Zakon o dobrobiti životinja izazvao buru: Zbog čega aktivisti upozoravaju da izmene nisu dobre

Pripremaju se izmene Zakona o dobrobiti životinja, a Ministarstvo poljoprivrede najavljuje da će novi propisi biti usklađeni sa standardima Evropske unije. Ipak, deo stručne javnosti i organizacija za zaštitu životinja oštro kritikuje predloženi nacrt, smatrajući da on ne unapređuje već pogoršava položaj životinja u Srbiji. 

Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia ocenjuje za Euronews Srbija da je nacrt loš, i dodaje da je najveći problem to što niko od onih koji svakodnevno rade sa životinjama nije bio konsultovan, a vreme za javnu raspravu je vrlo kratko. 

Prema njegovim rečima, nacrt predviđa da se hvatanje napuštenih životinja poveri privatnim firmama, koje neće imati obavezu da podnose izveštaje o svom radu. 

“To znači da sutra vaš pas može nestati i da nikada ne saznate šta se s njim desilo. Privatne firme bi mogle da ih preprodaju ili jednostavno eutanaziraju bez traga. Biće brojne privatne firme koje će da hvataju životinje, bez ikakvog izveštaja. Otvaraju se razne mogućnosti“, upozorava Gavrić. 

Dodatnu zabrinutost izaziva i predlog po kojem bi ministar poljoprivrede mogao da donese odluku o eutanaziji čitave vrste.  

“Praktično se otvara prostor da se, recimo, neka divlja životinja ubija zbog krzna i profita“, dodaje on. 

Aktivisti ističu da postojeći zakon već sadrži rešenja koja treba dosledno primenjivati, a ne ukidati.  

profimedia

“Sterilizacija, kastracija, čipovanje - sve to stoji u aktuelnom zakonu. Problem je što se ti propisi ne sprovode. Umesto da rešavamo posledice, moramo da radimo na uzrocima i na edukaciji građana“, navodi Gavrić. 

On dodaje da je veliki broj životinja na ulicama posledica neodgovornog vlasništva. Kako objašnjava, ljudi često uzmu psa ili mačku bez razmišljanja, a kada shvate da nemaju vremena, te životinje završe na ulici. Živa bića, naglašava on, “nisu cipele koje možemo da ostavimo u ormanu”. 

Edukacija i odgovorno vlasništvo kao ključ 

Kako bi se problem sistemski rešavao, neophodna je edukacija - i odraslih i dece.  

“Mi već sprovodimo CNR program, on je za pse, (hvatanje, sterilizacija i vraćanje na ulicu), ali građani moraju da shvate da je sterilizacija osnov svega. Još uvek postoje oni koji odbijaju besplatnu sterilizaciju, kao da je to nešto što lično pogađa njih. Istovremeno nemaju problem da izbace štenad ili mačiće u kontejner“, kaže Gavrić. 

On naglašava da bi Srbija trebalo da uvede i obaveznu obuku za buduće vlasnike životinja, kao što to imaju razvijene zemlje.  

“Ako želite psa ili mačku, morate da znate osnove  - da li imate vremena, prostora i mogućnosti. U suprotnom, pas će uništavati nameštaj, a vi ćete ga proglasiti ‘lošim’ i izbaciti na ulicu“, dodaje. 

Euronews Srbija

Poseban problem predstavljaju prihvatilišta i azili, koja prema zakonu postoje još od 2009. godine, ali u praksi nisu dovoljno izgrađena i kontrolisana. 

 “Mnoga prihvatilišta ne ispunjavaju zakonske obaveze, iako dobijaju sredstva. Tu je potrebna veća kontrola veterinarske inspekcije i uključivanje javnosti“, ističe Gavrić. 

“Svaka svađa završi preko leđa životinja” 

Pored institucionalnih rešenja, aktivisti naglašavaju i važnost svakodnevne kulture ophođenja prema životinjama.  

“Ljudi koji vole životinje i oni koji ih se plaše često ulaze u sukob. Na kraju, svaka svađa završi preko leđa životinja. Zato stalno ponavljamo – edukacija i dijalog su ključ, a ne svađe“, kaže Gavrić. 

On zaključuje da je trenutak da se ozbiljno razgovara o odgovornom vlasništvu i dugoročnim rešenjima. 

“Životinje nisu krive za probleme koje smo mi ljudi napravili. Ako želimo društvo koje je humano i evropsko, onda zakoni moraju da budu takvi da štite one koji sami ne mogu da se zaštite”, rekao je on. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.