Poslodavci neretko traže zaposlenima da potpišu jedan papir: Nezakonita praksa zbog koje radnici gube i novac
Komentari
22/11/2025
-16:01
U Srbiji se neretko dešava, kako je za Euronews Srbija naveo advokat Lazar Borozan, da poslodavci budućim zaposlenima traže da potpišu "blanko otkaz" prilikom zasnivanja radnog odnosa. Navedeni postupak je protivzakonit, a radnici zbog njega često budu uskraćeni za ostvarivanje svog prava nakon gubitka posla.
Borozan nam je objasnio da se potpisani blanko sporazum o prestanku radnog odnosa vraća poslodavcu.
"U takvim situacijama je dovoljno da poslodavac upiše datum koji mu odgovara kako bi se radni odnos sa zaposlenim sporazumno prekinuo", kazao je advokat.
Istakao je da postoje tri negativne posledice za zaposlenog kod sporazumnog prestanka radnog odnosa.
"Sporazumni prestanak radnog odnosa se mnogo teže osporava nego otkaz. On može da se ospori iz razloga kao i svaki drugi sporazum, odnosno ugovor. To su, na primer, mane volje, odnosno pretnja, bitna zabluda, prevara itd. Ali to je vrlo teško dokazivo i retko ko se uopšte opredeljuje za osporavanje sporazumnog prestanka radnog odnosa u praksi", napomenuo je.
Prema njegovim rečima, druga negativna posledica je da kod sporazumnog prestanka nema otkaznog roka, već radni odnos prestaje onog dana koji je njime naveden.
"Treća negativna posledica je da zaposleni nema pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje", zaključio je razgovor za Euronews Srbija advokat Lazar Borozan.
Privatna arhiva
Povezane vesti
Novčana naknada u slučaju dobijanja otkaza
Kako se navodi na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:
*prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
*prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
*prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
*prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
*otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
Povezane vesti
*premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
*prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
S obzirom na to da se pravo na novčanu naknadu ostvaruje nakon dobijanja otkaza važno je da zaposleni ne potpisuju sporazumni prestanak radnog odnosa sem u slučajevima kada se na to isključivo sami odluče.
Komentari (0)