Vuković: Istraživanje pokazalo porast digitalnog nasilja, svako mora biti sankcionisano

Pomoćnica ministra prosvete za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju osetljivih grupa u obrazovanju Snežana Vuković izjavila je danas da je u istraživanju tog ministarstva u saradnji sa Savetom Evrope o vršnjačkom nasilju primećen porast digitalnog nasilja, ali da se na osnovu podataka kojima raspolažu ne može tvrditi da postoji porast nasilja, već da postoji pojačan senzibilitet svih građana za situacije nasilja.

"Nijedno nasilje ne sme da se promoviše, već svako nasilje mora da bude sankcionisano. I to mora da bude jasno deci. I kada to bude jasno deci, oni verovatno, uz adekvatne roditeljske kompetencije i uticaj porodice, a onda i škole, neće ispoljavati nasilje", rekla je Vuković za Tanjug.

Ona je istakla da mehanizmi borbe protiv vršnjačkog nasilja koji već postoje jesu adekvatni i da je istraživanje to potvrdilo, ali da je pitanje dosledne primene i učešća svih koji se tiču deteta, u tim procesima.

"Ovo istraživanje koje smo radili sa Savetom Evrope je najveće istraživanje koje se odnosi na uzroke i posledice vršnjačkog nasilja, ne samo nasilja u školi. Ono što nas je iznenadilo je to da su i roditelji i učenici i nastavnici saglasni oko toga da su vanškolski faktori ti koji utiču na nasilje. Najpre je pojava nasilja kod dece i mladih posledica porodičnih vrednosti, zatim medijske promocije, uticaj filmova, različitih medija, društvenih mreža", rekla je Vuković.

Ona je navela da je istraživanje pokazalo i da je važno prepoznati da na nivou društvenog sistema treba da imamo promovisane određene vrednosti koje želimo da negujemo.

"To su one aktivnosti koje se dešavaju van časova i naravno komunikacija. Za nas je vrlo značajno to da smo videli da preko 80 odsto učenika ima doživljaj pripadnosti školi i da veliki broj učenika zaista osim tog osećanja pripadnosti neguje pozitivne emocije prema školi", ukazala je Vuković.

Prema njenim rečima, u istraživanju je primećen i nedostatak poznavanja veština koje roditelji treba da imaju, načina na koji postavljaju granice.

To je, navodi Vuković, sve ono što utiče na ponašanje učenika.

"Jedna od činjenica je, koja je potvrdila neke naše pretpostavke i teoriju je da deca koja trpe nasilje, vrlo često vrše nasilje, bilo da ga trpe u školi ili u zajednici ili gde god, oni su okrenuti da vrše nasilje u jako velikom broju", rekla je Vuković.

Naglasila je i da neadekvatan odnos roditelja i škole jeste dvosmerni proces i da škole treba da se potrude u narednom periodu da budu transparentnije prema roditeljima.

"Sa druge strane roditelji treba da prepoznaju šta jesu njihove odgovornosti kada je vaspitanje njihovog deteta u pitanju. Vrlo je jasno da vaspitna uloga škole treba da se potencira, ali ona ne može da zameni vaspitnu ulogu porodice i u tom smislu oni moraju da budu partneri", istakla je Vuković.

Dodala je da roditelji ne mogu da preuzmu odgovornosti koje ima škola, ali ni škola ne može da preuzme roditeljske odgovornosti. Takođe, napomenula je, roditelji se ponekad mešaju u neke aktivnosti škole koje nikako nisu u njihovoj nadležnosti.

"Roditelji moraju da prepoznaju šta jeste njihova nadležnost a šta nije i moraju više da rade na sopstvenim kompetencijama. Ali ta transparentnost i uzajemna saradnja moraju da budu jasni", navela je Vuković.

Istraživanje je sprovedeno u 77 škola, od čega 48 osnovnih i 29 srednjih, a u njemu je učestvovalo 5.200 učenika, roditelja i nastavnika.

Podaci iz istraživanja pokazali su da je 60 odsto đaka tokom tri meseca doživelo bar jedan oblik nasilja, iako na pitanje da li ih je u istom periodu neko vređao, udario ili ogovarao 40 odsto njih je odgovorilo da nije.

Zaposleni u školama tokom istraživanja mahom su iznosili podatke da je najučestaliji oblik nasilja u školama verbalni, ali su među najučestalije oblike uvrstili i uništavanje školske imovine.

Saglasni su i da bi najefikasnija mera u borbi protiv nasilja bilo dosledno kažnjavanje učenika koji se nasilno ponašaju, kao i bolja saradnja škole sa roditeljima.

Sa druge strane, trećina ispitanih roditelja tokom istraživanja je izjavilo da im nije potreban nijedan vid podrške. Roditelji takođe ističu da je 47 odsto onih čije je dete doživelo nasilje bilo informisano o aktivnostima škole, dok je 33 odsto njih bilo i uključeno u izradu plana zaštite.