Autoimuni oblik artritisa ne bira godine: U Srbiji obolelo i 2.000 dece
Komentari13/10/2025
-15:44
U Srbiji od autoimunih oblika artritisa boluje oko 72.000 ljudi, uključujući 70.000 odraslih i 2.000 dece. Reumatske bolesti ukupno pogađaju oko 1,8 miliona ljudi u našoj zemlji. Prvi simptomi su bol, otok i ukočenost u zglobovima ruku i stopala. O stanju koje može značajno da utiče na svakodnevni život za Euronews Srbija govorila je primarijus doktor Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolest.
Kada ukočenost ujutru traje duže od pola sata, a sve to prate malaksalost i brzo zamaranje, vreme je da se poseti izabrani lekar. Sagovornica je na početku razgovora objasnila da se reumatoidni artritis najčešće javlja između 40. i 65. godine.
"Međutim, može da se javi i u detinjstvu, u prvoj godini života i može da se javi i u 80. Ali generalno se ipak javlja u nekom mlađem životnom dobu. A kod nas je uvreženo mišljenje da od reume boluju samo stariji", kazala je.
Dodala je da se radi o posebnoj vrsti reumatskih bolesti, autoimunim bolestima, koje se sve češće javljaju, imajući u vidu faktore rizika koji su sve više prisutni u sredini u kojoj živimo.
Koji su znaci da dete može da boluje od artritisa?
Lapčević je navela koji su okidači i znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju i da pomisle na to da njihovo dete, čak i sa godinu dana, može da boluje od artritisa.
Euronews
"Najčešće u dečijem uzrastu počinje bolom u kolenu. Pedijatar je taj koji treba da prepozna da se radi o artritisu, ali nažalost ne dešava se uvek tako i uglavnom šalju dete ortopedu ili fizijatru. Ali ima među ortopedima vrlo edukovanih koji upute pacijenta reumatologu pedijatru", rekla je.
Primarijus doktor je objasnila šta ljudi mogu da urade pre nego što se pojave prvi simptomi kako bi usporili bolest u slučaju da imaju predispoziciju da obole od artritisa.
Povezane vesti
"Podrazumeva zdrav stil života. Prvo i osnovno je spavanje. Zatim izbegavanje stresova, kako akutnih, tako i hroničnih. Svesni smo da to nije jednostavno, ali treba da učimo. Zatim, infekcije su izuzetan faktor rizika, virusne najčešće, ali i bakterijske, čak i parazitarne infekcije. Znači, oni koji imaju predispoziciju da se razbole, a pušači su, pre će se razboleti od onih koji nisu pušači. Isto tako, lečenje reumatoidnog artritisa je mnogo teže kod pušača. Znači, lekovi ne deluju efikasno kod pušača", kazala je.
Istakla je da je fizička aktivnost lek za one koji boluju i da se i ona mora precizno dozirati.
"Znači, moramo da znamo kojom vrstom fizičke aktivnosti treba da se bave pacijenti, koliko često, svakodnevno, svaki drugi dan najmanje, koliko dugo tokom dana i koji intenzitet fizičke aktivnosti", navela je.
Takođe je govorila i o kortikosteroidima.
"Čovek ne sme da trpi bol, jer je to nepodnošljiv bol. Tad uključujemo te antireumatike da smanjimo bol i uključujemo kortikosteroide. Ali ja apelujem ovim putem i na reumatologe da ne drže mnogo pacijente na hemijskim lekovima, kortikosteroidima i antireumaticima, jer su oni svi sa dosta neželjenih efekata, već da ih što pre pošalju na biološku terapiju", zaključila je razgovor za Euronews Srbija primarijus doktor Mirna Lapčević.
Komentari (0)