Žarko Trebješanin u emisiji "Despot Stefan": Kako tragedije utiču na celokupno društvo?
Komentari29/10/2025
-22:28
Kako tragedije od Ribnikara preko Dubone, Malog Orešja do pada nadstrešnice u Novom Sadu utiču na celokupno društvo. Da li možemo govoriti i o kolektivnim traumama i na kraju da li možemo pomenuti da bez obzira na tragedije i na traume postoji dovoljno društvene snage da se uvede kultura odgovornosti i da živimo u boljoj državi i u boljem društvu.
O tome je bilo reči u najnovijoj epizodi emisije "Despot Stefan", gde je pored politikologa Stefana Surlića i Despota Kovačevića, specijalan gost bio psiholog i profesor Žarko Trebješanin.
Trebješanin objašnjava da kada veliki broj ljudi trpi traumu, ona prelazi iz individualne u kolektivnu.
"Trauma je psihološki pojam, ali kolektivna trauma je socijalno-psihološki pojam, jer pogađa veliku većinu stanovništva. To se dešava u ratovima, epidemijama, zemljotresima – svuda gde ljudi doživljavaju veliki bol".
Profesor naglašava da politika ima ključnu ulogu u lečenju trauma.
"Vlast bi trebalo da umiri ljude i pokrene proces lečenja, nikako da se trauma zanemaruje ili, još gore, da se podgreva sukob i antagonizam".
Tragedije i manipulacija u društvu
Povezane vesti
"Umesto da se tragedija u Novom Sadu koristi za razumevanje i empatiju, vidi se podsticanje antagonizama, što može voditi ka građanskom sukobu – najtežoj vrsti traume. Treba se suočiti sa istinom, odgovorni moraju snositi posledice, a društvo da uči iz tragedija kako bi bolje razumevalo sukobe i razvijalo toleranciju".
Euronews Srbija
Profesor posebno ističe doprinos studenata u prevazilaženju kolektivne traume.
"Njihovi marševi širili su osećanje topline, ljubavi i saosećanja. Empatija je najbolji lek za duševne rane".
Trebješanin posebno kritikuje medije zbog neprofesionalnog izveštavanja i propagande.
"Za 95 odsto medija rešenje bi bilo da budu profesionalni i objektivni, ali ovde vidimo besomučnu propagandu i laži. Mediji imaju ogromnu moć i proporcionalnu odgovornost", rekao je Trebješanin i dodao:
"Ne možete ljudima podilaziti njihovim najnižim nagonima i opravdavati to tvrdnjom da to narod traži. Mediji, pogotovo nacionalne frekvencije, moraju da uvode kriterijume i odgovornost, jer podučavanje društva neodgovornim sadržajima je krajnje neozbiljno".
Profesor Trebješanin naglašava da empatija, suočavanje sa istinom i odgovorni mediji predstavljaju ključne korake za prevazilaženje kolektivnih trauma i jačanje tolerancije u društvu. Bez ovih elemenata, kako kaže, društvo ostaje zarobljeno u sukobima i antagonizmima koji otežavaju duševno izlečenje.
Povezane vesti
Mediji, senzacija i kolektivne traume
Stefan Surlić ističe kako konzumerizam medija i traženje senzacija utiču na društvo.
"Sećam se jedne predstave Dušana Kovačevića gde lik kaže: ‘Ja godinama gledam reality program i pitam se kako ovo ljudi mogu da gledaju.’ Mediji konstantno koriste dezinformacije i antagonizuju, ali izgleda da konzumenti – gledaoci i čitaoci – ne odbijaju negativne naslove. Naprotiv, emisije postaju gledanije što su primitivnije, a ljudi traže još veću senzaciju. Možemo govoriti o nekom obliku predoziranja medijskim sadržajem".
Despot Kovačević dodaje širi kontekst odgovora društva i vlasti na kolektivne traume.
"Zanimljivo je poređenje demokratskih zapadnih društava i tranzicionih postkomunističkih. COVID kriza je bila velika kolektivna trauma. Primer Džastina Trudoa, tadašnjeg premijera Kanade, pokazuje kako lider može smirivati ljude, umesto da podstiče paniku. Odgovor vlasti treba da bude smirivanje i spuštanje tenzija, posebno u kriznim situacijama".
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)