Humanitarno hodočašće do Hilandara: Tri hrabra pripadnika MUP-a pešačili 765 kilometara za "decu letire"
Komentari05/11/2025
-18:43
Tri hrabra pripadnika MUP-a Marko Marinković, Strahinja Bjelić i Vladimir Penezić prepešačili su 765 kilometara od Beograda do Hilandara za 19 dana kako bi prikupili pomoć za decu obolelu od retke bolesti poznate kao "deca leptiri". Priču o ovom izuzetnom hodočašću humanosti i snazi volje za Euronews Srbija je podelio jedan od trojice učesnika ovog hodočašća, pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice Marko Marinković.
On je ispričao da su svi ponosni, zahvalni i da o njima govore kao herojima, ali da oni stalno potenciraju da su "deca leptiri" i njihovi roditelji heroji.
"Mi sve to uradili zbog njih da bi se čulo za tu bolest i da bi novčano pomogli koliko možemo i što je bilo do nas", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Strahinja je pre dve godine došao na ideju da pešače do Hilandara.
"On i Vladimir su bili već tri puta na Hilandaru i hteli su četvrti put da odu pešaka i onda su pozvali mene. Ja sam naravno rekao da želim. Niko od nas nije nešto znao toliko specijalno o toj bolesti, Strahinja je pogledao na televiziji emisiju o udomiteljki Tanji koja je udomila devojčicu Nađu. Ona je bila ostavljena i ona je usvojila i postala je njena hraniteljka. Mi smo malo istraživali šta je ta bolest, ko su ta deca leptiri i onda smo došli na ideju da kad već pešačimo zbog sebe iz nekih svojih ličnih razloga, verskih i još nekih drugih, pokušamo da prikupimo neki novac. Videli smo još da su tako neki ljudi radili, pa što da ne da učinimo ako možemo koliko možemo i eto tako je se rodila ta ideja", rekao je Marinković.
On je ispričao da je oduvek imao želju da ode na Hilandar, da je poziv koji je dobio od kolega bio poziv koji se ne odbija, da su se sklopile kockice i da je želeo pogotovo na ovaj način da poseti tako veliku svetinju.
"Ovo je bio očigledno pravi moment. Neke naše privatne stvari smo posložili kako bi trebalo, našli smo to neko slobodno vreme, uzeli godišnji odmor. Dogovorili smo se, tražili smo blagoslov na Hilandaru, dobili smo dva noćenja i 24. oktobra je trebalo da budemo tu i tada smo planirali kada možemo krenuti, koliko nam dana treba i odlučili smo malo težim putem, da to bude 19 dana hoda i krenuli smo 4. oktobra od Hrama Svetog Sava", rekao je Marinković.
Povezane vesti
On je naveo da je volja bila nesporna, a cilj jasan.
"Nismo želeli ni po koju cenu da odustajemo. To smo stvarno želeli, nije bilo opcije za odustajanje", rekao je on i dodao da su kroz Srbiju prelazili oko 50 kilometara dnevno.
"Koliko god bilo teško, svako jutro je bilo novo jutro. Gledali smo dan za danom i nama stvarno nije bilo toliko teško i pored kiše, pored tog malo lošijeg vremena, ništa nije moglo da nas spreči. Imali smo žuljeve, što je očekivano, bolove u tetivima. Zamislite kako je toj deci koja imaju plikove po telu, rane, ožiljke, koliko njih boli svaki dan i oni će živeti i posle našeg hoda, a mi imamo tih 19 dana, da kažemo i da nas boli, nakon toga vraćamo se u svoje kuće, u redovne aktivnosti i onda mislim da nemamo prostora mi da se žalimo", rekao je on.
"Još jedna pobeda"
Ustajali su ujutro u šest sati, u sedam časova su već nastavljali dalje kroz šume i nepoznate puteve.
Euronews Srbija
"Nekad krenemo da pričamo po sat vremena, pa posle tri sata ne pričamo. Svako je sa svojim mislima u glavi. To je eka borba sa samim sobom, ali kao što sam rekao, želja je bila jaka i onda tu nije bilo toliko teško", kaže Marinković.
Za put su se pripremili, imali su opremu za kišu i rezervnu opremu sa sobom.
"Bilo je tu i puteva kroz šume, kroz skroz nepoznate predele, kroz zapuštena sela. Nismo išli sve glavnom saobraćajnicom, pošto smo dan ranije svaki put pregledali iznova mape, da nas ne povede nekim putem kuda ne možemo proći. Bilo je čudnih puteva, lepih predela, Srbija je prelepa, pešačenjem se stvarno vide svi detalji koji kolima se ne vide. Onda upoznajemo druge ljude, koji su gostoprimljivi, nude nam pomoć, raspituju se kako mogu da pomognu. Stvarno je dosta ljudi bilo koji su srdačno reagovali na nas kada su nas videli", naveo je on.
Povezane vesti
Podršku su im dale njihove porodice, prijatelji i kolege, a Marinković kaže da su imali veliku pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova, ministra i direktora, koji su ih i sačekali.
Logistički trasnport stvari obezbedio im je MUP, kao i hotelski smeštaj gde je to bilo moguće.
"Gde nisu bili hoteli, spavali smo kod lokalnog sveštenstva. Oni su nam bili velika pomoć", rekao je on.
Opisujući trenutak kada je kročio na Svetu goru, Marinković je ispričao da je to bio nestvaran osećaj koji ne može da se opiše dok se ne ode.
"Došli smo sa pomešanim emocijama. Uspeli smo da završimo to putovanje, Bogu hvala, živi i zdravi, bez nekih većih povreda i poteškoća. Kada smo stigli, usledila je neka normalna procedura za sve. Traže nam sobe, idemo na gostoprimnicu gde popijemo kafu, raspoređuju nas i govore koje su dnevne obaveze i aktivnosti. Poslužili su nas vremenski uslovi, bilo je lepo vreme", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On je ispričao da svaki metar Hilandara i dvorišta i cele Svete gore ima svoju neku priču.
"Tamo nema mreže, tamo je mir, tišina, baš posebna neka atmosfera. U četiri ujutro je krenula jutarnja liturgija i trajala je do osam sati, tako da sve smo to posetili, jer ako ode se tamo i to se ne poseti, to nije baš celokupan osećaj. Bili smo dva noćenja i bilo je stvarno nestvarno, osećao sam se kao da sam tu deset dana, napunio sam baterije za sve to što sam potrošio u putu", kaže Marinković.
Odlazak na Hilandar je, naglašava on, još jedna pobeda.
"Najbolje pobede su te kada pobedimo sebe, tako jačamo sami sebe. U toku samog puta, to su razne misli sa kojima se borimo i tako jačamo svoj duh", rekao je Marinković i dodao da je još uvek pod utiscima.
Na Instragram stranici "Peške do Hilandara" nalaze se informacije o tekućim računima orgranizacije Debra za sve koji žele da daju svoj doprinos i pomognu.
On je rekao da je SMS broj narednih pet meseci aktivan, tako da ljudi mogu i dalje da šalju broj 1 na 3808.
Komentari (0)