Srbija beleži konstantan rast članova Mense: Kako se postaje deo "kluba" koji okuplja one najinteligentnije

Srbija beleži konstantan rast članova Mense, svetske organizacije koja okuplja ljude sa najvišim koeficijentom inteligencije. Prema rečima predsednika Mense Srbije Borisa Projovića, trenutno u našoj zemlji ima oko 1.300 članova, što je značajno više nego pre četiri, pet ili deset godina, kada je broj članova bio između 700 i 900.

Mensa, podseća Projović, okuplja ljude koji na testiranju inteligencije postignu rezultat od 148 bodova i više, koji ih svrstava u dva odsto svetske populacije. 

"Testiranje se sprovodi isključivo u organizaciji Mense Srbije i to je jedini validan način da kandidat postane član naše nacionalne Mense. Sve ostalo što se može naći na internetu nisu pravi testovi", kaže Projović.

Kako funkcioniše testiranje u MENSI?

Najpoznatiji test koji se koristi je Ravenov test – tzv. „free culture test“. Ovaj test meri opštu, logičku inteligenciju, a potpuno je oslobođen uticaja jezika i matematičkog znanja, što ga čini pristupačnim ljudima svih kultura. Kandidatima se prikazuju matrice 3x3 sa geometrijskim simbolima. Njihov zadatak je da uoče logičke veze između simbola i od ponuđenih odgovora odaberu onaj koji nedostaje.

"Test u organizaciji Mense Srbije sadrži 36 zadataka koji postepeno rastu u težini, a kandidati imaju 40 minuta da ih reše. Rezultate potom pregledava licencirani psiholog, uzimajući u obzir starosnu dob kandidata,“ objašnjava Projović. Time se obezbeđuje da test pravilno meri intelektualni potencijal, bez obzira na godine kandidata.

Koliko puta se može polagati test?

Kandidat može pristupiti testiranju maksimalno tri puta u životu, uz razmak od najmanje godinu dana između testiranja. 

"Mnogi dolaze da vide gde je njihov nivo inteligencije, neki žele da provere intuiciju, dok postoje i oni koji žele da potvrde sopstvenu sposobnost logičkog zaključivanja. Imali smo slučajeve da automehaničar postane član Mense, dok neki doktori matematike nisu dostigli potreban rezultat"“ dodaje Projović.

Šta pokazuje rezultat testiranja?

Ravenov test meri opštu inteligenciju (g-faktor). Prosečan IQ je između 90 i 110, natprosečan od 110 do 120, nadaren od 120 do 140, dok su izuzetno inteligentni ljudi oni sa rezultatom 148 i više. 

"Koeficijent inteligencije sam po sebi ne garantuje uspeh u životu. Bitno je u šta se inteligencija usmeri. U MENSI imamo članove sa po pet fakulteta, doktorate, ali i one koji su samouki, a ostvaruju izuzetne rezultate u različitim oblastima", objašnjava predsednik.

Prema njegovim rečima, postoji generalni stav da je inteligencija urođena, s tim što ona može da se stimuliše različitim spoljnim stimulansima posebno u prvom delu života - do sedme ili 12. godine.

"Kasnije, to ne može drastično da se menja, to su jako minimalne, ili nikakve promene. Naravno, s godinama ona funkcija mozga opada, ali generalno je pre svega urođenost i ta stimulacija, ali to je sad jedno potpuno, novo polje. Kretanje, fizička aktivnost, pogotovo pokret, to je ono što u tim prvim godinama života, do 12. godine, direktno utiče na razvoj potpuno tog urođenog potencijala kod pojedinca", objašnjava naš sagovornik.

Mensa Srbija pruža svojim članovima priliku da učestvuju u raznim aktivnostima kroz specijalne sekcije – SIG (Special Interest Group). Postoje sekcije za rad sa decom, sport, razvoj pamćenja i učenja, umetničke i zabavne aktivnosti. 

"Članovi se druže, razmenjuju ideje, uče jedni od drugih i zajedno doprinose društvu. Mensa pokriva sve oblasti života – od nauke i tehnologije, do sporta i zabave", kaže Projović.

Euronews

Jedna od aktivnih sekcija je Edu Hobotnica, koju vodi sam Projović.

"Kroz mnemoničke tehnike učimo ljude kako da pamte pet do deset puta više nego klasičnim metodama. Programi su otvoreni za sve starije od 13 godina, uključujući odrasle do 70 godina koji žele da treniraju mozak", objašnjava predsednik. 

Edu Hobotnica omogućava polaznicima da razvijaju pamćenje, uče kreativne metode učenja i efikasno koriste mozak, a sve kroz zabavne i interaktivne metode, bez klasičnog "bubanja".

Ko može biti član Mense Srbije?

Mensa Srbija primenjuje striktne kriterijume: kandidat mora da postigne rezultat koji ga svrstava u gornjih 2% svetske populacije. Polaznici testiranja moraju biti stariji od 17 godina.

"Naše testiranje omogućava ljudima da otkriju sopstveni potencijal, da razviju sposobnosti i da se povežu sa ljudima sličnog intelektualnog nivoa,“ kaže Projović.

Naredno testiranje

Zainteresovani kandidati mogu se testirati 12. decembra u Beogradu, na Fakultetu za finansije, ekonomiju i menadžment, u Jevrejskoj 24 na Dorćolu. Detaljne informacije, kao i mogućnost prijave, dostupne su na zvaničnom sajtu Mense Srbije. Takođe, kandidati se mogu prijaviti na mailing listu i primati obaveštenja o budućim testiranjima.

Mensa, osnovana 1946. godine u Velikoj Britaniji, i danas ostaje globalna organizacija sa ciljem prepoznavanja, razvoja i podrške ljudima sa visokim intelektualnim potencijalom.

Pored testiranja, Mensa organizuje edukativne, kulturne i društvene aktivnosti koje omogućavaju članovima da razvijaju svoje sposobnosti i uživaju u intelektualnoj zajednici.

Kompletno gostovanje Borisa Projovića pogledajte u video prilogu na početku teksta.