Milosrđe ili ubistvo: Da li je Srbija spremna za zakon o eutanaziji?

U Sloveniji je juče počelo rano glasanje na referendumu na kome će građani odlučiti da li će podržati zakon o asistiranoj smrti koji je donet u julu. Glavni dan referenduma biće nedelja kada se očekuje i rekordna izlaznost. Referendum su inicirale konzervativne grupe, crkva i opozicijske stranke koje se oštro protive tom zakonu.

Zakon o asistiranom umiranju omogućava pravo na potpomognutu smrt terminalno bolesnim odraslim osobama koje trpe nepodnošljiv bol. Sagovornici Euronews Srbija pokušali su da daju odgovore na pitanja da li je samovoljna smrt za teško bolele pacijente spas ili greh, kršimo li time univerzalno ljudsko pravo na život, ali i na to koliko je Srbija daleko od uvođenja sličnog zakona.

I dok je Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata smatra da bi u Srbiji zakonom trebalo propisati da je eutanazija moguća u određenim situacijama , teolog Nebojša Lazić poručuje da protivljenje eutanaziji nije samo pitanje isključivo religije.

Pilipović je priznao da se detaljno nije upoznao sa slovenačkim zakonom, ali je istakao načelnu podršku ideji.

"Mi načelno podržavamo tu ideju, s tim što do njene realizacije mora da prođe puno vode Dunavom da bi to kod nas uopšte moglo da bude primenjeno. Jer mislim da ta vrsta asistiranog ubistva jeste moguća samo u uređenim društvima", naveo je Pilipović.

Slovenački zakon, ukoliko bude usvojen, pravo na eutanaziju daje pacijentima kod kojih su iscrpljene sve mogućnosti lečenja ili ne postoji razumna očekivanja da prežive, ali ne obuhvata osobe mlađe od 18 godina niti one čija je patnja posledica mentalnih bolesti.

Euronews

Moral i zakon: Stav crkve i lekara

Lazić je rekao da ne samo u crkvi, već ima i mnogih filozofa i sociologa koji se protive takvom konceptu smrti još od Hipokratove zakletve. U Srbiji, na primer, najviše se protive udruženja lekara i Lekarska komora, jer to predstavlja direktno kršenje Hipokratove zakletve, podvukao je Lazić.

On dodaje da eutanazija, istorijski gledano, potiče od grčke reči eutanatos, što znači "slavna smrt", i nije bila zamišljena kao samoubistvo, već kao smrt za dobrobit zajednice.

"U antičkoj filozofiji ta eutanazija se smatrala kada grčki heroji poginu u bitkama za dobrobit naroda, ili kao žrtva vatrogasca ili policajca prilikom obavljanja osnovnog ljudskog zadatka", dodao je.

Prema Laziću, moderna eutanazija često je vođena socijalnim razlozima, a ne fizičkim bolom.

"Svi ostali razlozi su socijalne prirode, zato što su ljudi postali otuđeni. Jednostavno, ta društvena neodgovornost i zanemarivanje bolesnih ljudi dovodi do toga da ljudi ne žele da budu teret", navodi Lazić.

Euronews

On ističe da postoje neuroblokatori koji mogu ublažiti bol i čuvati svetost ljudskog života, te dodaje:

"Nitko nam ne može uzeti dostojanstvo. To da li smo bolesni, invalidi ili u bilo kakvom fizičkom, mentalnom ili duševnom stanju, niko nam ne može oduzeti.“

Iskustvo iz prve ruke: porodica i izbor

Pilipović, čije je iskustvo lično i bolno, podseća na smrt svog brata od melanoma 1999. godine

"Bio sam bio tada prisutan, i njemu mozak više nije funkcionisao. On nije osećao bol, nije se patio. Patili su se svi oko njega. To je bila agonija za moju porodicu", prisetio se sagovornik Euronews Srbija bolnih trenutaka.

Pilipović naglašava da bi, da je imao takvu mogućnost, danas bez razmišljanja izabrao eutanaziju.

"Dakle, o ubistvu iz milosrđa, kako god to da nazovemo. Jer tu se olakšava onima koji ostaju posle njega", naveo je.

Upitan da li porodica ima pravo da odluči u ime pacijenta koji više nije u stanju da iskaže svoju volju, Pilipović odgovara potvrdno, ali uz oprez:

"Ono što je problem o čemu mi ne razgovaramo dovoljno, nije osnovna ideja, nego kako to iskontrolisati. Koje su procedure potrebne da bismo razmišljali o uvođenju eutanazije u naš pravni sistem".

Društvena odgovornost i lični izbor

Lazić upozorava da je u mnogim zemljama, iako eutanazija postoji formalno, njena primena strogo regulisana.

"U zemljama poput Portugala eutanazija postoji praktično samo na papiru jer je skoro nemoguće proći sve psihološke instance i uslove da biste došli do toga", navodi te dodao da je važno imati društvenu i ljudsku odgovornosti.

Kako kaže, ljudi traže instant rešenja, smatraju nekog društvenim teretom i žele ga eliminisati.

"Na kraju krajeva, naš život se uvek svodi na smrt. Na koji način ćemo pristupiti životu i sa kakvim ljudima okruženi, zavisi od nas", dodaje.

Empatija i ljudsko dostojanstvo

Lazić navodi da ne postoji bolest koja može uzeti ljudsko dostojanstvo, jer je "svaki čovek jedinstvena i neponovljiva ličnost".

"Humanizacija ili dehumanizacija je moralni kompas s kojim se susreće savremeni čovek", navodi Lazić.

Pilipović i Lazić su ipak saglasni da pitanje eutanazije nije samo pravno, već i duboko moralno i društveno pitanje. U Srbiji, kako ističu, društvo još nije spremno za ovu vrstu zakonske regulative, ali lične priče i iskustva pacijenata neprestano podsećaju na kompleksnost i ljudsku dimenziju ove debate.

Ceo razgovor o eutanaziji pogledajte u videu iznad teksta.