sa točkićima i produženom ručkom zbog opterećenja strane tela koja "povlači" torbu, što izaziva krivljenje kičme, kao i bolove u ramenima, jer mogu dovesti i do saplitanja tako da ovakav model torbe definitivno treba izbegavati.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saveruje roditelje da bi deca trebalo da učestvuju u odabiru torbe, jer je bolje izabrati torbu koju će dete rado nositi, kao i da torba i pernica treba da budu od lakšeg materijala, a trebalo bi izbegavati i kupovinu svezaka tvrdog poveza, koje su mnogo teže.
Takođe, navode da roditelji trema da pokažu deci pravilno pakovanje školske torbe - najteži deo sadržaja uvek ide bliže detetovim leđima, kao i da treba redovno da kontrolišu i "pročiste" sadržaj torbe, imajući u vidu da deca neretko nose nepotrebne stvari, kao i da provere da li deca, naročito ona mlađeg uzrasta, spremaju školsku torbu prema rasporedu za taj dan, jer se često dešava da deca nose sve knjige u školu.
Osim toga, navode da decu treba naučiti da nose pravilno školsku torbu, nikako ne na jednom ramenu i da ih redovno pitaju da li im nošenje školske torbe izaziva umor ili bol, trnjenje ili gubitak osećaja u rukama, bol i ukočenost u vratu, crvenilo na ramenima.
Ukoliko dete svakodnevno nosi veliki broj knjiga, treba se posavetovati sa učiteljem ili razrednim starešinom, kao i da ukoliko je detetu neophodna pomoć da podigne torbu ili ranac na ramena, ukoliko se naginje napred kada hoda sa torbom na leđima ili se zadiše nakon kratkog hoda sa torbom, velika je verovatnoća je torba vašem detetu preteška.
Korišćene savremene tehnologije u učenju treba da bude sa oprezom
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdao je preporuke za škole i nastavnike i učitelje u kojima navode da je potrebno obezbediti prostor ili ormariće za ostavljanje knjiga i pribora, ukoliko je to moguće, kao i dati jasne instrukcije deci o materijalu koji treba poneti u školu, po danima, kako bi se izbeglo nošenje nepotrebnih stvari koje mogu učiniti ranac preteškim.
Osim toga, preporučuju se da posavetuju decu i roditelje da koriste sveske mekih poveza.
Takođe, navode da korišćene savremene tehnologije u učenju treba da bude sa oprezom, zbog negativnih aspekata digitalnog sveta i sedentarnog načina života.
Fizičku aktivnost navode kao ključni faktor koji može sprečiti deformitete kičme i dodaju da nedovoljna fizička aktivnost je podloga za nastanak različitih koštano-mišićnih deformiteta.
Jako je bitno fizičku aktivnost uvrstiti u svakodnevne nastavne i vannastavne aktivnosti, jer svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću smanjuje verovatnoću od potencijalnih deformiteta i blagotvorno utiče na rast i razvoj dece.
"Pravilno nošenje školske torbe i svakodnevna fizička aktivnost uz to jednostavne su navike koje mogu napraviti veliku razliku u odrastanju deteta. Uz malo pažnje i podrške, moguće je sprečiti brojne potencijalne probleme i omogućiti deci da rastu zdravo i bezbedno", navodi se u objavi.
Komentari (0)