Organska proizvodnja u Srbiji: Novi zakon stupa na snagu 1. juna, kako najlakše do evropskog tržišta

Evropska trgovina organskom hranom vredi danas skoro 60 milijardi evra, a globalno tržište svake godine beleži sve veći rast. Organska proizvodnja raste i kod nas, ali nedovoljno kako bi sustigla ostala tržišta. Novi zakon koji stupa na snagu od 1. juna trebalo bi da pomogne uzgajivačima ne samo u povećanju proizvodnje, već i u lakšem plasmanu njihovih proizvoda na međunarodno tržište. Kakav je danas potencijal naše zemlje za dalji razvoj ove poljoprivredne oblasti? Šta još predviđa novi zakon, šta regulativa o službenim kontrolorima? O tome su za Euronews Srbija govorili šef odseka za kvalitet i označavanje hrane i organsku proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede, Branislav Raketić i Gordana Stanković, vlasnica organskog poljoprivrednog gazdinstva. 

"Kada se kod nas kaže organska proizvodnja, ljudi često misle da je to samo proizvod koji nije prskan. Međutim, organska proizvodnja je mnogo više od toga. To je detaljno uređen sistem proizvodnje i kontrole koji podrazumeva održivo upravljanje zemljištem, vodom i prirodnim resursima, strogo kontrolisane inpute, posebne uslove za uzgoj biljaka i životinja, kao i posebna pravila za preradu, deklarisanje i plasman proizvoda.”, istakao je na početku razgovora Raketić.

Raketić ističe da je novi zakon usklađen sa pravilima Evropske unije, što je posebno važno jer se čak 80 odsto domaće organske proizvodnje izvozi.

Raketić dodaje da naši proizvođači već sada uspevaju da ispune veoma zahtevne standarde evropskog tržišta kada je reč o bezbednosti hrane, sledljivosti i kvalitetu proizvoda.

On objašnjava da će do kraja godine biti doneti i svi podzakonski akti koji će kompletirati pravni okvir za organsku proizvodnju u Srbiji.

Euronews Srbija

Sa druge strane, organski proizvođači ukazuju da je ovaj posao zahtevan i da podrazumeva svakodnevni rad i veliku odgovornost.

"Organska proizvodnja jeste zadovoljstvo, ali nije jednostavna. Morate dobro poznavati materiju, stalno pratiti stanje zasada i voditi računa o svakom detalju. Ja se bavim organskom proizvodnjom aronije i obilazim zasad više puta dnevno, jer su promene veoma brze i nepredvidive”, rekle je Gordana Stanković.

Stanković naglašava da organska proizvodnja podrazumeva stroga pravila i zabranu korišćenja sredstava koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji.

"To znači mnogo više rada, naročito kod velikih zasada ili bašti. Ali zadovoljstvo je veliko jer živite i radite u zdravijoj sredini, bez pesticida i zagađenja.”, dodaje ona.

Poseban deo organske proizvodnje odnosi se na kontrolu i sertifikaciju, bez kojih proizvod ne može biti označen kao organski.

"Sertifikat se dobija tek nakon veoma detaljne kontrole koja nekada traje ceo dan. Kontroliše se kompletno imanje, način skladištenja, dokumentacija, stanje zemljišta i sve što se nalazi na parceli.”, kaže vlasnica gazdinstva. 

Euronews Srbija

Govoreći o sistemu kontrole, Raketić objašnjava da je reč o višeslojnom procesu.

"Imamo kontrolu samog proizvođača, zatim kontrolu sertifikacionih kuća koje proveravaju kompletan proces proizvodnje, a na kraju i kontrolu inspekcijskih službi Ministarstva poljoprivrede koje nadziru i proizvođače i rad sertifikacionih kuća.”, istakao je Raketić. 

On dodaje da organska proizvodnja zahteva vođenje detaljne evidencije o svakom koraku u procesu proizvodnje.

Novi zakon uvodi i digitalni registar organskih proizvođača

"Digitalni registar omogućiće nam da na dnevnom nivou imamo podatke o površinama, vrstama proizvodnje, proizvođačima i zalihama organskih proizvoda. Time ćemo značajno unaprediti praćenje i organizaciju tržišta”, kaže Raketić.

Euronews Srbija

Ipak, proizvođači upozoravaju da administrativni zahtevi često predstavljaju veliki teret.

Gordana Stanković savetuje proizvođačima da vode dnevnik proizvodnje, beleže svaki ulazak na parcelu, kao i sve aktivnosti na imanju. Kada je reč o tržištu smatra da mali proizvođači imaju ozbiljne izazove u plasmanu proizvoda.

"Ne možete istovremeno da budete proizvođač, trgovac, distributer i marketinški stručnjak. Nekada su postojale firme koje su se bavile otkupom i plasmanom proizvoda, a danas mali proizvođači uglavnom moraju sve sami”, kaže Stanković.

Raketić kao jedno od mogućih rešenja vidi udruživanje proizvođača.

"Udruživanje je jedini način da mali proizvođači lakše organizuju proizvodnju i plasman. Kod organskih proizvođača jagodastog voća već postoje uspešni primeri udruženja sa nekoliko stotina članova.”, kaže Raketić.

Sagovornici su se osvrnuli i na subvencije za organsku proizvodnju.

Euronews Srbija

"Kontrole i sertifikacija mogu biti veoma skupe. Zbog toga mislim da bi država trebalo dodatno da poveća subvencije kako bi proizvođači lakše opstali.”, rekla je Stanković.

Raketić dodaje da su subvencije za organsku proizvodnju već značajno veće nego za konvencionalnu.

"Subvencije za organsku proizvodnju već su značajno veće nego za konvencionalnu. Imamo podršku od 63.000 dinara po hektaru, kao i dodatnih 40 odsto više subvencija u stočarstvu u odnosu na konvencionalnu proizvodnju”, navodi Raketić.

Na kraju razgovora, Gordana Stanković uputila je poruku svima koji razmišljaju da započnu organsku proizvodnju.

"Organska proizvodnja jeste zahtevna, ali je održiva ako se dobro isplanira. Morate pažljivo izabrati zemljište, kulturu koju ćete gajiti i dobro se pripremiti pre početka proizvodnje. Posle nekoliko godina, sve to postaje rutina, a zadovoljstvo koje donosi zdrav proizvod je veliko”, zaključuje ona. 

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.