Povratak beloglavog supa u Sićevačku klisuru posle 70 godina: Čuvari ravnoteže u prirodi koji imaju višestruki značaj
Komentari30/09/2025
-19:50
Beloglavi sup moćni je gospodar neba, simbol srednjovekovne Srbije i jedan od najvažnijih čuvara ravnoteže u prirodi. Posle gotovo sedam decenija mogao bi da se vrati u Sićevačku klisuru. U akciji koja objedinjuje naučnike, ljubitelje prirode i lokalne zajednice radi se na povratku beloglavog supa u istočnu Srbiju. O tome šta to znači za prirodu, za ljude, ali i za stočarstvo i turizam za Euronews Srbija je govorio doktor Saša Marinković iz Fodacije za zaštitu ptica grabljivica.
Marinković kaže da su u Fondaciji, koja prati supove već 40 godina, ubeđeni da će se posle gotovo sedam decenija beloglavi sup vratiti na istok Srbije.
"To je najduži monitoring jedne vrste, svako gnezdo brojimo svake godine, markiramo ptice, da bismo znali, jer kada markirate jedinku, onda možete da uđete u detalje u populaciji, tako da pratite jedinku. Svaka jedinka ima ime, ima svoju kartu gde je bila, oni dosta daleko idu, idu skroz u zapadnu Aziju, obilaze ceo Mediteran. Ljudi kada vide markiranu pticu javljaju se, pošto ih interesuje ko je stavio markica na tu pticu i odakle dolazi", rekao je on.
Prema njegovim rečima, u saradnji sa Rezervatom Uvac podignuta je populacija beloglavog supa i u Zapadnoj Srbiji ima osam kolonija.
"Mi smatramo da je to već praktično završena priča što se tiče Zapadne Srbije", rekao je on i dodao da kada je počeo rad u Uvcu bilo šest parova, a da ih ove godine ima oko 100 parova.
Sagovornik Eurnews Srbija navodi da je do sada markirano 437 ptica i dodaje da u poslednjih 10 godina koriste novu tehnologiju i satelitsko praćenje ptica.
"Do sada smo zakačili 22 satelitska uređaja. Od 2011. mi postavljamo te uređaje i to je savršena tehnika na osnovu koje možemo da imamo neke stvari koje na drugi način ne bismo mogli da vidimo. Inače, moram da kažem da su lešinari u stvari najvažnija grupa ptica. Od 16 vrsta koliko ima u starom svetu, Evropi, Aziji, Africi, 15 je ugroženih, a više od polovine je pred istrebljenjem. Veliki problem u svetu je zaštita lešinara, pošto imaju važnu ulogu u prirodi i njihovim nestankom dosta stvari će se promeniti u našim navikama u životu", rekao je Marinković.
Povezane vesti
Višestruki značaj beloglavih supova
Svake prve subote u septembru je Svetski dan zaštite lešinara, a ove godine Fondacija ga je obeležila u Sićevačkoj klisuri kako bi skrenuli pažnju javnosti da je ta klisura nekada imala beloglave supove i sada može da ih ima.
Pored toga što imaju veliki obrazovni značaj i značaj za prirodu, beloglavi supovi za Srbiju imaju i nacionalni značaj i vezuju se i za Nemanjiće.
Marinković kaže da dvoglavi sup simbolizuje duhovnost.
Euronews
"Orlovi na grbovima simbolizuju snagu, moć, ali dvoglavi sup simbolizuje duhovnost. On se pominje u Bibliji i u starim kulturama", rekao je on.
Prema njegovim rečima, i u Srbiji postoji dosta verovanja koja su vezani za beloglavog supa.
"Narod veruje da on vidi u budućnost. da zna šta će gde da ugine, s druge strane da predvodi oluje, da rasteruje oblake, da živi orlova veka, kao što se kaže u narodu, 500 i više godina" rekao je Marinković.
Beloglavi sup ima i estetski značaj koji je inspirisao mnoge umetnike, a Marinković kaže da kao turistička atrakcija ima i ekonomski značaj za razvoj lokalnih zajednica, pošto je simbol zaštite ugroženih vrsta i simbol očuvane prirode.
Povezane vesti
"Izgleda kao da klize po nebu"
Beli supovi lete na toplim vazdušnim strujama.
"Ne mašu krilima, izgleda kao da klize po nebu, a s druge strane, prelaze velike daljine, najveći nalaz našeg supa je bio u Jemenu, to je 3.500 kilometara odavde", rekao je Marinković.
On kaže da su ove godine markirali 27-28 mladunaca supa.
"Obično, kao mladunci, lutaju do polne zrelosti. U pubertetu prestanu da lutaju, oni se vezuju za to područje, zavičajni su. Naše ptice su počele da naseljavaju Balkan, zato mislimo da je vreme da naselimo tu istočnu Srbiju, jer već su nam javili da su se neke ptice nagnezdile na Naksosu u Grčkoj, u Bugarskoj, a nismo ih vratili u Srbiju", rekao je on.
Satelitskim analizama, kaže Marinković, utvrdili su da beli sup u jednom danu može da leti i više od 360 kilometara.
"On leti tako što hvata te tople struje i klizi na dole. Gubitkom metra visine, on prelazi 11 metara. Kada izgubi visinu, nalazi drugi topli vazdušni stub i onda nastavlja taj let. Tako da nije pravolinijski, uvek malo kruži", rekao je on.
Tanjug/Rade Prelić
Prema njegovim rečima, procenjeno je da beli sup na 3,7 kilometara može da prepozna predmet veličine jabuke, a drugog supa može da prepozna na šest kilometara.
"Oni lete u linijama, poređaju se i čim jedan primeti hranu, on počne da kruži, daje znak drugima i zato se brzo skupe na uginulu životinju", rekao je on.
Marinković kaže da su zabeležili da supovi u Srbiji lete i do 3.000 metara.
Podaci pokazuju da je u Africi zabeležen najviši let supa.
"Imamo podatak da se sudario sa avionom na 11.700 metara u Africi. Po perima u avionu su procenili da se radi o supu. Od udara, merač visine se zaglavio, tako da su po tome i znali koja je tačno visina. To je izuzetno, mislim, to je najviši let jedne ptice. Imamo podatke da preleću Himalaje guske i ždralovi, to je 8.000 metara, ali ovo je ipak 11.000 metara. Tamo je temperatura minus 57 stepeni. Niko ne zna šta je tražio, pretpostavljam da ga je neka oluja izbacila na tu visinu", rekao je on.
Raspon krila supa je 2,80 metara.
"Mi imamo tri vrste lešinara koje su kod nas nestale. Poslednje koje smo uspeli da sačuvamo, crni lešinar ili vožd ili vođa supova, on ima raspon krila tri metra, kondor ima 3,20, on je najveći, albatros je još veći, on ima oko četiri metra raspon krila, s tim što su njegove krila tanka u odnosu na ove koje su ipak monumentalni", rekao je Marinković.
Kako ih zaštititi
Najveći problem u zaštiti ugroženih vrsta i u zaštiti prirode je neznanje kaže Marinković.
Tako je naveo da su u Indijski, Pakistanu i Avganistanu upotrebljavali diklofen u veterini, koji je 400 puta otrovniji za ptice nego za sisare i da su ih na taj način praktično uništili.
U Indiji procenjuju da imaju 38 milijardi dolara godišnje gubitke zbog nestanka supova, s tim što su proračunali i da je smrtnost povećana za pet odsto, pošto uginulu stoku bacaju po rekama i zagađuju zemlju.
S druge strane, navodi Marinković, procenjuje se da u Africi supovi 94 odsto uginulih životinja praktično recikliraju.
"U slučaju da nema supova, povećava se broj bakterijskih raspadanja, bakterije mutiraju i mogu da proizvode nove sojeve koji mogu da budu patogeni i za životinje, i na kraju krajeva mogu da prouzrokuju epidemije. To je velika opasnost, pogotovo u periodu kada mi praktično imamo krizu, prekomernu upotrebu antibiotika, imamo superbakterije. Tako da je to velika opasnost i zato se ulažu veliki napori u celom svetu", rekao je on.
To je, dodaje, u Evropi već poznato, pa je tako i Francuska počela da reciklira svoj stočni otpad, a Španija skoro ceo svoj stočni otpad reciklira.
"U Francuskoj godišnje imaju 9,8 miliona tona stočnog otpada i supovi recikliraju 92 procenata. Oni smatraju da je to velika ušteda za stočare, zato što spaljivanje košta 96 evra po toni i to zagađuje prirodu. Međutim, kada bi se spaljivalo u velikoj peći, onda nema ostatka, ali to je preko 1.000 stepeni, to je preskupo, to jednostavno nije isplativo", rekao je on.
Govoreći o iskustvima iz Srbije, Marinković je naveo da se pokazalo da su supovi zavisni od brige ljudi.
"Nekad su se hranili uginulom stokom. Međutim, 1964. godine veterinarske mere su zabranile izlaganje uginule stoke zbog sanitarnih uslova i onda su nalagali zakopavanje i spaljivanje. I to je bilo dosta neselektivno, tako da na područjima gde je plitka zemlja, gde je kamenjar, ljudi nisu mogli da zakopavaju stoku i tu se pravilo dosta problema. Mi smo samo vratili tradiciju, u našim istraživanjima pronašli smo da je usko grlo u zimskom periodu, od koga zavisi koliko će parova da se nagnezdi. Ima sup hrane koliko hoćete, ali to ne utiče na populaciju. Tako da smo mi napravili ta hraništa i sve to organizovali, dogovorili sa meštanima. Prvo smo sa meštanima iznosili hranu, oni su nas dosta podržali", rekao je on.
Kada je reč o nekoj ugroženoj vrsti, kaže Marinković, mora da se sarađuje sa lokalnom zajednicom, navodeći da Fondaciju podržavaju i klaničari.
"Imamo, na primer, na Uvcu dogovor sa 17 klanica koje imaju problem gde će da otpatke bacaju. Kod nas u Srbiji, negde oko 400.000 tona godišnje je stočni otpad. Od toga 20 odsto ide u spalionice, 80 odsto ide po divljim deponijama", rekao je Marinković.
Komentari (0)