Curenje podataka iz institucija: Slučaj Vujadina Savića otvorio brojna pitanja

Slučaj bivšeg fudbalera Vujadina Savića mnogi komentarišu danima. Informacije su procurile iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i tužilaštva. Postavlja se pitanje kako je došlo do toga da lični podaci, službene beleške i izjave lica koja su se obratila nadležnim organima završe u dnevnoj štampi, ali i na društvenim mrežama. Na ovu temu za Euronews Srbija govorili su šefica odseka u sektoru za nadzor nad zaštitom podataka o ličnosti u službi poverenika Emina Kovačević i advokat Nemanja Mišović.

Mišović je na početku razgovora istakao da on nije branilac u postupku, da nije punomoćnik oštećenog i da o temi može da govori u načelu. 

"U medijima je postojala kvalifikacija dva krivična dela, iznuda i ucena. Ta dva krivična dela su veoma slična, pre svega po tome što im je zajedničko to da se oba čine radi sticanja protivpravne imovinske koristi, a zatim i to da se ona čine na štetu tuđe imovine", kazao je. 

Naveo je da je kod krivičnog dela iznude zaprećena kazna zatvora od jedne godine do osam godina, a kod krivičnog dela ucene od šest meseci do pet godina. 

"Ono što čini razliku između ova dva krivična dela, jeste taj način na koji se neko prinuđava da nešto učini ili ne učini. Kod iznude vi prinuđavate neko lice fizičkom silom ili pretnjom da nešto učini ili ne učini", objasnio je. 

Euronews

Prema njegovim rečima, kod krivičnog dela ucene, osoba se prinuđava tako što joj se preti da će se objaviti podatak koji može da naškodi njenoj časti ili ugledu ili časti i ugledu njenih bliskih lica.

"Vezano samo još za krivične sankcije, ja govorim o osnovnom obliku ovog krivičnog dela. Međutim, postoje kvalifikovani oblici krivičnog dela. To je kada vrednost protivpravno pribavljene imovinske koristi prelazi 450.000 dinara, odnosno 1.500.000 dinara. U tom slučaju su zaprećene više kazne. Znači, nisu više šest meseci do pet godina za ucenu, već su godinu dana do osam godina za više od 450.000, a za preko 1.500.000 dinara je dve do deset godina", istakao je advokat. 

Kako su isturene informacije u javnost?

Kovačević je govorila kako su isturene informacije u javnost i da li to je samo etički problem ili je to zapravo i pravno delo koje mora da ima krivca.

"Ova situacija je krajnje specifična i svi smo, nažalost, imali dovoljno uvida u nju i kako utiče na samog gospodina Savića i njegovu porodicu. Šteta je mnogo šira nego što u ovom trenutku izgleda i to jednom što je okačeno na internet zauvek ostaje na njemu", rekla je sagovornica Euronews Srbija. 

Napomenula je da curenje informacija u javnost ne sme da prođe bez sankcionisanja i pronalaženja krivca. 

"Jako je teško pronaći krivca. Mi iz Poverenika uvek ukazujemo i medijima i nadležnom ministarstvu da se zakon o informisanju medijima mora prvenstveno primenjivati u skladu sa odredbama članova koje tamo postoje. Ne mogu sve stvari tek tako da se puste u etar", navela je. 

Napomenula je da je ekran slikan kod javnog tužioca i da bi morala da se sprovede interna procedura kako bi se utvrdilo ko je to mogao da učini. Dodala je da se ovde govorio o slučaju odavanje službene tajne. 

Advokat je kazao da u postupku učestvuje mnogo učesnika. 

"Pored državnih organa tu su i oštećeni, svedoci, okrivljeni, branilac, veštaci i tako dalje. Neka od ovih lica imaju pravni interes da uspeju u postupku, dok je sud nezainteresovan za ishod postupka. I nije da se nikada nije dešavalo da neko od tih lica koji imaju interes da uspeju u postupku puste informaciju u javnost, u medije, da bi izvršili nedozvoljeni uticaj na organ postupka. Treba biti oprezan ko je pustio informacije u medije", istakao je. 

Kovačević je navela da su ranije curili i podaci o običnim građanima, po predstavkama građana koje su dobijali. 

"Moram da kažem da se to dešava na zaista najneverovatnije načine. Mi smo kao narod jako dosetljivi kako doći do toga. Nažalost, često se desi da iza takvih stvari postoji neka, što bi mi rekli, zakulisna radnja", rekla je. 

Euronews

Objasnila je da se dešavalo da izvodi iz matične knjige dođu u ruke nepoznatih ljudi jer su se na primer komšije posvađale oko međe. Dodala je da ukoliko informacije procure iz MUP-a to ministarstvo pokreće disciplinski postupak ili podnese krivičnu prijavu. Kako je navela, dešavalo se da i zaposleni ostanu bez posla. 

Govorila je i o podacima studentkinje koji su objavljeni iz kabineta ministra. 

"Poverenik je juče po službenoj dužnosti pokrenuo postupak nadzora i on će se u najkraćem roku sprovesti. Inače, ministar se u obraćanju držao inicijala", navela je. 

Gde građani mogu da potraže zaštitu kad informacije procure?

Kovačević je objasnila gde građani mogu da potraže zaštitu u slučaju da procure informacije o njima. 

"Građani mogu da potraže zaštitu kod više organa. Uvek postoji pravni put i treba krenuti od toga. Prvo treba da se obrate organu u kom je problem nastao. Ukoliko taj organ ne odgovori ili građani nisu zadovoljni, onda mogu da se obrate Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti", istakla je. 

Dodala je da postoje i druge institucije kao što je Zaštitnik građana Republike Srbije. 

"Moramo da budemo svesni da i mi sami moramo da sebe štitimo i da dajemo bilo gde podatke o ličnosti. Mnogi ne pitaju zašto su nekom ti podaci potrebni", zaključila je za Euronews Srbija šefica odseka u sektoru za nadzor nad zaštitom podataka o ličnosti u službi poverenika Emina Kovačević.