Sokolarstvo kao način života: Kako nastaje partnerstvo čoveka i ptice grabljivice

Sokolarstvo, drevna veština koja vekovima spaja čoveka i ptice grabljivice, danas predstavlja mnogo više od hobija - način života zasnovan na poverenju, strpljenju i tradiciji. O tome kako izgleda svakodnevica savremenih sokolara, ali i kakva se posebna veza razvija između čoveka i "vladara neba", za Euronews Srbija govorili su članovi Društva sokolara Srbije Semiz Rapkić i Đorđe Ilić - zajedno sa svojim pticama.

"Ovo je sibirska ušara Vajti, najveća sova na svetu, a u pitanju je devojčica“, rekao je za Euronews Srbija sokolar Semiz Rapkić predstavljajući svoje ptice. Uz nju je doveo i Harisovog jastreba Feniksa, za kojeg kaže da je "dečak koji još nema ni puni mesec i po dana" i da mu je ovo bio prvi izlazak u javnost.

Euronews Srbija

Rapkić objašnjava da su mlade ptice veoma poslušne i da se sa njima lakše radi nego što mnogi misle.

"Mi ih hranimo kao bebe i sa nama provode te prve dane života, a onda zajedno sazrevamo u partnerstvo. Sokolarstvo je upravo to - partnerstvo", istakao je on.

Kako kaže, ptice grabljivice ne mogu da se posmatraju kao kućni ljubimci: "Mi njih ne spremamo da stoje u kavezu ili u ćošku, već za slobodan let i lov, baš kao što ih i roditelji u prirodi pripremaju za život".

Govoreći o treningu ptica, objasnio je da se svaka vrsta priprema za određeni plen.

Euronews Srbija

"Mužjaci uglavnom love pernatu divljač, poput fazana ili golubova, dok ženke love krzno, najčešće zeca. Trening i ishrana zavise od toga za šta ih pripremamo", rekao je on.

Rapkić je otkrio i kako je još kao dečak zavoleo sokolarstvo: "Privlačili su me vitezovi i ptice grabljivice. Pitao sam se kako ptica sleće čoveku na ruku i kako nastaje ta povezanost. To mi je bio dečački san koji danas živim".

On ističe da odnos čoveka i ptice nije odnos gospodara i životinje: "Svi misle da smo mi njima gospodari, ali nije tako. Mi smo partneri. Ptica uvek može da ode, ali ostaje jer zna da će sa nama lakše doći do ulova i hrane".

Euronews Srbija

Govoreći o finansijskoj strani sokolarstva, rekao je da je u pitanju "veoma skup način života". Kako navodi, samo rukavica za jednu pticu može da košta 350 evra, a tu su i hrana, oprema i održavanje. Ističe da oni ne žive od ptica, već ih, kako kaže - čuvamo jer ih volimo.

Dodao je i da Društvo sokolara Srbije radi na tome da ptice grabljivice mogu da poseduju isključivo obučeni sokolari sa odgovarajućim dozvolama: "Ovo nisu igračke niti ptice za kavez. To su lovci i njihova priroda mora da se poštuje", zaključio je Rapkić.

Govoreći o Harisovim jastrebovima, sokolar Đorđe Ilić objasnio je da se njihov način lova razlikuje od drugih vrsta grabljivica.

"Ova vrsta jastreba u prirodi ima običaj da lovi krzno i jedna je od retkih ptica koja praktikuje grupni lov. Najčešće jedna ženka lovi sa dva ili tri mužjaka, a to danas mogu da reprodukuju i iskusniji sokolari", rekao je Ilić.

Euronews Srbija

On navodi da i kod Harisovih jastrebova važi pravilo podele plena prema polu ptice.

"Mužjaci uglavnom love pernatu divljač, poput fazana ili divlje patke, dok ženke love zeca jer su krupnije, snažnije i otpornije od mužjaka", objasnio je Ilić.

Govoreći o nezi i treningu ptica, istakao je da Harisovi jastrebovi zahtevaju svakodnevni rad i posebnu pažnju. Kako kaže, jastreb se neguje slično kao i druge grabljivice, ali su oni specifični jer mogu zajedno da borave u volijeri, što je retkost kod ptica grabljivica. Ipak, to mogu da rade samo iskusni sokolari koji znaju kako da kontrolišu njihov odnos.

Euronews Srbija

Ilić objašnjava da ptice same održavaju kandže i razvijaju lovački instinkt: "Što su gladnije, više im se budi želja za lovom i tada same dodatno oštre kandže. Veoma su važni kondicioni treninzi, svakodnevni letovi i spuštanje na mamac kako bi što brže razvile naviku lova".

Dodao je i da se sve aktivnosti odvijaju strogo u skladu sa zakonom. Lovi se isključivo tokom lovne sezone i ništa van toga. O pravilima i zaštiti ptica mora ozbiljno da se vodi računa, poručio je.