U Srbiji godišnje tri hiljade prijava nestanaka, Paunović: Nestali ne smeju da budu nevidljivi

Za godinu dana u Srbiji se prijavi nestanak oko tri hiljade ljudi, rekao je za Euronews Srbija Vladimir Paunović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu. On takođe kaže da su brojni razlozi nestanka, ali i da je u cilju efikasnije i brže potrage za nestalima potrebno uvesti zvanični javni registar. 

“Kada govorimo o broju od tri hiljade nestalih, pre svega mislimo na tri hiljade objava za ljudima. To zapravo znači da određeni broj ljudi nestaje više puta tokom godine, odnosno da se njihov nestanak prijavljuje više puta”, objasnio je on. 

Prema njegovim rečima, glavni razlozi zbog kojih se broj prijava povećava povezani su pre svega sa strukturom stanovništva.  

“Imamo sve više starih ljudi, osoba obolelih od demencije, od Alchajmerove bolesti, ljudi sa različitim mentalnim poremećajima, pa se dešava da oni nestanu. Kada je reč o mladima, najviše nestaju deca koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite, pre svega u hraniteljskim porodicama“, kaže Paunović. 

Iako broj prijava zabrinjava, on navodi i da statistika pokazuje da većina slučajeva ipak dobije epilog.  

Euronews

“Najveći broj tih slučajeva bude rešen. Kada gledamo statistike mladih ljudi, to su uglavnom tinejdžeri između 13 i 18 godina, koji nestaju posle sukoba sa roditeljima ili hraniteljima. Ohrabruje činjenica da se najveći broj ovih slučajeva uspešno razreši“, navodi Paunović. 

Ipak, ono što njega lično brine jeste porast nestanaka odraslih osoba.  

“To su ljudi sa različitim mentalnim poremećajima. Njihovi nestanci nisu planirani – oni odlaze od kuće usled bolesti ili rastrojstva i, nažalost, deo njih se nikada ne vrati“, upozorava on. 

Javnost bez pristupa državnom registru 

Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi svoj registar nestalih lica, ali on nije javan. Paunović smatra da bi to trebalo da se promeni.  

“Mislim da je jako važno da Srbija dobije javni registar nestalih lica, po uzoru na druge evropske države. Naše istraživanje pokazuje da 70 do 80 odsto evropskih zemalja ima javne registre – među njima su Britanija, Nemačka i Francuska”, rekao je on. 

Naglašava da je ključna uloga javnog registra upravo u brzini reagovanja. 

“Ako bi vest o nestanku bila dostupna u kraćem vremenskom periodu, šanse za pronalazak bi bile daleko veće. Ljudi bi imali priliku da se uključe – ne aktivno, ali prepoznavanjem i prijavom osobe policiji. Upravo je tu najveća vrednost registra“, objasnio je. 

Paunović navodi da javni registar ne bi sadržao više od osnovnih podataka, i navodi da ništa više od onoga što već ima nije potrebno. 

Euronews

“Imate sliku, mesto nestanka, okolnosti i opis osobe. To su najbitnije informacije. Naša kampanja, koja traje od 2017. godine, zasniva se na poruci da nestali ne smeju da budu nevidljivi. Nažalost, u ovoj situaciji oni to često jesu“, kaže. 

Centar za nestalu i zlostavljanu decu trenutno vodi sopstveni registar, na kojem se nalazi oko 120 osoba za kojima se i dalje traga.  

“To nisu samo podaci za ovu godinu. Na listi je i određen broj ljudi za kojima se traga već godinama“, objašnjava Paunović. 

Za njega je poruka jasna, a to je da su nestali ljudi naša realnost. Kako je objasnio, to nije nešto što se dešava nekome tamo daleko, već može da pogodi svakog.  

“Zato je važno da kao društvo shvatimo ozbiljnost problema i damo sve od sebe da se potraga olakša i ubrza“, rekao je on. 

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.