Grip je ove godine stigao ranije: Stručnjaci upozoravaju na porast obolelih i pozivaju na vakcinaciju

Grip je ove godine stigao ranije nego što je očekivano, a broj obolelih u Srbiji raste iz sedmice u sedmicu. Stručnjaci poručuju da je upravo sada pravo vreme za vakcinaciju, posebno za osetljive grupe. Profesorka imunologije na Medicinskom fakultetu, dr Emina Milošević, u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava kakva je trenutna epidemiološka situacija, ko je najugroženiji i zašto vakcinacija ostaje najvažnija mera zaštite.

"Raste broj osoba koje se javljaju sa kliničkom slikom gripa", kaže dr Milošević. 

Simptomi kod ovih pacijenata uključuju naglo povišenu temperaturu koja često prelazi 39, pa i 40 stepeni, bol u grlu, kašalj, izraženu malaksalost, jezu, drhtavicu i groznicu. Sama bolest obično traje od pet do sedam dana.

"Mi ne znamo ko je pod tom kliničkom slikom isključivo dobio grip, a ko možda neki drugi virus. Različiti virusi daju sličnu kliničku sliku, ali broj definitivno raste", objašnjava profesorka. 

Euronews Srbija

Prema zvaničnim podacima, prošle nedelje registrovano je pet laboratorijski potvrđenih slučajeva gripa putem PCR metode. Međutim, taj broj je daleko manji od realnog broja obolelih. 

"To je porast u odnosu na prethodnu nedelju i definitivno ulazimo u sezonu".

Virus stigao ranije i deluje potentnije

Dr Milošević potvrđuje da je grip ove godine stigao ranije. To je, kako kaže, možda posledica toga da je sam virus potentniji u izazivanju infekcije.  

"Medicinski izraz za potentniji je virulentniji — znači sposobniji da izazove bolest. To podrazumeva da je možda potrebna manja količina virusa da bi se osoba zarazila", kaže profesorka. 

Zemlje sa razvijenim sistemom nadzora poput Velike Britanije i SAD već su pojačale oprez. 

"Mi ne testiramo sve suspektne slučajeve gripa. Ovi laboratorijski potvrđeni slučajevi najverovatnije su pacijenti sa težom kliničkom slikom, koji su završili u bolnici", objašnjava ona. 

profimedia

Grip može izazvati pneumoniju i komplikovati se bakterijskom infekcijom, što predstavlja poseban rizik za osetljive grupe, objašnjava ona. 

Grip se prenosi kapljično, baš kao i koronavirus.

"Pranje ruku, izbegavanje okupljanja kada ste bolesni, proslava je puno, pa se virus još lakše širi. Korišćenje maramica, pravilno kašljanje, provetravanje prostorija — sve što smo naučili tokom pandemije važi i za grip. Virus se može udahnuti ili dospeti u organizam preko sluzokože oka. Treba izbegavati dodirivanje lica rukama".

Ko su rizične grupe?

Rizične grupe su one kod kojih grip često dovodi do težih komplikacija. To su osobe starije od 65 godina, hronični bolesnici svih uzrasta, trudnice i mala deca.

"Školska deca obično ne prođu loše, ali su glavni prenosioci“, napominje Milošević i ukazuje da je vakcinacija dece u Srbiji izuzetno niska — ispod 1,5 odsto. Ni situacija kod odraslih nije bolja. 

"Stariji od 65 godina vakcinišu se oko 13 odsto, a isto toliko i zdravstveni radnici. To je zabrinjavajuće, posebno jer je vakcina za njih obavezna".

Zdravstveni radnici, kako kaže, često zanemaruju obavezu vakcinacije, a sankcije ne postoje.

Zašto se građani retko vakcinišu?

"Imamo nemaran odnos prema sopstvenom zdravlju i zdravlju ljudi oko sebe. Zdravstveni radnici, koji bi morali biti primer, neretko preskaču vakcinu, iako je rizik da virus prenesu pacijentima veliki", smatra profesorka.

Vakcinacija dece je još ređa. 

"Moja deca su vakcinisana, imaju 11 i 8 godina. I neke kolege vakcinišu svoju decu, ali to je izuzetak. Poseban problem je vakcinacija trudnica. Trudnice su posebno rizična grupa. Vakcina nije živa i potpuno je bezbedna".

U Srbiji su dostupne dve vakcine: Torlakova (za odrasle iznad 18 godina, ne preporučena trudnicama) i Vaxigrip (za decu i trudnice).

Uporedna praksa: Srbija daleko iza Evrope

Dok su u Velikoj Britaniji nezadovoljni jer se vakciniše ‘samo’ 40% trudnica, kod nas se taj procenat kreće oko statističke greške. Portugalija prednjači u Evropi, sa obuhvatom od više od 80 odsto.

Dr Milošević ističe da vakcina ima i dodatne benefite:

"Vakcinacija protiv gripa je najznačajniji faktor u prevenciji infarkta. Akutna infekcija je veliki stres za organizam i mnogo infarkata dešava se zbog toga".

Euronews Srbija

Za starije od 65 godina preporučuje se da razmotre i pneumokoknu vakcinu.

"One se mogu dati istovremeno, jedna u jedno rame, druga u drugo. To je jasno propisano u stručnom uputstvu Batuta. Obe vakcine su nežive, nema nikakve interferencije i potpuno je bezbedno".

Da li vakcine pokrivaju nove sojeve gripa?

Svake sezone vakcina se prilagođava cirkulišućim sojevima, ali proces proizvodnje traje pet–šest meseci, pa rešenja moraju unapred da se donesu.

"Vakcine pokrivaju aktuelne sojeve. Virus gripa stalno menja svoj genom, ali to je očekivano“, objašnjava imunološkinja.  Još nije kasno za vakcinaciju. Potrebno je oko dve nedelje da se razvije adekvatan postvakcinalni imunitet".

Temperatura od 39 ili više stepeni koja traje duže od četiri dana (tri kod dece) znak je da treba potražiti pomoć. Isto važi i za pogoršanje postojećih hroničnih bolesti, poput angine pektoris.

"Ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku. Krvna slika može pomoći lekarima da utvrde da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Temperatura kod gripa može biti visoka i pet dana, spustiti se pa ponovo porasti".

Kako razlikovati grip od drugih respiratornih virusa?

„Tipičan je nagli početak, bolovi u grlu i snažna malaksalost. Ali to nije ekskluzivno za grip — COVID može početi isto“, dodaje profesorka. Ni lekari često ne mogu razlikovati grip od drugih virusa bez laboratorijskih analiza. 

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.