Transplantacija organa u Srbiji: Zašto i dalje 2000 ljudi čeka šansu za novi život

Oko 2000 ljudi u Srbiji trenutno je na listi čekanja za transplantaciju bubrega, jetre, srca ili rožnjače. Iako čak 80 odsto građana Srbije podržava doniranje organa, statistika pokazuje da rezultati nisu na zadovoljavajućem nivou. Najugroženiji pacijenti su oni koji godinama čekaju na transplantaciju i prolaze kroz iscrpljujuću dijalizu dok im svakodnevni život izgleda kao neprestana borba sa vremenom. 

Ko može biti donor, ko donosi odluku o donorstvu i da li aktuelni zakon odgovara realnim potrebama pacijenata?

Ivana Jović iz Udruženja "Donorstvo je herojstvo" navodi da je najviše pacijenata na listi čekanja za rožnjaču, dok oko 600 ljudi čeka bubreg, a ostatak jetru i srce. 

"Najčešće nas kontaktiraju bubrežni pacijenti, ali mnogi nemaju volje da prolaze sve pripreme jer transplantacija, nažalost, još uvek ostaje misaona imenica. Trenutno je na dijalizi oko pet i po hiljada pacijenata, a deca na dijalizi broje 40, što je istorijski maksimum. Njihovo detinjstvo praktično provode u bolnici", kaže Jović.

Euronews Srbija

Ona dodaje da prosečan broj uređenih transplantacija u poslednjih pet godina iznosi 17 godišnje, što znači da bi se za sve pacijente na listi čekalo i po jedan vek.

"Ja sam dve godine čekala na listi u Srbiji i nisam dobila ni jedan poziv. Nakon toga sam skupila sredstva i bila na listi za transplantaciju bubrega u Belorusiji, gde sam pozvana nakon šest meseci", ističe Jović i dodaje:

"Kod nas pacijenti mogu da se izjasne da ne žele biti donori. U slučaju moždane smrti lekari prvo proveravaju registraciju, a ako je nema, traži se saglasnost porodice – što je izuzetno traumatičan trenutak. Predložili smo Ministarstvu zdravlja izmene zakona koje omogućavaju ljudima da se izjasne da li žele biti donori, čime se olakšava odluka porodici".

Jović naglašava i značaj promocije dobrovoljnog davalaštva organa.

"Program promocije, koji je obaveza Ministarstva zdravlja, mora biti kontinuiran. Država, uz podršku medija i udruženja pacijenata, treba da pruži informacije i razjasni dileme građana. Kampanje poput Hemofarm Fondacije su odlične, ali je neophodan kontinuitet".

Stav SPC o doniranju organa

Pitanje stavova crkve prema doniranju organa takođe je važno. 

"Na nedavnom panelu su učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, katoličke crkve, islamske zajednice i rabini. Najvažnije je da odluka o doniranju bude slobodna i informisana. Srpska pravoslavna crkva ističe da je donorstvo herojstvo, čak čin svetiteljstva, jer je to delo slično onome što je Hristos radio", objašnjava Jović.

Jedan od ključnih problema, dodaje ona, jeste ograničenje živih donora u Srbiji na članove porodice do trećeg kolena. 

"Imamo primer dva druga iz Bogatića koji su želeli da jedan drugom doniraju bubreg, ali to ovde nije bilo moguće. Zbog malog broja kadaveričnih transplantacija, to je velika šteta. Takođe, zakonom još uvek nije omogućeno korišćenje ukrštenih transplantacija, što bi povećalo šanse za spasavanje života".

"Pacijent da iskoristi sve mogućnosti"

Ivana Jović deli i svoje lično iskustvo. Ona je transplantaciju bubrega imala u Belorusiji. 

"Tamo sam bila šest meseci na listi, dok bih u Srbiji čekala godinama. To iskustvo mi je dalo novi život i novu dimenziju života. Svaka godina na dijalizi smanjuje verovatnoću uspešne transplantacije, stoga je važno da pacijenti preuzmu kontrolu nad svojim životom i iskoriste sve mogućnosti".

Sagovornica Euronews Srbija otkrila je emotivnu priču koja joj je ostala u sećanju.

"Bio je to dečak koji je doživeo moždanu smrt. Porodici sam rekla koliko je njihov čin značajan – donorstvo je herojstvo. Oni su rekli da im je to donelo spokojstvo, jer zahvaljujući odluci da doniraju, drugi mali pacijenti mogu nastaviti život. Svaki Evropski dan donora podseća me na tog dečaka, verujem da je u carstvu nebeskom i sa anđelima", rekla je Jović.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.